U duhu igrica
FM: Ludilo, religija ili ozbiljan skauting?
NEMANJA ĐORĐEVIĆ
Koliko često vam se dogodilo da se sećate nekog transfera koji se realno nije dogodio, a onda vam iz malog mozga izađe da ste ga videli igrajući FM?
Koliko igrača ste voleli jer su za vas u Kardifu ili Las Palmasu dali 34 gola u sezoni, da biste gledali kako u stvarnosti ne mogu da pogode ni gol-aut?
Koliko puta ste bili zadovoljni ili potišteni samo zbog učinka u nečemu što ne postoji izvan vašeg računara, iako su akteri neki realni ljudi?
sigames.com
Football manager je omiljena igra miliona ljudi širom planete i ozbiljan skauting sistem za mnoge klubove.
Igra koja je sredinom prošle decenije nasledila Championship manager obeležila je mnoga detinjstva, mladosti, sada lagano ulazi i u srednja doba.
Ako ste se jednom navukli, malo je verovatno da ćete ikada prestati u potpunosti da ga igrate. Ova tema posvećena je svima koji su sate, dane, godine uložili u CM/FM.
Da li biste nam verovali kad bismo vam rekli da je sve započeto na tavanu?
Pol i Oliver, sa ponosnom majkom (zimbio.com)
Da bismo odgovorili na pitanje, moramo da se vratimo 20 godina u prošlost.
Football Manager jedan je od najprodavanijih serijala u istoriji gejming industrije. FM je do sada prodao više od osam miliona primeraka širom sveta. Zvučaće frapantno – sve je počelo sa tavana u Šropširu.
Oliver i Pol Kolijer, strastveni navijači Evertona, 1992. godine na svom tavanu su osmislili projekat koji će postati najprodavanija sportska simulacija u istoriji. Nedugo zatim osnivaju kompaniju Sports Interactive, pod čijim pokroviteljstvom igra i danas izlazi.
Igra je prvobitno imala naziv Čempionšip menadžer, ali je dobila naziv Football Manager posle rastanka sa firmom Eidos, koji je bila zadužena za tehničku stranu igre dvanaest godina. FM danas izlazi u saradnji sa razvojnim timom SEGA i iz godine u godinu beleži rast u prodaji. Eidos je zadržao prava na ime Čempionšip menadžer i nastavio da izbacuje igru pod tim naslovom, ali njihova igra nije ni približnog kvaliteta kao izdanje braće Kolijer.
Koliko je FM postao fenomen i osvojio ljubitelje najvažnije sporedne stvari širom sveta najbolje oslikava podatak da su braća Kolijer 2010. godine nagrađeni ordenom „Reda Britanske Imperije“ za razvoj kompjuterske industije, od strane princa Čarlsa.
„Neverovatan osećaj je dobiti ovu nagradu, osećaj je čak nerealan. Radim na ovoj igri od svoje 16. godine, a sada imam 41. Princ Čarls nam je posle održanog govora uručio orden. Pri tom, mi smo jedini koji su orden dobili u paru“, rekao je Pol, stariji brat.
„Odrastanje u Šropširu je bilo neverovatno. Živeli smo u kraju gde ima dosta životinja i gde način života nije previše urban. Možda je to ključna stvar koja nam je pomogla da se zaključamo na tavan i koncentrišemo na razvoj projekta. Oduvek smo se odlično slagali, što je doprinelo da igra ispadne kako treba“, rekao je tri godine mlađi Oliver.
Na prijemu u Bakingemskoj palati našla se i njihova majka Džudi Kolijer.
„Oni su divni momci i veoma sam ponosna na njih. Neobično je da braća budu odlikovana istog dana, čak mislim da se to nikada nije ni dogodilo“, rekla je mama Džudi.
Kompanija danas zapošljava više od 100 ljudi, ne računajući volontere i honorarce. Pol se više ne bavi samim razvojem igre, dok Oliver radi povremeno. Obojica su i dalje većinski vlasnici i članovi upravnog odbora kompanije, tako da nijedna odluka ne može da se donese bez njihovog odobrenja.
Poslednji projekat koji su kreatori Menadžera izbacili na tržište 2005. godine nosi naziv Football Manager Live. Nova igra omogućava igračima da se preko interneta takmiče sa drugim korisnicima.
FM: Sputava socijalni život, rastura brakove, ali je i pored svega toga FENOMENALAN!
Ovako je igra nekada izgledala
Ako gajite bilo kakve simpatije prema fudbalu, čak iako niste poklonik video-igara, nema šanse da ćete uspeti da odollite Football Manager-u, hipnotišućoj simulaciji koja vas stavlja u ulogu menadžera voljenog kluba.
FM je odavno prerastao okvire ‘obične’ video- igrice i postao je ozbiljan deo samog fudbala, tako I fudbalske kulture. Da bi došli do tog statusa morali su da prođu dugačak I mukotrpan put, nisu braća Kolijer mogli sve sami da postignu, na tom putu pomoglo im je više hiljada volontera širom sveta, kao I mnogo iskusnih programera iz IT sveta.
