Verovatno ste tokom vremena koje ste proveli u teretani čuli nekoliko pitanja (i odgovora) koji se iznova i iznova ponavljaju i prate vas svuda. Primera radi, navešćemo par: ,,koje vežbe da radim za definiciju, jer neću previše da se nagruvam’’, ,,kako da nagruvam biceps’’ itd, itd. E sad, sama pitanja ne predstavljaju toliki problem, jer i pored toga što je ljudima znanje na par klikova udaljeno, ipak veći deo krivice pada na barabe koje vole da daju odgovore na ovakva i slična pitanja, a nemaju pojma!
Ako ne znaš, ne pravi se pametan, ljudi mogu da se povrede, da oštete svoje zdravlje ili ko zna šta još, ZBOG ONOGA ŠTO SI IM TI REKAO!
Ovde dolazimo i do suštine problema: glupe priče i mitovi nastaju upravo zbog odgovora koje daju barabe koje se prave da nešto znaju, upravo zato što se odgovor temelji na NEZNANJU!
Protekom vremena ovi mitovi su uvek prisutni oko nas i nažalost, vremenom se prihvataju kao istina! Dosta bre!
Ovim tekstom ćemo skrenuti pažnju na neke od najčešćih gluposti koje možete čuti i videti po teretanama i pravu istinu koja se sakrila ispod gomile prljavštine!
Nakon čitanja ovog teksta, ne bi bilo loše sa vaše strane da se pobrinete da ovaj tekst učinite dostupnim što većem broju ljudi. Možda će se tako među njima naći par njih koji će zaista i pročitati ovo! Krenimo!
Mit br. 10: pregib na skotovoj klupi ubija ,,donji deo’’ bicepsa
Prva stvar, ne postoji ,,donji deo’’ bicepsa. Nemoguće je kontrahovati ,,donji deo’’ bicepsa, bez angažovanja celog mišića! ne verujete? Zato što kada iscepate seriju na skotovoj klupi osetite pumpu baš u tom ,,donjem delu’’ odmah iznad mesta gde se vaš lakat savija. Na kraju, zar nije taj ,,donji deo’’ odgovoran za odvajanje i definiciju bicepsa? (sarkazam prisutan, da ne bude zabune!)
Ovo je istina: pokret na skotovoj klupi angažuje vaš biceps i brahialis. Biceps (ili da budemo stručni i načitani biceps brachii) sastoji se iz dve glave, duge i kratke, koje spajaju dva zgloba – rame i lakat. Bicepsov ortak, brahialis ( da ne kažemo brachialis) dovodi se u vezu sa jednim zglobom – laktom i nalazi se ispod bicepsa. Imajući u vidu pokret vežbe pregibanja na skotovoj klupi i okolnost da je biceps brahi prikačen za rameni zglob, pa stoga ne može biti potpuno aktiviran u ovoj vežbi, dobar deo opterećenja otpada na kratku glavu bicepsa i brahialisa. Kada je brahialis stimulisan i upumpan, on tada potiskuje biceps brahi napred, što vizuelno izgleda kao ,,donji’’ deo bicepsa.
Mit br. 9: profesionalni sportisti ne smeju dizati tegove, jer postaju tromi.
Tegovi će npr. košarkašu praviti probleme u tehnici šuta ili bejzbol igraču prilikom bacanja i udaranja loptice. Hajde da se malo uozbiljimo: jeste li gledali nekad trening snage jednog Džordana ili Brajanta? Jeste li videli negde tegove i sprave? Naravno da jeste! Čak i da niste, šta mislite odakle im onakve ručerde i leđa? Okrenimo se sad nauci: brojne studije su pokazale da pravilno konstruisani težinski treninzi za snagu, kombinovani sa sportom kojim se bavite daju najbolje rezultate kada su snaga, pokretljivost i agilnost u pitanju! Drugim rečima, jedan od razloga zašto Roni Kolman ne može da zakuca sa slobodnjaka jeste taj što nije igrao basket od detinjstva! Stvar je prilično prosta i logična. Dalje, ne zaboravimo ružnu ali sastavnu komponentu sporta: povrede. Jedan od sjajnih načina prevencije jeste upravo jačanje celokupnog tela. A kako se to postiže – naveli smo par redova iznad! Da skratimo i istaknemo: da, možete dizati tegove, problema bez!
Mit br. 8: uvlačenje stomaka prilikom izvođenja čučnja je ključ za stabilizaciju kičme!
Prilično sporna i raspravljana situacija među trenerima i lekarima. Mi smatramo da je uvlačenje stomaka tokom izvođenja ove vežbe potencijalno opasno!
Isprobajte sami: kada uvučete stomak, dolazi do blagog savijanja kičme, tj. leđa se krive. Zar ovo nije poslednja stvar koju želite kod čučnja, imajući u vidu prirodu pokreta? Jedan od najčešćih razloga zlobne diskus hernije jeste upravo nestabilan kičmeni stud tokom baratanja sa teretom bilo koje vrste. Osim ukoliko hernije nije vaš primarni cilj, glasamo protiv uvlačenja stomaka!
