Zamislite da ste u bliskoj budućnosti. Hodate ulicom, ogladnite i želite da prezalogajite nešto. Na meniju se nudi sveža salata od svežeg laboratorijskog povrća, zatim sveža riba „skoro dopremljena u izlog“ iz lokalnog veštačkog ribnjaka i naravno filet visokokvalitetnog goveđeg mesa, dobijen kloniranjem vlakana kravlje butke. Zvuči li vam blesavo?
Hajde onda da pogledamo šta se u našoj realnosti radi sa hranom koju jedemo.
Postoji pasta bez glutena koja se pravi od zelenih banana. Ubacujemo inulin u skoro sve što stignemo – sir, jogurt, puding, proteinske prahove i čokoladice, kolače itd.
Dalje, uzmimo za primer sok od narandže – obogaćen kalcijumom, bez šećera, ili uz raznorazne zaslađivače, bez pulpe, obogaćen vitaminom D i tako dalje.
Pravimo puter i od jogurta, biljnih sterola i raznoraznih ulja. O posledicama stanola i sterola se itekako može debatovati, a da stvar bude začinjenija, oni se dodaju i u ulja kojima kuvamo, prelive za salate, jogurte, sokove i druge stvari.
Danas takođe imamo i mleko obogaćeno ribljim uljem, kao i jogurt. A sve je popularniji i sladoled obogaćen ribljim uljem.
Danas postoji i veliki broj vrsta genetski modifikovane hrane poput kukuruza, pšenice, ječma itd, a modifikacije idu u tom pravcu da se biljke rastu i sazrevaju brže i bolje.
Skoro da nema prirodne namirnice koja nema svog modifikovanog parnjaka.
Primera radi, u Americi je skoro 88% ukupnog kukuruza modifikovano da bude otpornije na pesticide i herbicide. Postoji i varijacija koja je u stanju da samostalno proizvodi toksine za borbu protiv pesticida i crva (BT kukuruz).
Čak 93% soje nije prirodno. Slično je i sa pamukom. Lista se nastavlja.
Na kraju se može zaključiti da je u SAD uzgajeno više GMO namirnica nego bile gde u svetu. Čak duplo više od Brazila, koji se nalazi na drugom mestu..
Sećate li se priče koju smo ukratko opisali na početku teksta? E, pa upravo pojedini naučnici rade na projektima koji su slični onome što smo napisali. Primera radi, traga se za životinjskim vrstama koje bi u što kraćem vremenskom periodu mogle da daju što veće količine mesa. I naravno, uvek se nađe neka svinja da bude predmet ispitivanja, tzv. envirosvinja.
Enviroprase je modifikovano tako da bolje vari biljni fosfor, usled pojedinih gena dobijenih od miša, što mu omogućava da luči enzim fitaze.
Ovo mu dalje omogućava da razgrađuje fitinsku kiselinu i vari fosfor vezan za nju, koji bi u normalnim uslovima prošao kroz digestivni sistem netaknut.
Ovo je inače dobra ideja, jer bi u praksi umanjilo cenu ishrane svinja, što bi značilo i manju cenu mesa. Ovo bi bilo pozitivno i za strukturu zemljišta koje bi okusilo manje prisustva fosfora na mestima gde svinje borave.
Ipak, iako se ova envirosvinja uzgaja već skoro deset generacija, još uvek nije na tržištu. Razlog je strah prehrambenih kompanija kako bi ljudi reagovali kada bi se zvanično pojavila genetski modifikovana svinja u njihovim mesarama.
Evo i još jedne čudnije činjenice: godine 2003. kineski naučnici su uspeli da stvore vrstu krave koja može da daje mleko identično ljudskom.
Krave su dobile neke ljudske gene i iz vimena je poteklo mleko koje je u 80% sastava identično onom kod naših majki, pogotovu se ovo odnosi na prisustvo proteina i antitela koja su veoma značajna za odojčad.
Plan je da se ovo mleko izbaci na tržište tokom 2014. godine. Da stvar bude još strašnije, trenutno se radi na jednoj vrsti skenirajućeg koda koji bi mogao da odredi naše potrebe za nutrijentima shodno godinama, aktivnosti, zdravlju, kondiciju i genima...U najmanju ruku zvuči interesantno.
Danas se dosta radi i na polju nanotehnologije. Primera radi, pojedini naučnici žele da u namirnice ubace razne nutrijente i supstane. Tako je jedna od želja da se serumi vakcina ubacuju u mleko, kako bi se omogućila situacija da se ogroman broj ljudi lako i bezbolno vakciniše.
Takođe, postoji i želja da se zasićene masti u viršlama ili mesnim prerađevinama zamene sa omega 3. štaviše, ovo je već urađeno, ali problem je sa novim ukusom namirnica. Nisu tako lepe i sočne.
Na kraju, da li mi zaista želimo sve ovo? Da li želimo da jedemo meso koje je dobijeno gajenjem ćelija u plastičnoj posudi ili onom koje je došlo sa farme? (vegeterijanci, ne smarajte nas kritikama!). veruje se da bi na ovaj način, uz korišćenje pravih gena bilo moguće dobiti pljeskavicu od bilo čega – zebre, pande, pa čak i od dinosaurusa. Takođe bismo mogli da prepravljamo kiselinski profil ovih namirnica, kako bi bile „zdravije po nas“.
Iako vam ovo može izgledati nerealno, reći ćemo vam da su naučnici već uspeli da dobiju meso gajenjem ćelija u laboratoriji, a nadaju se da će se takve namirnice pustiti na tržište već sledeće godine.
