Da dam svoj skromni doprinos....
Poceo sam sa treningom u drugom srednje, tacnije u drugom polugodistu. Osetio sam potrebu "iznutra" da vezbam, malo je teze da se objasni, ali kao da sam cuo da me gvozdje doziva. Moje mesto ima 5000 ljudi, jedna vukojebina u kojoj nisam ni znao da postoji teretana. Kada mi je drugar rekao da postoji teretana na kraju varosice (oko pola sata peske od moje kuce) nisam ni trena hteo da gubim dane, okupio ortake i krenuli smo svi zajedno da vidimo tu teretanu.
A teretana...podrum sa rdjavim sipkama, rdjavim tegovima, pun vlage...napr..Lat masina na koju ne mozes da radis potisak za triceps sa vise od 10 kilograma zbog jakog trenja sajle. Sprave krive> Prostorija visoka 2 metra....
Ja sam imao obim leve ruke 25.5cm, a desne 26cm....kilograma oko 66 na 174 cm visine. Kada smo svi dosli na taj prvi trening svi su mahom u prvoj seriji na ravnom bendzu izbacili 30 kilograma 7-8 puta...ja sam izbacio 20 kilograma 8 puta. Sa poda za razvlacenje nisam mogao podici bucicu od plastike tezine od 5kg...Ovo nije preterivanje sto vam govorim vec prava istina...
Vlasnik teretane je bio amaterski pobednik 1980 i neke godine, sa gradjom na kojoj bi mu pozavideli i danasnji takmicari. Gradjen perfektno, simetricno old school, nesto poput Frenk Zejna, ali sa manje izrazenim separacijama... Jedini savet koji smo dobili od njega je da pravilno vezbamo i pazimo na formu, a on je u nase mesto dolazio samo vikendom da pokupi pare, jer zivi u vecem gradu. Nije nam posvetio mnogo vremena. Po neki savet, ali zaista skromno. U vezi ISHRANE nije nam pricao NISTA....ja sam mislio da put do mase vodi kroz sto jace treniuranje, veci broj serija, forsiranja tezina itd...klasicne greske, sve sto ti se cini logicno kao pocetniku ispostavi se da je upravo suprotno.
Elem...o ishrani nisam znao nista, a trenirao sam vise nego sto treba, i to svake druge nedelje, jer sam putovao u srednju skolu u tom vecem gradu pored moje varosice. Kada sam isao popodne u skolu, vreacao sam se kuci u pola 9. Mozda sam za dve godine otisao 10 puta na trening kada sam isao popodne u skolu. Trenirao sam 6 puta nedeljno kada sam isao popodne, a pogadjate da sam jedva cekao da dodje raspust kada mozes ici svaki dan u teretanu.
MOji neki napretci....u prvih 4-5 meseci obim ruke je rastao za po 1cm...do 31 cm...e onda je sve pocelo sporije i sporije i ostao sam u neznanju narednih 6 godina. Nije net bio razvijen uopste, mozda nije ni postojao u Srbiji tada, bar ne u mojoj vukojebini. Jedine informacije su bile iz casopisa, mada iskreno kao mladom decku do glave uopste nije dopirala informacija o ishrani. Mislio sam da samo treba da se jede meso. Ali kako su finansije dozvolajvale bilo je tu mnogo vise pasteta, nego pravog mesa. Meso je bilo zimi, kada se zakolje svinja.
U glavnom...sta ti hocu reci...na mom primeru iako sam gubio vreme i stagnirao dosta...napredovao sam svake godine pomalo...a kada bih primetio da stagniram jos vise sam imao volje da vezbam jace i nikada nisam gubio volju. Vezbao sam zato sto to volim, cini me srecnim i tamo u teretani izbacim svu nervozu.
Ono sto je porazno jeste da sam godine izgubio...mozda njih 7-8 na to sto nisam znao kako da se hranim, ali imao sam odlicne rezultate i sa smecem kojim sam jeo...Recimo kada sam isao prepodne u skolu, jeo bih tek u pola 3 kada se vratim kuci...eventualno nesto na odmoru u skolu, a to bi bio burek ili neko pecivo, mada ja nemam usadjenu naviku da doruckujem, jer kada sam bio mali i sve do druge srednje moji nisu imali novca da mi daju cesto pare za dorucak. Za 8 godina osnovne mozda sam 10 puta doruckovao...u srednjoj je bilo cesce, ali ne stalno...kada bih isao popdne u skolu jeo bih napr u pola 12, pa u oko 15 do 21h uvece kada se vratim kuci...i to je to...znaci jeo sam 2 puta dnevno popodne..i 3 puta kada idem prepodne u skolu...
i onda sam se preselio u taj veliki grad i naisao na drugara koji mi je otvorio oci i rekao mi za ovaj dforum, ukratko objasnio sta i kao treba da se jede....Porazavajuce je da mnogo ljudi kojima sam pokusao da pomognem da se bolje hrane ne shvataju da nije resenje promena programa za napredak, vec promena nacina ishrane da taj program mogao dati rezultate....
Hocu da kazem jeste da je tvoj problem sto znas da moras da se dobro hranis da bi napredovao...ja to nisam znao, jeo sam normalno (mozda doduse bolje nego ti, ali ne nesto previse bolje) i bio sam uporan...Mnogo uporan, nisam odustajao i iz godine u godinu ti sitni napretci su napravili odlicnu osnovu za ono sto je kasnije doslo sa pravilnom ishranom.
Najveci kompliment mi je bio kada me drugari pitaju sta sam koristio. Kada bi im pricao da sam sebi posvetio VREME, nisu verovali, ali ja na svojoj kozi znam sta znaci dan za danom...cvak sam i par puta po snegu isao da vezbam u tom podrumu gde nisi imao neku izolaciju, na minusu sam vezbao u toj prostoriji, jer sam imao cilj. Par puta sam dobio i promrzline. Keva je jednom prilikom htela da me probudi i skinula jorgan sa mene, a prsti na nozi modri kao sljive...Hitno smo isli u bolnicu da me pregledaju.....
Uglavnom .... Ne odustaj ! ! ! Mozda nemas para, ali imas vreme. Treniraj sa manjim obimom, gledaj da svaki dinar ulazes sto racionalnije. Znao sam i po godinu dana da ne kupim farmerke samo da bih imao bolju ishranu....A sa tim vremenom pred tobom, malo po malo ces napredovati i izgraditi muscle memory, a kada dodju supsi postaces u veoma kratkom vremenu veliki i nadoknaditi ono sto ti je promaklo.
Pozdrav
