Tatto se ne radi na brzinu.Jbg s tim treba da zivim ceo zivot i sta da radim ako za par godina promenenim misljene?Da se przim peglom ili da secem kozu?Taj tatto treba da bude deo mene, nije to sat, pa kao sad mi se ne svidja nosicu onaj drugi.Sem toga zivim u zajebanoj zemlji, na ljude koji imaju tatto se gleda drugacije.Prakticno zigosani su.
Zbog svega toga nikako mi nije jasan stav:"Bas bi da nesto uradim i to sto pre, samo blage veze namam sta i gde".Drugarski savet svima koji tako razmisljaju je da spuste loptu.Znam gomilu ljudi koji su jurili neki tatto.Posle samo par meseci su potpuno zaboravili na to.Srecom nisu uradili nista, da jesu tesko bi zaboravili.I ja vec par godina imam ideju da uradim tatto, ali lagano.