Pravilna opcija bi izgledala ovako: tokom izvođenja čučnja učvrstite stomak, udišite vazduh tokom negativnog dela pokreta. U najkritičnijem delu pokreta (prelazak iz negativnog u pozitivni) zadržite dah i kada ste već u pozitivnom delu, krenite sa izdisajem!
Ova tehnika ne samo da stabilizuje vaš kičmeni stub, takođe otvara mogućnost za dizanje većeg tereta. Kao i sve u životu i ove naizgled proste tehnike ipak treba da se uvežbavaju. Savetujemo da ih isprobate sa lakšim težinama dok ne ,,uđete u fazon’’. Onda se možete upustiti u jurenje vašeg RM.
Među čitaocima ovog teksta se može naći neki lekar koji će se oštro usprotiviti ovome što smo napisali. Napominjemo: ukoliko niste okusili kako je to kad vam se 150kg nađe na vratu, niste kvalifikovani da raspravljate o ovome!
Mit br. 7: za intenzivniji anaerobni trening potreban je dobar aerobni kapacitet!
Ne postoji nikakav argument naučne prirode za ovu izjavu! Aerobni kapacitet neće vam pomoći da se brže domarate od anaerobnog treninga! postavite stvari ovako: da li bi maratonac mogao da izdrži trening profesionalnog fudbalera i obrnuto? Naravno da ne bi!
Skoro identičan efekat možete postići dugim, umerenim (i smarajućim) trčanjem, brzim hodom i intenzivnim težinskim treningom sa kratkim odmorom između serija (kraće rečeno kapilarizacijom). Pravilnim treniranjem i ishranom, možemo dobiti na izdržljivosti, agilnosti i eksplozivnosti, bez značajnog gubitka mišićne mase.
Mit br. 6: sportisti ne bi trebalo da rade potisak na benč klupi, jer to nije ,,sportska vežba’’
Hehehehe. Ovako: nijedna vežba nije sportska u smislu da će vam poboljšati performanse. Ne shvatite pogrešno, neke vežbe jesu produktivnije od drugih, zavisno od cilja, ali nemoguće je unaprediti performanse isključivo u teretani. Stoga, nijedna vežba, strogo gledano, nije ,,sportske prirode’’.
Sa druge strane, potisak na benču jeste sjajna, osnovna vežba kojom ćete ojačati vaše grudi, ramena i tricepse. Šta je loše u tome? Ne kažemo da je ovo najbolja vežba na svetu, ali svakako se može uklopiti u trening program bilo kojeg sportiste na svetu.
Mit br. 5: žene da se drže aerobnih treninga, jer će tegovi od njih napraviti muškobanjasta čudovišta!
Zašto je ovaj mit prisutan? Mislimo da su za to krivi časopisi o bodibildingu gde pored Katlera, Vorena i drugih, možete videti i veoma, veoma mišićave žene čiji je izgled, između ostalog, posledica ozbiljnih terapija sa AAS.
Ove ,,devojke’’ ne bi trebalo dovoditi u vezu sa damama koje žele prirodno, zategnuto (i seksipilno) telo! Zato devojke, slobodno uđite u teretane ( i obucite se lepo haha). Imajte u vidu sledeće činjenice:
1. jedna od osnovnih razlika između muškaraca i žena (što ima direktne posledice na mišićnu masu) jeste nivo telesnih hormona, pre svega testosterona! Prosečan muškarac ima oko 10 puta više testosterona nego prosečna žena! Osim, ukoliko se ne radi o ženi koja se puca anabolicima svake nedelje kad je muž na poslu. Ukoliko se ne pronalazite u prethodnoj rečenici, nema razloga da ne vežbate sa tegovima (na opštu radost muških vežbača). Daleko je teže za ženu da izgradi mišićnu masu, nego za muškarca.
2. takođe, mišićna masa kod žena i muškaraca je drugačije kompozicije. Čak i da nabacite mišiće u gornjem delu tela, opet nećete izgledati ,,muškobanjasto’’. Dakle, dve osnovne stvari odgovorne za napucan izgled su: telesni hormoni i kompozicija (raspoređenost) mišićne mase.
Mit br. 4: olimpijske vežbe su jedini način da unapredite eksplozivnost!