Zahvaljujući zaljubljenicima u fudbal, FM danas ima najveću bazu podataka, od svih kompanija koja se bave sportom. U FM možete pronaći napadača Arube, zadnjeg veznog sa Devičanskih ostrva, igrati više od 50 liga, od prvih do poluamaterskih, a možete postati i selektor neke od nacionalnih selekcija. Poslednja verzija imala je bazu od četvrt miliona ‘živih’ igrača, dok se očekuje da FM 2013, koji izlazi 2. novembra, uveća taj broj na 270 hiljada. SI Gejms ima više skauta širom sveta nego bilo koji profesionalni klub.
Osim impozantnog broja igrača, tu je obimna statistika o svakom klubu, igraču i takmičenju. Svaki igrač, od najvećih zvezda do onih skoro nepoznatih, ima realne karakteristike i atribute. FM se od svog izlaska pokazao kao odličan prognozer budućih zvezda svetskog fudbala, doduše uz nekoliko promašaja I fiktivnih igrača, ali o tome ćemo nešto kasnije.
A ovako izgleda danas
Najbolji primer za to koliko je Menadžer ozbiljno shvaćen od strane ‘fudbalskih radnika’ jeste činjenica da premijerligaš Everton, čiji je dugogodišnji menadžer Dejvid Mojes veliki zaljubljenik u igru, ima ekskluzivni ugovor sa kompanijom. Ugovor im omogućava da svoje transfer-mete provere u bazi podataka igre i da prate razvoj mladih igrača, kako bi posle slali skaute da ih pogledaju – u stvarnosti. ’Karamele’ imaju veliko poverenje u ostvarenje SI, pa su broj svojih skauta sveli na minimum. Osim tima iz Liverpula, još mnogo klubova koristi pomoć Menadžera prilikom kupovine novih igrača, mada ne postoje zvanične informacije koji su to klubovi. Takođe, nekolicina menadžera priznala je da im FM umnogome pomaže, kako za skauting igrača, tako I za pripremanje taktika. Neki od najpoznatijih koji su odali počast FM jesu Andre Viljas-Boaš i Žoze Murinjo.
Trebalo bi napomenuti da braća Kolijer ne pomažu svet fudbala samo indirektno. Naime, kompanija od 2002. godine sponzoriše AFC Vimbldon, koji na prvoj garnituri dresova ima logo same igre, dok se na gostujućoj garnituri nalazi logo SI Gejmsa.
Vimbldon nije jedini klub koji kompanija sponzoriše, jer je kompanija, u junu ove godine, potpisala sponzorski ugovor sa članom Čempionšipa Votfordom.
“Prezadovoljni smo činjenicom da smo potpisali ugovor sa kompanijom kao što je SI Gejms. Sada će naši dresovi biti ukrašeni emblemima najpopularnije menadžerske simulacije na svetu”, rekao je Skot Daksberi, izvrši direktor ‘stršljenova’, nakon potpisivanja ugovora.
Da bismo vam dočarali koliko su ljudi zaista zagriženi za igru, daćemo vam nekoliko zanimljivih primera
Žene i fudbal, retko kad u istoj rečenici
Izvesni Kinez je posle provedenih 72 sata uz FM, otišao u toalet da izvrši nuždu. Seo je na šolju i više nikada nije ustao. Pronašao ga je vlasnik igraonice nakon nekoliko sati.
Anonimni ljubitelj menadžera sa Filipina je 2005. godine poslao pismo fudbalskom savezu te zemlje, u kojem ih je obavestio da braća Fil i Džejms Janghazbend, tadašnji članovi Čelsija, imaju pravo nastupa za filipinski nacionalni tim.
U Velikoj Britaniji je u 35 zahteva za razvod braka kao razlog navedeno prekomerno igranje Menadžera od strane supružnika, dok je izvesni gospodin isplanirao svoj medeni mesec u Bugarsku, samo da bi mogao uživo da gleda tim sa kojim je napravio veliki uspeh na menadžeru.
Ipak, nagradu za najvećeg fanatika zasluzuje Adam Kleri, navijač škotskog Hibernijana.
Kada je sa svojim Hibsima ušao u finale UEFA kupa, njegovi roditelju su u tom trenutku krenuli u vikendicu na odmor. Kleri je odlučio da poveže svoj laptop sa televizorom u dnevnoj sobi, koji je bio prikačen na 5.1 sistem ozvučenja.
“Pre nego što sam startovao meč rekao sam sebi: 'Da je utakmica u stvarnosti obukao bih odelo, zar ne?'. I tako sam odlučio da moram da obučem odelo. Sve je bilo OK do poluvremena kada je Volfsburg, uz veliku pomoć sudije, stigao do prednosti”, priseća se svog stresa mladi Škot, “ Prosto sam poludeo, uzeo sam pet minuta odmara na poluvremenu da se smirim. Krenuo sam ofanzivno od samog starta i posle jedne dobre akcije nagrađeni smo penalom. Andi Kerol bio je precizan i izjednačili smo. Urlao sam na sav glas, bio sam presrećan. Deset minuta pre isteka regularnog toka, začuo sam zvono na ulaznim vratima. Otvorio sam vrata, kad ono dva policajca. Kažu da su komšije prijavile buku. Progutao sam ponos I priznao da sam igrao igricu. Jedan policajac me je žestoko izribao, dok me je drugi samo pogledao sa osmehom I rekao: 'Znam druže, sve mi je jasno'. Otišli su, a ja sam došao do trofeja u produžecima”, završava svoju potresnu priču Kleri.
