Nije problem da upises koledz u USA... Stavise postoji stotine skola gde bi te primili, samo je jedino pitanje da li bi ti neko dao stipendiju ili bi morao da platis iz svog dzepa... Ako u Srbiji nisi cisti odlikas + izvanredni rezultati sa republickih i međunarodnih takmicenja, ili ako nisi sportista sa dobrim rezultatima, o stipendiji mozes samo da sanjas... Posto imas drugare koji su vec dobili te stipendije raspitaj se detaljno kod njih. Ne znam tacno kako ide proces apliciranja za koledz, ali u sustini moras da napravis klip, napises motivaciono pismo, radis testove, pa odlucuju da li ce da ti daju vizu na osnovu tvoje proslosti, pa rankiranje itd...
Inace ako ti sve ovo ne uspe, nemoj da se razocaras. Posle studija mozes da odes turisticki u USA, kupis "brak" , sredis dokumenta i nostrifikujes diplomu sto naravno traje neko vreme. U medjuvremu bi morao da radis razlicite poslove da bi imao za zivot i slicno. Po meni prvo bi trebalo da odlucis sta ces konkretno da studiras! Na kojem si fakultetu u Beogradu? Inace nasi fakulteti i nisu nesto priznati u svetu, sem ETF-a, FON-a, Arhitektonskog fakulteta (za ove je nostrifikacija laksa mada sve zavisi od drzave do drzave i na kojem univerzitetu nostrifikujes diplomu). Najvise posla ima u IT-u i medicini, za ekonomiju ne znam tacno...
Sto se tice zivota u USA, ne znam kakva su tvoja ocekivanja. Zivi se veoma brzo a i radi mnogo vise nego u EU, ali je mesto gde ces se najbrze steci materijalno bogatstvo ako se stvarno budes potrudio. Zivot je skup u velikim gradovima, porez zavisi od drzave u kojoj zivis itd... Socijalne pomoci nema, sto znaci da moras da izaberes neki zdravstveni osiguravajuci paket ( sto su ti paketi jeftiniji, imaces i manju sigurnost ). Ali recimo u Skandinavskim zemljama imas puno zdravstveno osiguranje i socijalnu pomoc, ali plate nisu kao u USA, sto znaci da ces ziveti sasvim normalno (bez besnih kola, nakita, bla bla sta vec). Po meni je Australija ili Hong Kong dobar izbor, pruza slicne mogucnosti kao USA a ima veoma razvijen zdravstveni i socijalni sistem.
I za kraj trebalo bi da postavis pitanje sebi, zasto zelis da napustis ovu jadnu zemlju jer ako nemas jake razloge ili ciljeve celi zivot ces razmisljati o povratku, i nigde neces moci da uklopis i funkcionises kako treba. Imas jos vremena, polako slozi kockice i to je to
Idem na Singidunum, taj fakultet se sigurno ne priznaje, al to mi i nije cilj jer zelim da zavrsim fakultet te zemlje u koju idem.
Sto se tice sportskih rezultata, nemam ih.
Trenirao sam fudbal godinama u Radnickom NBG, al nista ozbiljnije.
Trenirao sam kosarku u Zvezdi, al me je visina sprecila da napredujem ozbiljnije ( 175cm ).
Dva druga su dobila fudbalske stipendije, ali nijedan nije otisao jer su dobili priliku u prvom timu svoje ekipe.
E sad, prvi put cujem za ta silna odlikovanja da su potrebna, jer oba ova druga igraju za prve timove, uli u zonskim ligama! Znaci, neozbiljan rang takmicenja.
Dobili su par stipendija, ako se ne varam jedan od 30%, drugi od 70-90%, ali su ih odbili. Mnogo bitna stvar je sto su oni napravili dobre klipove, iako nisu vanserijski igraci.
Sto se tice zivota u Americi, meni se i ovde smucilo, a i tamo mi se svidja. Hvala Bogu, pa ovde kad se vratim imacu sta da radim ako ne uspem. Svestan sam da se mnogo radi, i u Bg-u radim, nekad po 2 smene, to nije problem. Moj je cilj da uspem, spreman sam da "grizem", i ne zelim da sutra brinem dal cu imati para da recimo letujem sa porodicom ili da li ce neko preko veze dobiti posao u ovoj Srbiji.
Sto se tice klipa, verujem da bi mogao odlicno da ga napravim, mozda bi cak uspeo da nabavim i neke klupske sertifikate ( ipak je ovo Srbija
).
Jos mi je palo napamet da pravim klip za vaterpolo pored fudbala, mada tu realno nema sta da se vidi, jedino da klub tu napise dobre preporuke.
Znaci, nemam novca za punu skolarinu, samo za mali deo, mogu da napravim dobar klip, nemam sportske rezultate ( mada i ljudi koji su otisli i nisu imali neke, nadam se da ovo nije presudno ).
Voljan sam da idem da ucim i radim po ceo dan, jer su mi finansije na prvom mestu. Ja cu i se i ovde snaci, ali ne zelim prosecnost, cilj mi je da uspem i zaradim.
Ja ne znam za drugi nacin osim sportske stipendije da odem, novca nemam. Sto se tice Honk Konga i Skandinavije... O njima i nisam razmisljao, pre svega jer mi se svidja Americki/Kanadski nacin zivota.
A i engleski pricam veoma dobro, pre par godina sam isao na opstinska takmicenja i imam neke sertifikate.
Umalo da zaboravim jako bitnu stvar, u Torontu imam rodbinu koja bi mi pomogla u pocetku. E sad, ne znam dal je isti princip sportskih stipendija i studiranja kao u Americi. I oni su tamo veoma uspesni, imaju po 2 fakulteta, mozda ce i to sutra meni nesto da pomogne oko zaposlenja ( misilim na preporuke ).