Jel može mala pomoć?
Htela sam da vas pitam - na koji način vi sebe motivišete da se pridržavate ishrane i vežbanja?
Jer, ja mogu da "izdržim" ishranu 3-4 dana i onda kreće sistemsko uništavanje sa prežderavanjem
I onda sam ljuta na sebe pa ispravim grešku, vratim se rotacijama UH i onda opet ista priča!
Iskreno, malo odlepim od toga i demotivišem se. Kapiram da je psiha najbitnija i da zavisi od pojedinca na koji način će da ispoštuje ishranu ali ne razumem zašto je meni toliko teško??? Možda bi trebalo uključiti i psihijatre ovde ili da ja prosto odem kod jednog jer je ovo ubijanje u pojam.
Što se tiče vežbanja, kada imam partnera za vežbanje - zaista ide lako, ne bukvalno lako ali motivacija je tu ali kada ne možemo da uklopimo termine oko vežbanja, sama da treniram je na ivici nemogućeg. Nemam energije, jednostavno sebe sabotiram i odustanem.
Znam da možda zvučim razmaženo ili šta već ali ja još uvek nisam pronašla odgovarajuću motivaciju da se makar jedan ceo mesec pridržavam ishrane i vežbanja i da to bude to. Nemam fokus, ili ga imam par dana i on jednostavno iščezne!
Bilo koji savet bi pomogao jer zaista ću odlepiti skroz. Razumem, takođe, da vi ovde delite savete za ishranu, vežanje, suplementaciju itd ali zaista smatram da je psiha na prvom mestu jer samoj sebi sam konfuzna i ne znam šta da radim više.
Izvinjavam se ako zvučim kao ludača ali nemam koga da pitam za ovakav ozbiljan savet jer je moje okruženje tipa - ma šta se nerviraš oko toga, jedi šta hoćeš i prošetaj s vremena na vreme i to je to. Naravno, to nije dovoljno.
Unapred hvala na svakom savetu!
Pozdrav,
Kristina