Ne treba zaboraviti ni pasioniranog navijača Midlzbora, koji je 2006. godine poslao CV, uz priloženo pismo sa obrazloženjem zašto bi on trebalo da postane novi menadžer Bora, kao i listu svojih dostignuca u Menadžeru. Vrlo brzo dobio je odgovor od predsednika tadašnjeg premijerligaša.
Pogledajte kako je sve to izgledalo.
FM: Tebra, meni je Cigalko dao 82 komada za dve sezone
Svi znate ko su ovi momci
Pre nego što vam predstavimo nove nade svetskog fudbala, želimo da vas podsetimo na velikane svetskog fudbala koje je FM otkrio, ali i na neke koje nisu tako dobro prošli.
Zahvaljujući velikom broju skauta širom sveta, FM je od svog nastanka bio u stanju da najavi pojavljivanje novih zvezda svetskog fudbala, uz nekolicinu promašaja, te nekoliko fiktivnih igrača.
Među asovima koje su otkrili nalaze se Saviola, Iguain, Teves, Tores, Kaka, Kristijano Ronaldo, Mesi, Inijesta, Ćavi, Falkao, pa odlični trio iz zlatne generacije Santosa (Robinjo, Dijego i Elano), zatim Aguero, Aimar, Luis Fabijano i mnogi drugi. Svi oni su se u FM razvijali i potom igrali fenomenalno, što se kasnije ispostavilo prilično realno. Od mlađih igrača tu su Verati, Čičarito, Baloteli, Bejl, Loris, Dzagoev…
Na spomenute igrače ne bi trebalo trošiti previše reči jer svako ko iole prati fudbal zna kakve su karijere ovi fudbaleri ostvarili ili su na putu da ostvare.
Tu je i veliki broj igrača kojima su predviđane velike karijere, ali oni jednostavno nisu uspeli da se izbore sa pritiskom. Najbolji primer je najtalentovaniji igrač u američkoj istoriji Fredi Adu, koji je već sa 14 godina igrao sa momcima tri godine starijim od njega. Nakon toga je usledio transfer u Benfiku, da bi se posle niza pozajmica vratio u SAD. Na ovoj listi nalaze se još Nejtan Dajer, Valeri Božinov, Đovani dos Santos, Čelsinjo…
Od fiktivnih igrača najpoznatije ime za igrače FM-a bez ikakve sumnje jeste Maksim Cigalko. Momak koga ste na početku igre mogli da dovedete za 'siću', da bi na 40 utakmica u sezoni davao i do 60 golova. Na kraju se ispostavilo da je on u stvari ispod prosečan igrač. Odmah iza njega su izvesni Bugari, Todorov i Kakalov, koji su sa istom lakoćom terorisali protivničke golmane, kao i Šarbel Tuma i lucidni ofanzivni vezista Skjelberg.
Karlos Enrike Kazemiro – (Sao Paulo)
Momak koji je već sa 20 godina sakupio 40 nastupa za svoj matični klub i debitovao za nacionalni tim može se smatrati jednim od igrača na koje će se Brazil oslanjati u godinama koje dolaze.
Kazemira krasi odlična tehnika, kao i svakog igrača sa tih prostora, ali nije sve kod njega tipično brazilski. Osim izvanrednog baratanja loptom, mladi veznjak ima odlične fizičke predispozicije (184cm, 76kg), što mu omogućava da svojim dugim korakom kontroliše maltene ceo srednji deo terena, a od vremena Dunge i Maura Silve nismo videli tako dobrog ’box-to-box’ igrača iz zemlje kafe i sambe. Oličenje njegove igre jeste velika fudbalska inteligencija, tačno zna kada treba da povuče loptu, a kada da proigra saigrače.
Iako je jako mlad, ima dosta uticaja na igru ekipe iz Sao Paula. Takođe, odličan je izvođač prekida. Idoli su mu Zidan i Ernanes, a Milan se ističe kao najozbiljniji kandidat da ga dovede, mada se spekuliše da i Arsen Venger želi da ga vidi u Arsenalu.
Angelo Hose Enrikes Itura – (Universidad de Čile – Mančester Junajted)
Kod mladog reprezentativca Čilea veoma su važne dve stvari – ima neverovatan osećaj za gol i jednako kvalitetno služi se obema nogama. Brz, ubojit, dobar dribler, odlično ’oseća’ prostor – kompletan napadač. Situacije 'jedan na jedan' rešava sa lakoćom, a deluje staloženo, na čemu bi mu pozavideli i mnogo iskusniji napadači. Jedina slabost mu je nedostatak ’vazdušne’ igre, ali ostaje da se vidi kako može da napreduje i navikne se na stil fudbala u Engleskoj.
