Aminokiselina u najvećem delu procesa o u organizmu ako nije vezana u polimerski makromolekul ne može da uradi ništa, možda samo da inicira početak nekog procesa ukoliko se unese u dovoljoj količini, koji je nama manje-više finansijski neprihvatljiv ili treba birati aminoseline u preparatima koje su u odgovarajućim odnosima. No samo u formi polimera, sa poslaganih 20-tak a.k. može nešto da se očekuje. Takva polimerna forma se zapravo zove protein u u zavisnosti kojom aminokiselinom počinje se i razlikuju, a njihov raspored će zavisiti samo od rasporeda nukleotida i zapisan je u genetičkom kodu. Neće polimer sam po sebi izazvati bilo kakvu reakciju, nego će služiti kao enzim i kontrolisati je tj usloviti na neki način. Kada se razgradi, a u organizmu se nikada neće razgraditi na svih 20, tako nešto samo debil može da tvrdi, obavljaće minorne uloge dok se na sastave opet u polimer, s obzirom da sinteza proteina ide brzo...pitanje je koliko će uopšte biti slobodne...
No u svakom slučaju glupo pitanje