Није баш извала, али је ситуација страва...
Дошао лик у теретану први пут. Старији неки човек, висок, мршав, веровато мало шенуо, приђе ми... - Брате, ај ми помози овамо на бенчу...
Ја гледам у бенџ, па у њега, па опет у бенџ, па у њега... Човек ставио 80-90 килограма, а да ставиш на кантар њега и његов каиш била би жестока борба
- Немој човече, немој молим те, нећеш моћи, скини мало...
-Ма ајде стани ту иза и помажи, ово ти је за мене исто ко кад товарим угаљ, тако ја. Ај, хух хух јендватри оп..
Диже, одржа је секунд, паде шипка на груди, он исколачи очи, брунда, стење, прди паприкаш из вртића, дере се -Дижииии, дижиии!!
Вратим оне тегове, он онако блед, шокиран, видео Св.Петра на тренутак, устаје са клупе и каже ми - Јеси ли ти нормалан, ош ти да поубијаш овде вежбаче?
брате, ја нисам крив, слажете ли се?