18-godišnji napadač, koji se do svoje 12. godine bavio tenisom, već za sebe može da kaže da je igrač Mančester Junajteda. 'Crveni đavoli' kaparisali su ga još 2009. godine za četiri miliona eura, na veliko zadovoljstvo menadžera ser Aleksa Fergusona. Fergi smatra da će mladi Enrikes biti nova legenda svetskog fudbala. Mladi Čileanac je 21. avgusta dobio radnu dozvolu za Englesku, da bi ga ’đavoli’ predstavili javnosti 5. septembra. Čileanac je tom prilikom potpisao petogodišnji ugovor. Na svom debiju za Junajted, u meču timova do 21 godine, Enrikes je postigao poslednji pogodak, u pobedi protiv Njukasla od 4:2 i tako je najavio velike domete.
Lukaš Rodriges Mura Da Silva – (Sao Paulo – PSŽ)
Kada ga je Sao Paulo doveo sa 13 godina, kao velikog talenta, ni oni čak najoptimističniji nisu mogli da pretpostave da će sedam godina kasnije biti prodat za neverovatnih 45 miliona evra.
To je suma koju su šeici iz Paris Sen Žermena izdvojili za talentovanog krilnog napadača. Mladi Brazilac je bio na korak od Mančester Junjteda, ali čelnici tima sa Old Traforda nisu uspeli da se dogovore oko obeštećenja, što su čelnici vicešampiona Francuske iskoristili.
Mura je prve fudbalske korake napravio u mlađim kategorijama Žuventuda da bi nakon toga prešao u Korintijans, i na kraju u Sao Paulo, za koji će nastupati do prvog januara. Prošao je sve mlađe kategorije nacionalnog tima, dok je za seniorsku reprezentaciju odigrao 21 meč uz postignuta tri pogotka. Za oko svetske javnosti je zapao posle het-trika u finalu U20 šampionata Južne Amerike. U pomenutom finalu, Brazil je demolirao Urugvaj sa 6:0, a Mura je porglašen za igrača meča.
Fudbalski stručnjaci su ga na početku njegove karijere poredili sa Kakom, više zbog tehničkih odlika i ekspozivnosti nego stila, ali se čini da više podseća na legendarnog Denilsona. Glavne odlike njegove igre su brzina, dobar dribling, snažan šut, ali i odlična pas igra. Može da igra na oba krila a nije mu strano ni da bude kreator igre svog tima.
Iako sve svoje atribude koristi u jednokoj meri, čini se da mu je dribling najače oružje. U stanju je da jako brzo promeni pravac kretanja što ga, sa brzinom i pomenutim driblingom, čini jako teškim za čuvanje. Zaštitni znak mu je 'cross over turn', finta koju Kristijano Ronaldo najviše praktikuje.
Ostaje da se vidi kako će se Mura snaći u Evropi, ali sva je prilika da će se vihorni Brazilac vrlo brzo snaći i postati nova zvezda svetskog fudbala.
Anderson Vital da Silva ’Dede’ – (Vasko de Gama)
Navijači ovog čuvenog brazilskog kluba dali su mu zanimljiv nadimak – Dedebauer. Uz šest nastupa za nacionalni tim Brazila, jasno je da je reč o velikom potencijalu. Uprkos visini od 192cm, Dede ima dobru koordinaciju pokreta, hitrost i odličnu tehiku, zbog čega je i zaslužio nadimak. Sva je prilika da će, uz Tijaga Silvu, činiti najbolji štoperski tandem u novijoj istoriji ’karioka’.
Iako se na prvi pogled čini da je nezgrapan, 24-godišnji Dede na pravi način koristi svoju ’dužinu’ u obračunavanju sa protivničkim napadačima. Voli da proigrava saigrače iz zadnje linije, a nije mu strano da se zaputi na protivničku polovinu. Iako igra u defanzivi, čini se da je rođeni vođa, svojim dobrim potezima i pokretanjem akcija zna da ’podigne’ ekipu.
Mana mladog Brazilca leži u jednoj od njegovih vrlina – priključivanje napadu, ali ne treba ga previše kritikovati. Počev od Branka i Roberta Karlosa, pa do Danija Alveša, brazilski defanzivci imaju instinktivnu potrebu da se priključe napadu. Pošto vrlo često dozvoli da ga lopta povuče, ostavlja rupu u odbrani i tako čini svoj tim ranjivim na brze kontre. Ipak, odbrambeni igrači obično sazrevaju malo kasnije od svojih kolega, tako da je mladi štoper na pravom putu.
Spekuliše sa da je Benfika već krenula u realizaciju transfera, a ceo posao bi mogao da im pokvari Aleks Ferguson, koji ga vidi kao idealnu zamenu za Nemanju Vidića u Mančester Junajtedu.
Mauro ’Maurito’ Kabalero – (Libertad)
Njegov otac živa legenda je Paragvaja, najbolji strelac u istoriji Olimpije iz Asunsiona, osvojio je četiri titule prvaka Paragvaja i Kopa Libertadores. Čini se da pred Mauritom nije lak zadatak, ali mladi napadač pokazuje potencijal čak i da zaseni slavnog oca.
