Nas covek u tudjini
Ovde se dani redjaju znatno brze nego sto mi se to desavalo u Nisu. Dozivljaj jeste intenzivniji, ali polako prestajem da uporedjujem americka desavanja i moj predjasni zivot. Kako da uporedim moje pijenje kafe sa Cobijem rukometasem, Pantom golmanom sa zezanjem sa Sekilom O Nilom ili zezanje sa pokojnim Mladjom Nedeljkovicem sa ludim zurkama koje sam imao sa Mikijem Rurkijem. Ako nista drugo, prija mi promena. Uzgred sta sve moze da unese Miki u sebe... Ljudi moji. Covek je party animal.
Pre neko vece, u jednoj od diskoteka Opium grupe (theopiumgroup.com) bio sam licno obezbedjenje gazde, Romana Dzonsa (sina poznatog muzicara Mika Dzonsa). Sticajem okolnosti doslo je, kako kazu cesto na RTS, do nemilih scena. Neki krupni crnac se bas zainatio da prolazi kroz zonu koju cuvam, poceo da se kurci i doslo je do laganog guranja sa njim. Moja procena je bila trenutna i na svu srecu dobra, da ako nastavimo da se guramo moze da dodje do tuce u koju ce da se umesaju i drugi kolege crnaci (sa njegove strane), onda napaljeno brojcano nadmocno obezbedjenje (sa moje strane) i doslo bi do masovne tuce sa mogucim teskim posledicama. Naravno da kad ih prebijemo, secali bi se samo velikog celavog belca koji vitla dzinovskom baterijskom lampom i treska svakog ko mu pridje po glavi. Ukapirao sam da je trenutak da pokazem da, za promenu, sve moze da se resi na "miran" nacin, pa sam pribegao mom omiljeniom triku. Zove se spanska kragna na foru ili ti Motorola davljenje trikom. Naime u sred napete situacije sa crncem, napravim se da slusam nesto veoma vazno na sluzbenom radiju, a imam inace minijaturnu, profesionalnu slusalicu u uvetu. I kao ne cujem, pa trazeci mesto gde se bolje cuje, pokazavsi kolegi crncu prstom da saceka, zakoracim pored njega. Tu vec ne moze da se brani, pa ga grabnem. Nije imao sanse da reaguje. Niko nikad nema sanse. Onesvestio sam ga, skoro nevidljivo za 20 sekundi i izneli smo ga u dvoriste. Probudio se prestrasen. Nema nista od agresivnosti. Bio je na pola puta da umre. Da sam ga podrzao jos 20 sekundi tako bi i bilo. U tom zahvatu, podlakticom se vrsi kompresija na kariotidni trougao i direktno se zaustavlja priliv krvi u mozak.
Elim celu pricu pricam zbog uputstva koje mi je dao gazda uz cestitanje, nakon akcije. "Ako je crnac sa zlatnim zubima, kajlom ili ako na bilo koji nacin ukazuje da je iz geta ugazi ga od batina na licu mesta. Ako je belac lepo obucen a pravi sranje, povuci ga na stranu, pa ako i tada pravi sranje budi siguran da te niko ne vidi i ugazi ga. Ako je jevrejin izvini se i zamoli ga da najljubaznije izadje, jer ce oni da nam jebu majku sa njihovim advokatima". To je bio jedan od sazetijih kurseva o americi.
Neke tamo subote u Novembru (poceo sam ko Amerikanci da turam veliko slovo na mesec) bio koncert/nastup Erika Morilja. Imao sam divno zadovoljstvo, da mu i tada i prethodni put, budem licno obezbedjenje u ime kluba. Tip je kul, maksimalno posvecen poslu, pravi profesionalac. Iznenadilo me sto ne izgleda ispijeno kao vecina DJ-ova (kao recimo Gile iz Elektricnog orgazma). Placaju ga za vece oko 60 000$. I licno sam mu video planer da radi 2 - 3 puta nedeljno i da je rasprodat do marta. Elem nas domaci DJ, Pedro, u uvodnom delu stvarno prasi house. Ja i njega najvise volim od svih lokalnih house DJ-ova. Atmosfera odlicna. Ja stojim na bini sa Moriljom uvek na rastojanju ne vise od jednog metra. Ulazimo u DJ boot (ili pult, nisam bas dobar sa tom terminologijom, a i ne ide mi u ovom pismu najbolje) on pregledava uredjaje, odokativno, a njegov menadzer Tim, redja albume ispunjene CD-ovima (to me uvek razocara, nista vinil) po njima vec poznatom redosledu. Pedro izlazi i njegova zadnja pesma jos svira, publika vrlo podgrejana. I onda magija velikog majstora, dva poteza palcem i kaziprstom na potenciometru miksete i u 10 sekundi ceo klub pada u trans! Jezim se dok pisem. Dakle u prvih 10 sekundi on dize publiku koja je vec na 80% raspolozenja na neverovatnih 120%. Masovni, javni orgazam. Lete konfete, salvete, brushalteri. Duse prisutnih obozavaoca house muzike izlaze iz dela i obrazuju jedan kolektivni duh. Moriljo ih mesi kao testo. Povremeno zvizdi u prste. NEVEROVATNO! Niko nije ravnodusan pred genijem. On nagnut nad uredjajima i CD-ovima u potpunoj koncentraciji przi svoja 3 sata. Nema devojki, koje su obavezni deo DJ posla, koje glume ludilo uz njega u DJ bootu. On svira i ne obraca paznju na pojedince u njegovoj blizoj okolini. Obraca se svima, ali samo muzikom.
U zadnjih mesec dana mi se izdesavalo, na desetine jako interesantnih prica. Svaka po naosob (jebem li ga dal se pise sastavljeno ili razdvojeno, " po na osob" ili "ponaosob", pa sam razdvojio malo da ima sanse da za malo promasim ako ne pogodim) situacija je neponovljiva, i tesko da moze da se dozivi u Nisu. U zadnjih 30 dana sam bio ocevidac brutalnog ubistva ispred kluba, na nekih 2 metra od mena, zatim druzenje sa Sekilom Onilom, Darkom Milicicem, Hidom Turkogluom, Hulk Hoganom, ..., par veoma zivopisnih tuca sa polomljenim kostima na licu (naravno gostiju), zatim predivan trenutak kada smo nasli ko da nam cuva dete i moja gospodja prvi put kod mene u kljubu. Onda surovi americki policijski sistem i Milan 24 sata u najodvratnijem zatvoru. Lisice, pretres, marica, policijska stanica, zatvor,...