Većina vežbača koji rade ove vrste vežbi govore da je glavni razlog za to njihov uticaj na eksplozivnost! Istina je da bilo koja vežba može biti eksplozivna! Uz odgovarajuću težinu i tempo izvođenja, svaka vežba može zadovoljiti vašu želju! Primera radi, ukoliko na benč presu prepolovite težinu vašeg RM i fokusirate se na brz tempo, eto ,,eksplozivne’’ vežbe. Još jedna stvar zbog koje smatramo da su olimpijske vežbe precenjene jeste težina njihovog pravilnog izvođenja: potrebno je dosta vremena da se tehnika pokreta savlada i vežba bezbedno izvodi! Ne zavaravajmo se, olimpijci su ceo život posvetili usavršavanju tehnike ovih vežbi. Dodatno, prosečan vežbač verovatno neće dobro izvoditi ove vežbe i zbog razloga što mu nedostaje snage u određenim segmentima tela: zadnje lože, gluteus, donji deo leđa. Ovaj nedostatak možete prevazići fokusiranjem na vežbe koje jačaju vaše slabe tačke: npr. mrtvo dizanje, hiperekstenzija itd. Ovako možete poboljšati vaše izvođenje olimpijskih vežbi, ali obrnuto ne važi! Takođe, sve ove vežbe su daleko manje stresne za zglobove nego olimpijske.
Mit br. 3: najbolji pokazatelj dobrog treninga jesu umor nakon njega i upala narednog dana!
Mnogi sportisti ovako vrednuju odrađen trening. Ukoliko momak nije povratio tokom ili neposredno nakon treninga, trening se ne računa! Ej, povraćanje je jedna od najgorih stvari koju možete prirediti vašem telu, jer je izrazito kataboličke prirode! Ukoliko jurite hipertrofiju i snagu, povraćanje je stvar koju itekako želite da izbegnete!
Umor. Zapamtite: cilj koji želite da ostvarite vašim treningom jeste taj koji diktira kako ćete se osećati nakon njega! primera radi, pravilno napravljen i odrađen pliometrijski trening trebalo bi da vam pomogne da se osećate bolje, agilnije i ,,razdrmanije’’ nakon treninga, a ne izmrcvareno!
Gledajte na upalu i umor kao na ,,negativne’’ posledice treniranja, a ne kao cilj treninga!
Mit br. 2: težinski trening sprečava rast pubertetlija!
Zar ne deluje neverovatno što mnogi roditelji bez problema svoju decu upisuju na fudbal, košarku i druge sportove, a smatraju da bi težinski treninzi mogli da loše utiču na njihovo zdravlje, kosti i rast? nema istine u ovome!
Činjenica je da trčanje, skakanje, uklizavanje i druge stvari mogu stvoriti znatno veći stres za telo, nego normalan težinski trening! Drugim rečima, zahtevi koji se pred decu postavljaju na terenu su znatno veći (i opasniji) nego oni u teretani. Roditelji koji svojoj deci ne dozvoljavaju vežbanje sa opterećenjem ustvari povećavaju njihov rizik od povređivanja na terenu!
Brojne studije u Americi su pokazale da pubertetlije itekako treba da ubace težinski trening u svoje fizičke aktivnosti. Sa druge strane, ne bi bilo poželjno da rade sa maksimalnim težinama, već sa onima kojima mogu izvesti najmanje 6 ponavljanja u dobroj formi! Ovakav trening može biti značajan stimulans rasta kostiju i telesnog razvoja! Dodatno, istraživanja su pokazala da pubertetlije koje su se izlagale pravilnom težinskom treningu ostvarile su veću gustinu kostiju nego oni koji nisu! Imajući sve ovo u vidu, koristi koje težinski trening nudi daleko prevazilaze eventualne loše posledice.
Mit br. 1: manje težine i veći br. ponavljanja za definiciju i tonus!
Hehehehe. Koliko samo puta... ovo je alfa mužjak među mitovima i glupostima! Instruktori aerobika i pilatesa uspeli su da ljudima usade u glavu da male težine čarobno stimulišu naše mišiće da se zaoble i useku. Ukoliko se usudite da ispred sebe stavite umerene (da slučajno ne kažemo značajne) težine, gotovi ste: pretvorićete se u drvoseču!
Evo istine: mišić ne prepoznajte trening za definiciju niti trening za masu! Vaš izgled zavisi od načina ishrane i procenta telesne masnoće. Bez obzira koliko ponavljanja uradili i sa kojim težinama, krajnju reč daje vaša dijeta!
Zaključak: uključite se u akciju i doprinesite da ovi, ali i drugi, mitovi i gluposti konačno nestanu iz sveta realnosti!
Izvor: t-nation.com
ONLINE PRODAJA SUPLEMENTACIJE I DODATAKA ISHRANI http://www.ogistra-nutrition-shop.com/Plaćanje pouzećem, po prijemu pošilke. Pošiljka se šalje brzom poštom.Vreme dostave 2-3 radna dana . CENA paketa (ispod 6.000 RSD) će biti uvećana po ceni tarifiranja brze pošte.
Ako kupujete proizvode čija ukupna vrednost prelazi 6.000 RSD dostava je BESPLATNA. Troškove brze pošte snosimo Mi.
Za kupovinu preko 10.000 RSD uz besplatnu dostavu ostvarujete i popust od 10% 