Pažnju na sebe skrenuo je 2009. godine na šampionatu Južne Amerike za igrače do 15 godina, kada je postigao tri pogodaka. Nastavio je da napreduje i sazreva kao igrač, da bi na U17 šampionatu 2011. godine dao pet golova.
Snalažljiv je u šesnaestercu, odlučan, brz i sjajan tehničar, što su preduslovi da postane vrhunski centarfor. I pored nešto nižeg rasta (175cm), predstavlja pretnju u skok-igri. Konstantno se kreće tražeći rupu u protivničkoj odbarni i voli da igra na ivici ofsajda.
Barselona i Siti ozbiljno su zagrizli za njega, mnogi ga smatraju novim Aguerom, pa ostaje da se vidi ko će biti uspešniji u dovođenju mladog Paragvajca.
Elkeson de Oliveira Kardoso – (Botafogo)
Elkeson je ponikao u Vitoriji i spada u red klasičnih braziilskih krilnih napadača, ali sa jednom važnom razlikom – ne libi se da sam završi akciju.
Poseduje sve kvalitete potrebne za igru na bilo kojoj poziciji u napadačkoj liniji, čemu u prilog ide i činjenica da je u Vitoriji igrao sve pozicije u ofanzivnoj liniji tima. Ima brzinu, tehniku i razoran udarac. Posle dobrih igara u matičnom klubu kupuje ga Botafogo, u kome nastavlja sa dobrim partijama, postigavši devet golova prošle sezone, dok je ove sezone stigao do 11 golova.
Selektor Menezes nedavno ga je uvrstio na svoj spisak, ali još nije debitovao zbog toga što na njegovoj poziciji ima dosta izvanrednih fudbalera (Lukas Mura, Tešeira, Nejmar, itd). Očekuje se da jako brzo pređe u Evropu, a milanski rivali i prvak Italije Juventus rado bi ga videli u svojim redovima.
Lukas Okampos – (River Plejt – Monako)
Čim je kročio na travnatu podlogu ’El Monumentala’ svi su ga proglasili argentinskim Kristijanom Ronaldom. Nakon toga je usledio transfer u Monako za 11 miliona evra. Šta 18-godišnjeg krilnog napadača čini toliko vrednim?
Mladi Okampos ima sve predispozicije da postane novi Krisitjano Ronalno, s tim da je malo viši od CR7 (187cm). Kada krene u prodor, svojim dugačkim korakom lako se oslobađa čuvara, a kada se na to doda fenomenalan dribling, gotovo ga je nemoguće čuvati. Između ostalog, kandidat da nasledi popularnog Kikija postao je zato što je u stanju da drži visok tempo tokom celog meča. Takođe, snažnim i preciznim udarcima postiže golove sa ivice kaznenog prostora, ali i van njega. Dok je stasavao u mlađim kategorijama Kilmesa, gde je igrao klasičnog napadača, trener Rivera Matijas Almeida ga je pratio i odlučio da bi bio mnogo produktivniji kao krilni napadač. Almeida je bio u pravu, Lukas se odlično snašao, a postepeno je napredovao i sve više je doprinosio uspesima tima. Počeo je da razlučuje kada bi trebalo da šutne, a kada da proigra saigrača.
Iako su se evropski velikani već tada lomili oko njega, odlučio je da ispuni svoj san – odigra sezonu za River Plejt. Kada se sa Riverom vratio u prvu ligu, očekivalo se da će ekspresno preći u neki od najvećih klubova Evrope, ali sve ih je preduhitrio francuski drugoligaš Monako i doveo ga za 12 miliona evra. Nema sumnje da će mladi Argentinac vrlo brzo u Real , Barsu, Siti, PSŽ ili neki od drugih velikana.
Saša Ozmo: Naučio me je mnogo o fudbalu, a i pomogao oko posla
Kako percipiras menadžer i šta on za tebe predstavlja?
"Menadžer je neprocenjivo iskustvo za sve koji vole fudbal. Pruža ti priliku da uđeš dublje u materiju, razmišljaš o različitim karakteristikama igrača, taktici i svemu što čini posao trenera ili menadžera i u stvarnom životu. Igrajući ga, naučio sam mnogo o fudbalu, što mi u krajnjem slučaju služi i za posao. Za mene FM predstavlja lepu uspomenu na period detinjstva, sada više nemam vremena da ga igram"
Koja je najbizarnija stvar koju si uradio ili doživeo zbog menadžera?
