Psovanje i grafiti
Kao i svaki mlad otac sa nasih prostora i ja sam bio impresioniran svojim prvim sinom Jovanom. Umeo sam da ga gledam dok spava, da mu pipkam prstice, slikam grimase,... Moj ponos je bio najveci.
Secam se jasno trenutka kada me je prvi put prepoznao i nasmejao se. Mislio sam da cu da se istopim od topline koju sam doziveo tada. Secam se i kada je poceo da puzi, pa kada je poceo da ispusta glasove. Neponovljiv osecaj kada me je pozvao "taja". Normalno, prvo je rekao mama, pa meme (mleko) pa taja. Onda je poceo da hoda, sam, nicim izazvan. Jednostavno jednog dana je ustao sa patosa i otisao da uzme neku igracku. Roditelji, malo je reci, presrecni.
Vremenom je poceo da koristi i bezobrazne reci. I to nismo mogli da ga sprecimo. Kada ga grdimo, njemu je interesantno da je u centru paznje pa nastavlja. Ako se pak nasmejemo, isti efekat. Nastavlja sa psovanjem.
Stariji i iskusniji su nas naucili da ga ignorisemo kada psuje. I tako mi vise nismo reagovali (mnogo) kad Jovan psuje. A kao za inat, repertoar psovki mu je postajao sve gori i vulgarniji. Od klasicnoe srpske "dobar dan psovke" picka materina do analnog i oralnog opstenja sa familijama sagovornika. Uzgred, u Nisu nije retkost kada se vide dobri drugari posle nekog vremena da kazu " Pa gde si bre ti picka mu materina".
Prolazi tako vreme, Joca ne prestaje da psuje. U obdenistu kazu malo je nemiran, ali fin. U stvari nije bas fin, znate, on psuje. Ja se pravim nevest i kazem da to nije mogao kod kuce da nauci. Valjda nisu pomislili da ce otac takvog djaka da laze. Kulminacija je nastala par dana kasnije, kada sam ujutru odvezo malog Jocu u skolicu. Vrata nam je otvorila vaspitacica sa mlecnim imenom - Belka. Otvorila je jer su bila zakljucana, jer mi uvek kasnimo jer volimo da spavamo. Ja: dobar dan. Belka: dobar dan. Joca: gde si belka @#$ anal #$@#!! Mi u soku. Dobio sam nagon da ga prebijem na licu mesta, ali mi ne bijemo decu a i dogovorili smo se da ne reagujemo. Barem sam pocrveneo da jadnoj zeni stavim do znanja da ga mi ne podrzavamo.
taman sam pomislio da ce Joca da prestane da psuje tek kada njegova deca podju u obdaniste, desio se splet okolnosti koji ga je naterao da prestane. Splet okolnosti kao u filmu, ili u dobrim pricama pisaca iz dijaspore.
Moja majka, vecito zabrinuta za sve i svasta, mnogo se sekirala sto Joca kasni u obdeniste. Probao sam da joj kazem da ne treba da ga budimo nasillno da bi isao da se igra u skolici i da nece da propusti mnogo od gradiva. Pacija skola i ti si maco nevaljala nisu bas upotrebljive price kad treba da se zaposlis. Ali moja majka je, u nedostatku drugih obaveza, preuzela na sebe da ga vodu u obdeniste. Takodeje je preuzela na sebe anti psovacku kampanju i ispricala je Joci pricicu da sve te lose reci koje koristi su ustvari otrovne i da mu truju jezik. I da vremenom, ako nastavi da psuje, jezik ce mu biti toliko otrovan da nece moci da prica. Joca se nije bas primio na pricu ali je primio k znanju. Ali avaj! Narednog jutra, kad ga je baka povela onako sanjivog u obdeniste, prva osobo koju su sreli je nema komsika. Ona moze da cuje ali iz nekih medicinskih razloga ne moze da prica. Dobar dan, kaze moja mama. Aaaihghars - odgovori komsika. Joca gleda komsiku ali se skroz pribio uz baku. Pita: bako jel ova teta isto puno psovala kao ja? Da. Ja, bako, necu nikada vise da psujem!
I tako je Joca prestao da psuje.
