Oko čega vi zapravo raspravljate?
Da li o trenerima bodibildinga, fitnessa (opšta populacija), sportista?
Ukoliko neko dobro izgleda (to je subjektivna kategorija, zavisi od onoga ko gleda) znači li to da on zna šta radi, i da zna to PRILAGODITI drugome?
Tipičan primer: bodibilder (ne želim da vređam nikoga --- ove je samo primer) koji ima ekstra "rezultate na sebi", koji je koristio ko zna kakve suplemente, dozvoljene ili nedozvoljene, proveo pola radnog dana u teretani, hoce to isto da napravi od momka od 17 godina, koji (a) nema vremena da prvodi u teretani, (b) nema para da trosi na suplemente.... Sa druge strane, želi li taj neko da izgleda kao njegov trener?
Naravno, ukoliko se radi o vrhunskom treneru, vi morate znati da ti ljudi rade 25h dnevno!!!!!! To je posao kao i svaki drugi.... ti ljudi nemaju mnogo vremena za sebe, i zato ponekada imaju problema sa svojim "izgledom", pogotovo ako su stariji.... ili imaju "lošu genetiku"... ili nemaju ženu da im sprema obroke kuci
Mislim da ste otvorilio jednu ogromnu konzervu sa crvima (engl. can of workms) počevši ovu raspravu... KAKO SUDITI KO JE "DOBAR" TRENER?
Po njegovom izgledu? Ne verujem...
Nedavno sam ja otvorio ovu istu raspravu na Charlie Francis forumu... po kojim kriterijumima znamo da je neki trener dobar? Tako što ima 100 dece i od toga "napravi" jednog šampiona a upropasti ostalih 99? Vredi zapamtiti da neki sportisti napreduju USPRKOS treningu.... Da li nekog trenera čini uspešnim to što je dva meseca radio sa svetskim šampionom? Ja sam radio dva meseca sa Balkanskom i Evropskom prvakinjom (1-3. mesto), da li to mene čini vrhunskim trenerom? Ona jeste i biće vrhunski sportista samnom ili bez mene, i umesto da neki treneri stvaraju vrhunske sportiste, ti isti sportisti stvaraju vrhunske trenere --- OBRNUTO!!!
Po meni je trener uspešan ukoliko KONZISTENTNO, iz MALOG UZORKA NE-DAROVITIH STVARA vrhunske sportiste i ogromno relativno poboljšanje (relativno u odnosu na sportistu), a tu i tamo STVORI jednog vrhusnkog šampiona, bez da "sjebe" ni jedno dete/sportistu!!!
Primeri:
A) Imas stotinjak dece na raspolaganju, i od njih vremenom "napravis" samo jednog vrhunskog sportistu, a ovi ostali se ne pomere sa mrtve tačke i pri tome se ispovredjuju ---- Je si li ti dobar trener? NIKAKO! Ovo se dešavalo u Rusiji i kod nas, gde su konzistentno koristeći ogroman broj dece mehanički i bez individualizacije radili sa svima isto, pa ko preživi biće šampion.... I sad su oni ekstra treneri? Malo sutra
B) Imas dvadesetak ne-talenotvane dece, nula uslova, i iz toga "sranja" uspes da tu decu dovedes do odlicnog nivoa i pokoji od te dece (oni koju imaju genetiku i sl.) postane vrhunski šampion, bez povredjivanja, i to konzistentno radis godinama.... TO JE USPEH! Primer za to je Charlie Francis, koji je u Kanadi, bez velikog broja dece, malog broja crnaca i u hladnim uslovima, bez sredstava napravio ne samo Ben Johnsona (pricajte koliko hocete o dopingu, ali to ne umanjuje njegov uspeh, jer neznate celu pricu --- procitajte Speed Trap knjigu ukoliko vas interesuje) već dvadesetak olimpijskih takmicara, 20-tak svetskih rekorda.... I on je "debeljuca"... WHO CARES! Ja bi pre proveo sa tim covekom 2h trenirajuci nego sa Ronney Colemanom 20meseci.... Al Vermeil je sličan lik....
Mislim da je bolje da batalite ovu temu i odete da trenirate sebe, decu, ili koga god.... i razmislite o cemu sam rekao!
I da, ukoliko nemate rezultate, kako da krenete nekoga da trenirate....
? Prvo znanje, pa tek onda rezultati... NE MOŽE obrnuto!!!!!!!! Svako je nekada bio početnik!!!