"Uh, mnogo je priča koje bih mogao da podelim, ali izdvojiću samo nekoliko. Bio sam menadžer Volfsburga i igrao sam sa Hertom u poslednjem kolu, bila mi je potrebna pobeda za titulu prvaka Nemačke. Moji puleni predvođeni D’Alesandrom imali su više od 30 šuteva kao golu protivnika, ali meč se završio rezultatom 0:0. Njihov golman, logično, ocena deset i igrač utakmice. Toliko sam pobesneo da sam jednim udarcem slomio ormar. Sada mi je smešno, tada mi ni najmanje nije bilo do šale. To je bio jedini put da sam pomislio da ponovim utakmicu, što je među pravim igračima Menadžera bio nezamisliv i sraman čin. Više hiljada puta bes sam iskaljivao i na krevetu, neretko i na kompjuteru, stradali su i matična ploča, noga stola... Imao sam drugara koji je držao nogu kraj monitora tokom utakmice i, kada bi bio nezadovoljan razvojem situacije, samo bi ‘punom’ zahvatio monitor, hahah… Međutim, sve to nije ništa u poređenju sa zadovoljstvom koje doživiš kada osvojiš neku titulu ili satisfakcijom koju osećaš dok smišljaš taktiku, koga ćeš da dovedeš i ostalo. Još jedna priča – moj brat je jednom prilikom doživeo težak poraz i počeo je da divlja po kući. U celoj toj agoniji sa vrha police pala mu je prilično velika kutija puna klikera. Do tada sam se trudio da sakrijem smeh, ali više nisam mogao da izdržim i počeo sam da urlam od smeha. Brat me je pojurio, a ja sam pobegao u kupatilo. Ubrzo se smirio, pa smo zajedno i uz smeh skupili klikere i vratili ih na policu. I da, jednu od ozbiljnijih svađa sa bratom imao sam nakon što mi je izbrisao veoma dragu karijeru sa Napolijem. To nam je i danas predmet šale. U nekom trenutku sam čak došao do stadijuma da nisam mogao da gledam tok važnijih utakmica kako se odvijaju, nego bih jednostavno stavio svoju staru majicu Čikago Bulsa preko ekrana dok bi meč trajao. Pogledao bih stanje na poluvremenu i sredinom drugo poluvremena kako bih eventualno izvršio neku izmenu. Ludilo"
Koliko je FM uticao na socijalni život?
"Uticao je i pozitivno i negativno. Pozitivno jer ga je i dosta mojih drugova igralo, pa smo u školi prepričavali ko koga dovodi, ko igra koju taktiku… Takođe, često smo se okupljali i zajedno igrali, a jedan drugar i ja smo dane provodili u malenoj ostavi ‘dva sa dva’ u kojoj mu je bio smešten kompjuter. Sa druge strane, nesumnjivo da sam vreme potrošeno na FM (ranije CM) mogao i pametnije da utrošim, ali ne mogu da kažem da žalim za time, naprotiv. U fazi najozbiljnije zavisnosti dan je veoma lako znao da mi izgleda ovako: Otvaram oči i momentalno uključujem kompjuter, taman da se lepo učita dok perem zube i umivam se. Doručkujem uz kompjuter, ako i to, uključujem muziku u pozadini (u tom periodu sam naučio sve pesme Riblje čorbe) i počinjem da igram. Naravno, računari su tada bili sporiji i trebalo je neko vreme da se svaki potez učita, pa sam redovno bio opremljen nekom knjigom ili stripom dok čekam. Jedinu pauzu pravim za ručak, večeru i fiziološke potrebe i tako ukrug. To su bila vremena"
Koje je dostignuće na koje si najviše ponosan u FM, i zašto?
"Bez lažne skromnosti, imao sam mnogo uspešnih karijera sa timovima iz različitih zemalja i ranga takmičenja. Iako je imala nesrećan epilog, najdraža karijera ostala mi je ona sa Volfsburgom. Osvojio sam titulu šampiona Nemačke i Ligu šampiona, a ‘vukovi’ su bili sasvim prosečan klub. Čini mi se da sam igrao osmu sezonu sa klubom, bili smo u lošoj formi i uprava me je otpustila, iako sam bio najtrofejniji trener u istoriji kluba. Sa Rašden end Dajmondsom, klubom iz Konferencije, došao sam do Premijer lige, osvajao ‘sve živo’ sa jačim klubovima, mada mi je ostala žal što nikada nisam ostvario odličan rezultat sa madridskim Atletikom, klubom za koji navijam u Španiji. Moram ponovo da spomenem brata Peđu, koji je sa Barselonom stigao do sezone 2035/2036. i osvojio sve što se moglo osvojiti više puta"
Vladimir Novaković: Od šeste lige do Lige šampiona, preko Okoče do Piksija
One and only, Maxim Tsigalko
Kako percepiras menadžer i šta on za tebe predstavlja?