Proslo je par godina i Jocin tata je morao da se otisne u svet i to bas u daleku Ameriku. Joca je ostao sa majkom i sa babama, koje nisu bas mogle da obuzdaju njegov vatreni temperament. Tako je Joca poceo da pusta kosu, da nosi prsten, narukvicu, da redovno kasni sa igranja... Postao mini buntovnik u 8 godina. Uhvatio se sa klincima iz zgrade, svi stariji od njega, i napravili bandu za pisanje grafita. Zvuci simpaticno ali nije. Kad se stavim u kozu vlasnika taze okrecene bele kuce na kojoj se sepuri "Joca mafija", "Joca '98", "Partizan forever"... Dobro, ovo zadnje je vec uredu. Dakle joca je ispoljavao gradjansku neposlusnost i ,koliko sam obavesten, uzivao u tome.
Dodje vreme letnjeg raspusta i njegovog dolaska kod tate u Ameriku. Pokazao je od cega je napravljen jer je po drugi put preleteo okean sam, bez roditelja, prijatelja,... A ima samo osam godina. Na aerodromu, nakon sest meseci, pojavio se moj prvenac. Porasao, izduzio se, a sav cetkast, zbog frizure. Bas je lepo videti voljeno bice nakon pola godine. Tatin ponos i dika.
Primecujem da nije isti. Sazreo je. Ima nova interesovanja. Bolje se zafrkava. Duhovit je. Interesuje ga muzika, film. Cak i vesti, pomalo, prati. Oblaci se mangupski, na ofanzivno. Ja uzimam slobodne dane na poslu i posvecujem se nasem odnosu. Svaki dan, bazen, plaza, bioskop, kuglanje, bilijar, video igrice, basket, fudbal,... Ja se vratio u detinjstvo. Provodimo zaista kvalitetne trenutke zajedno. Cesto ga cujem kada odusevljen kaze "Tata najbolji si", "Majami je raj na zemlji"... Svaki put kada mi se obrati sa "tata", u meni, kao na video igrici, brojcanik otkucava poene. Pozitivne poene. Carobna je to stvar ljubav roditelj - dete.
Svakog dana se seti da mu nesto treba, pored svih igracki koje sam mu kupio, a kupovao sam bas pasionirano. Naocare za sunce, za plivanje, maska, peraje, mini ventilator za lice, flomastere (jedno 100 razlicitih boja),... Potrazio mi i auto lak u spreju. Kaze da pise grafite. To je ovde kaznjivo. Neznam kako i koliko, ali sam siguran da je kaznjivo. Drug koji sve zna mi rece da je 500$ ako te uhvate da pravis grafite. Joca kao Joca, ne veruje da rode donose decu, pa ni u 500$ kaznu. Probao sam da mu kazem da je Amerika takva da je sve po pravilima, ali nije proslo. Primetio sam da nosi sa sobom debeli alkoholni marker. Kaze za grafite. Kazem mu da se ne zajebava sa tim jer cu da odem u zatvor. On i dalje ne veruje. Da budem iskren ni ja. Do danas.
Izlazimo iz firme gde radim da kupimo sladoled za njega i pljekavicu za mene (dobro - hamburger). Buum! Cuje se udarac ljudskog tela o auto. Primecujem tipa u bermudama i majici kako trci i preskace auto, iza njega trci drugi u kosulji sa kravatom. Juri ga i objasnjava u radio stanicu gde se krece. Primecujem da ima lisice na boku a pozadi na kaisu i pistolj. Bice da je policajac. Pokazujemo trecem ucesniku trke, takodje policajcu, gde su otisli. U ulicu skrece uz skripanje guma jedan, pa drugi policijski auto. Mi produzavamo u radnju na cosku, kupujemo dva Haagen dasz sladoleda. Prelazimo jos pola bloka i kupujemo pljeskavicu i pomfrit. I naravno koka kolu. Na izlazu iz radnje srecemo pandura kome sam pokazao gde je otisao razbojnik. Pitam ga jel su ga uhvatili. Kaze imaju jednog ali je drugi pobegao i pokazuje mi da vidim stetu koju su napravili na susednoj radnji. Ocekivao sam slomljeno staklo, razlupana vrata, ili tako nesto. Ne! Napravili su 2 - 3 masna grafita na futeru radnje i to flomasterima (alkoholnim kao sto moj sin ima). Kapiram da je cela frka zbog 2 - 3 grafita. Trcanje, motorole, jurnjava kolima, buka... Sve to zbog grafita. Dobro dosli u Ameriku.
Vratili smo se u firmu, Joca jede sladoled, ja se borim sa pljeskavicom i opazim crni marker na podu. Joco ispao ti flomaster. Nije moj a i ne treba mi. Sto rece Djelic: A i da imam odakle mi?
Izgleda da je najbolje vaspitavati decu primerom