Dalje, postoje projekti koji idu u pravcu da se izvor mesa prebaci sa tradicionalne stoke na insekte!
Zašto bismo kog đavola ovo želeli? Argumenti u prilog ovome jesu okolnosti da su oni bogati proteinima i gvožđem, kao i govedina, a dodatno su bogati i kalcijumom. A dodatno, u velikom broju zemalja uveliko se služe kao tradicionalni specijaliteti.
Iako vam može biti gadljivo, ovo ne samo da je moguće, već je i prilično isplativo: i sa ekonomskog aspekta i sa aspetka životne sredine.
Pored insekata, naučnici se trude da stvaraju i farme algi koje mogu biti hranljive i za ljude i za životinje. Bogate su nutrijentima poput omega 3, proteinima, magnezijumom, kalcijumom i drugim mineralima i vitaminima. Na kraju, alge mogu poslužiti i kao fosilno gorivo, odnosno kao zamena za so.
Zašto dolazi do svega ovoga?
Primera je dosta – klimatske promene, ekonomičnost, ograničenost resursa, porast ljudske populacije itd.
Suša je jedan od najnepovoljnijih faktora za svetsku agrikulturu. A da nevolje budu veće u skorašnje vreme suše su sve izraženije. Zahvaljujući tehnologiji usevi i farme su uspeli da se izbore sa tim surovim uslovima.
Uzimajući u obzir sve izraženije klimatske promene, postojeći metodi proizvodnje namirnica se ne mogu održati na duže vreme.
Prema izveštaju UN iz 2006. godine, oko 30% raspoloživog svetskog zemljišta odlazi na potrebe proizvodnje namirnica. Upravo ovo je uzrok i porasta efekta staklene bašte.
Da biste proizveli 300g mlevenog mesa, potrebno vam je ista količina vode kao kad biste neprestano držali slavinu u kupatilu otvorenom tokom cele nedelje!
Uzimajući samo ove činjenice u obzir, a sa osvrtom na sve veće potrebe populacije za namirnicama, jasno nam je da ćemo propasti ukoliko ne potražimo drugačija rešenja.
Evo i par ekoloških podataka koje moramo uzeti u obzir sa postojećom proizvodnjom:
-kontaminacija vodenih tokova, usled ogromnog prisustva pesticida i herbicida u proizvodnji.
-godišnje se potroši oko 40 milijardi dolara na pesticide.
-godišnje se na svetu potroši oko milion tona pesticida.
Naravno, tu je i faktor uvećavanja svetske populacije. Po nekim predviđanjima do 2050. će nas biti oko 9 milijardi na planeti. Uz klimatske promene i ograničene resurse poput zemlje i vode, nije nerealno pretpostaviti da će cene hrane otići u nebesa! Jasno je da su nam alternative potrebne.
Iako su stvarno odlični, da li je realno zamisliti da se organski način prozvodnje hrane održi za broj od 9 milijardi ljudi? Čisto sumnjamo! Da li je upotreba tehnologije u proizvodnji neophodna? Mnogi smatraju da je tako.
Da li bi neki od ovih projekata zaista bio pozitivan za zdravlje?
Zavisi. Da li je stavljanje seruma vakcine u mleko zdravo? Trebalo bi debatovati o ovome. Da li je ubacivanje omega 3 u mesne prerađevine zdravo? Možda i jeste, ali smo mišljenja da od kamena ne treba i ne može se praviti zlato.
Da li je genetsko modifikovanje zdravo? Vrlo je teško odgovoriti. Primera radi, ubacivanje pesticida u seme je čist poslovni potez. Ali, ubacivanje drugih gena u seme koji će biljku napraviti otpornom na sušu je prilično dobra ideja.
Kako god da je vaše mišljenje o GMO, želimo da istaknemo da nije sve crno i belo u ovoj tematici.
Nezavisno od ovoga, konzumacija insekata i algi vrlo lako može biti i pozitivna stvar. Ljudi su od pamtiveka jeli insekte i morsko povrće i biljke, a to je i sada praksa u pojedinim delovima sveta.
Iako ne možemo izaći sa nekim konkretnim stavom, povući ćemo paralelu sa konzumacijom sušija. Da li je neko pre 20 godina mogao da zamisli da će ljudi jesti sirovu ribu svakodnevno. Teško.
Zaključak:
Budućnost, bar kad je proizvodnja namirnica u pitanju, ide vrlo zanimljivim pravcima. Neke možete bojkotovati, neke podržavati. Ali, kao potrošač, morate biti svesni da svojom potrošnjom upravo određujete u kom pravcu će ići i proizvodnja.
Nismo pisali ovo da bismo vam rekli šta je dobro, a šta ne, već da istaknemo koliko je bitno da kao potrošači budemo dobro informisani o namirnicama koje uzimamo.
Izvor: tnation.com
ONLINE PRODAJA SUPLEMENTACIJE i PRIRODNIH DODATAKA ISHRANI (klik na link ispod)http://www.ogistra-nutrition-shop.com/index.phpPlaćanje pouzećem, po prijemu pošilke. Pošiljka se šalje brzom poštom.Vreme dostave 2-3 radna dana . CENA paketa (ispod 6.000 RSD) će biti uvećana po ceni tarifiranja brze pošte.
Ako kupujete proizvode čija ukupna vrednost prelazi 6.000 RSD dostava je BESPLATNA. Troškove brze pošte snosimo Mi.
Za kupovinu preko 10.000 RSD uz besplatnu dostavu ostvarujete i popust od 10% 