"Bez dileme omiljena igra u životu (mada mi je WE/PES vrlo blizu), zaista mogu da ga igram dugo, mada više ne postižem standarde sa kraja devedesetih, kada sam na njemu provodio 70 sati nedeljno. Čvrsto verujem da se iz svega može nešto naučiti, čak i iz nekih bizarnih igrica, ali u CM/FM nema ničeg bizarnog. Njegova baza je već od 1997/98 (to mi je i danas omiljeno izdanje, poslednja sezona CM2 serijala, prvi put možete da odaberete više liga, prvi put ozbiljan transfer engine i prvi razuman i lako upotrebljiv editor) zastrašujuće velika i prilično tačna, i zaista mi tokom vremena čini vrhunsku podršku u poslu. Dalje, ta igra je sjajan icebreaker kad se nađeš u muškom društvu sa kojim se još ne poznaješ dovoljno dobro. Zadovoljan sam zbog toga što i dalje volim da igram nove generacije menadžera, što mi je zabavan bio i 2D i 3D (iako sam bio skeptičan), ali dva omiljena izdanja (97/98 i 01/02) i dalje imam instalirana, i još uvek ih igram s vremena na vreme. Evo, upravo se zabavljam prateći savremeni PSŽ sa svim novcem, dok ja sa Ronaldinjom, Okočom i gomilom malih Skandinavaca idem ka tituli u 01/02. Anelku držim na klupi jer je nedisciplinovan, ali ga neću prodati ispod cene".
"Moja omiljena zabava je kada pričam sa nekim o menadžeru i čujem kako je u Premier manageru (ili nečemu sličnom) uradio to i to. Osećam se kao Sten kada gleda Rendija u punom zamahu. To mi je bizarnije nego kada neko igra FIFA serijal znamenitog kanadskog proizvođača (centrala firme jeste u Kaliforniji, ali se fudbalska i mnoge druge igre prave u Kanadi)"
Koja je najbizarnija stvar koju si uradio ili doživeo zbog menadžera?
"Ne znam koliko ja sâm mogu da sudim o tome. Moja bivša devojka sigurno bi rekla da je najbizarnija bila scena iz 1999, kada sam sa Laciom osvojio Seriju A pobedivši Fiorentinu 3:0 u poslednjem kolu, u direktnom duelu prva dva tima. Kada je Bokšić u 78. minutu dao drugi gol zaleteo sam se, skočio sam na nju i probudio je. Bila je prilično šokirana, na satu je bilo 6:15 ujutro. Moji ukućani bi, rekao bih, označili celu sezonu 1997/98, kada sam ritam života okrenuo do te mere, da sam na spavanje odlazio oko podneva, a ustajao oko 8 uveče, da bih društveni život obavio do ponoći i onda odradio svoju desetočasovnu smenu na menadžeru. Sećam se i 2008, kada sam igrao u autobusu za Niš, baterija na laptopu mi je radila dva sata i bila na isteku dok sam sa Radom pobeđivao Partizan. Histerija oko pobede bila je duplo jača jer je kraj stigao tačno na vreme da sačuvam igru pre nego što se računar ugasi. Iz nekog razloga putnici su me čudno gledali. Glupo mi je i da prepričavam koliko često su mi se u glavi mešali igra i stvarnost i pogledi ljudi kada im ispričam nešto što se dogodilo preksinoć u igri kao detalj iz realnog života. Unutar menadžera najbizarnija stvar bila je kad sam u to doba opsesivnog igranja rešio da probam da vodim 16 evropskih velikana odjednom (pet liga po 2 do 4 tima). Samo kreiranje igre, sastavljanje shortlista za svaku od ekipa, uvodni transferi i pripremni period progutali su mi dobrih nedelju dana svakodnevnog igranja. Izgurao sam nekako jednu sezonu, ali nisam imao snage za dalje"
Koliko je FM uticao na socijalni život?
"Začudo, dosta dobro. Ne da sam ja začuđen, nego slušam druga iskustva, raznih tu priča ima. Pre svega, igru sam počeo takmičeći se sa živim ljudima i u prvih nekoliko godina mnogo češće smo igrali grupno, nego što bih sâm seo i igrao, sve do pomenute 97/98. Manje-više svi moji najbolji drugovi su bili takođe fanatici za igru. Drugo, već sam tada, sredinom devedesetih, ušao u kontakt sa ljudima širom sveta na temu menadžera, a realno je rani ulazak u tu priču znatno uticao i na moje znanje o fudbalu (npr. Roberta Martinesa i Dejvida Mojsa znam odlično još dok su bili nižerazredni igrači, a i danas, kada prenosim utakmice kupa između članova Lige dva i Konferencije, nailazim na svoje heroje iz Oksforda, Jorka ili Bristol Roversa). Vrlo sam zadovoljan zbog toga što sam devojke birao pametno, pa su one sa kojima sam ostao najduže podržavale moj fanatizam oko menadžera, a ova sa kojom sam ostao zauvek čak i igra (radila je to i godinama pre nego što smo se upoznali, a sada redovno igramo jedno protiv drugog). To smatram ozbiljnim životnim uspehom"
Koje je dostignuće na koje si najviše ponosan u FM, i zašto?
"Iz ranih dana u sećanju mi je igra u kojoj su mi dva drugara vodila Totenhem i Lids, a ja Siti, sezona je 95/96 (da stavim u kontekst: njih dvojica imaju na startu tim za 8-12. mesto, ja nešto slabiji). Dve sezone sam se mučio da uhvatim priključak sa njima, koji su osvajali trofeje, ali sam u trećoj sastavio spektakularan tim, koji je dao 157 golova u sezoni, uzeo Premijer ligu i Kup UEFA. Igrao sam 4-3-3 sa da bek-krila, štoperom i liberom iza njega, tri centralna vezna sa strelicama do kraja i tri napadača. Ključ mi je bio da mi dva vezna imaju shooting 20, a između njih mi je bio plejmejker. Ni na 0:3 nisam brinuo, znaš da uvek možeš da daš pet. U utakmici sa Totenhemom (koji mi vodi drugar) imao sam dvaput po minus dva i pobedio na kraju 7:5 (ali ne za 120 minuta kao Arsenal u Redingu)
Liga šampiona i titula u istoj sezoni sa Kru Aleksandrom mi je posebno drag uspeh, dogodio se u pomenutoj 97/98 igrici. Počeo sam iz tadašnje D1, bio drugi i ušao u Premijer ligu, pa bio drugi iza Man Utda i ušao u Ligu šampiona i u trećoj sezoni osvojio oba takmičenja. Zadovoljan sam, jer sam u 16 najstandardnijih u rotaciji imao 5 lokalnih igrača, a to je ekipa koja je u realnosti igrala za opstanak u drugoj ligi. Inače sam veliki poštovalac Krua, zbog rada velikog Darija Gradija (duže u jednom klubu nego Ferguson) i niza dobrih igrača koji su tamo počeli (Dani Marfi, Din Ešton, Dejvid Plat, Nil Lenon, moj veliki ljubimac Set Džonson, sve do Nika Pauela). Titule u Engleskoj osvajao sam i sa Prestonom u trećoj i Oksfordom u šestoj sezoni, iako sam krenuo iz druge, odnosno četvrte lige
Nikad nisam predugo ostajao u istoj igri (znam ljude koji su još sredinom devedesetih gurali do 2020. godine), bukvalno sam u životu samo jednu igru zadržao duže od šest sezona, ona je potrajala 11, a i u njoj sam dvaput menjao klubove. Na početku sam Bristol Roverse uveo iz četvrte u drugu ligu za dve sezone, prešao u Notingem Forest i od druge lige doveo ih do titule za tri i lige šampiona za četiri sezone, pa na početku osme sezone prešao u tada desetoplasirani Mančester Junajted i osvojio tri titule i tri LŠ u preostale 4 sezone
Triple krune sam osvajao sa Junajtedom ne manje od deset puta, sa Interom triput (u vreme kada su u stvarnosti imali sjajan tim, ali ništa nisu mogli da osvoje). Sa Seltikom sam ’97 osvojio titulu, oba kupa i Kup UEFA u prvoj sezoni. Jedini kvadrupl ikad osvojio sam sa Lidsom, u ono vreme kada su bili najperspektivniji tim Evrope, i to u prvoj sezoni
No, budimo realni, nije bilo samo uspeha, ako se dobro sećam dobio sam sedam otkaza, prvi još 1997, poslednji pre godinu dana. Najbizarniji je bio u Vulvsima, koje sam uveo u viši rang, a otpušten sam posle 23 kola, jer sam izgubio dve vezane utakmice, od Junajteda i Arsenala! Bio sam u tom trenutku trinaesti. Moj naslednik je osvojio jedan bod u preostalih 15 kola i ostao zakucan za dno. Poslednji otkaz dobio sam u Vest Hemu, ali sam se dočekao na noge sa Svonsijem, izborio promociju i uspešno gurao kroz Premijer ligu dve sezone, poštujući tradiciju totalne pâs-igre. U sezoni promocije osam puta su se moji igrači bukvalno ušetali u gol, bilo je milina gledati ih.
U principu mi je pristup da u svakom izdanju prvo vodim Man Utd sezonu ili malo duže, da bih se upoznao sa sitnim razlikama u odnosu na prethodna izdanja. a onda gasim to i krećem od nižerazrednih timova. Uvek mi je tako uzbudljivije, a i lakše spoznaš koliko je psihološki značaj kontinuiranog pobeđivanja važan (što bi rekao jedan ovdašnji košarkaški trener – pobeđivanje je i navika). Onda u nekom trenutku krenem i sa nekom ekipom koja nije engleska. U Evropi sam vodio klubove u bar 20 država, ali kod nas recimo nisam nigde stigao do kraja sezone osim u pomenutoj igri sa Radom. Zvezdu sam ugasio pre nekih deset godina posle 22. uzastopne pobede i nikad je više nisam startovao.
Probao sam i Australiju, Argentinu, Brazil, Kolumbiju (izgurao tri godine), Urugvaj, MLS i Japan, naravno. Prema Japancima imam posebno snažnu sklonost zbog jednog izdanja Winning Eleven za J-ligu, u doba kada je još igrao Piksi. Igra je bila crno-bela zbog razlike u sistemima između Evrope i Japana, sve ekipe u nijansama sivog, interfejs i komentator na japanskom, ali ništa nije moglo da nadomesti uživanje kada se Japanac prodere: “gol gol gol gol gooooool. Piiiksiiiiiiiiii”. Ali, to je priča za jednu drugu temu, koju ćeš izvesno takođe praviti ti, Nemanja"
preuzeto sa b92
