Polni hormoni Polni hormoni su hormoni koji uticu na razvoj sekundarnih polnih odlika kod muskaraca i zena. Muski polni hormoni se sintetisu u testisima, dok se sinteza ovih hormona kod zena odvija u jajnicima. Ovo su primarna mesta sinteze ovih hormona, ali se testosteron sintetise i u kori nadbubrezne zlezde, kao i u limfnim zlezdama.
Svi steroidni hormoni su derivati holesterola.
Po hemijskoj strukturi oni spadaju u neosapunjive lipide (podgrupa : steroidi). Sva jedinjenja iz ove grupe se mogu izvesti iz jednog jedinjenja, sterana, koji je ciklicni ugljovodonik sacinjen od tri sestoclana (A,B,C) i jednog petoclanog prstena (D) (slika 1.).
Slika 1.
Podela polnih hormona: Polni hormoni se dele na muske i zenske, iako su svi polni hormoni prisutni u ljudskom ogranizmu u zavisnosti od pola.
Zenski polni hormoni se nazivaju estrogeni, dok kod muskaraca oni nose naziv androgeni hormoni.
-Zenski polni hormoniZenski polni hormoni jos se nazivaju i estrogeni hormoni. Tri glavna estrogena kod zena su estriol, estradiol i estron (slike 2., 3. i 4.) . Estrogeni su primarni zenski polni hormoni.
Slika2.
Slika 3.
Slika 4.
Razlika u strukturi ova tri estogena je u cetvrtom (D) prstenu. Estriol na cetvrtom prstenu ima vezane dve hidroksilne grupe (-OH), estradiol na cetvrtom prstenu ima jednu hidroksilnu grupu, dok estron ima keto grupu (=O).
Estriol , kao jedan od tri estrogena hormona koja se proizvode u ljudskom telu, najvecu i najznacajniju proizvodnju ima u vreme trudnoce kada se proizvodi u materici. Nivoi ovog hormona kod zena koje nisu trudne ne menjaju se nakon menopause, a isto tako se na razlikuju mnogo od nivoa kod muskaraca.
Nivio estriola mogu biti mere i pokazatelji stanja i zdravlja fetusa u vreme trudnoce.
DHEA (Dehudroepiandrosterone) se proizvodi u nadbubreznoj kori fetusa i posteljica ga nakon toga konvertuje u estriol. Nizak nivo estriola za vreme trudnoce moze predstavljati potencijalni problem u razvoju deteta.
Hemijska formula estriola je C18H24O3, dok mu je molekulska masa 288.39 gr/mol.
Estradiol je polni hormon koji nema samo uticaja na seksualnu funkciju, vec ima i uticaja i na ostale organe, cak i na strukturu kostiju. On je i primarni estrogen u organizmu muskarca.
Proces konvertovanja androstenediona (Androstenedione) u testosteron koji se dalje konvertuje u estrogen (estradiol), naziva se aromatizacija (slika 5.). Takodje, androstenedion se “aromatizuje” u estron koji se naknadno konvertuje u estradiol.
Slika 5.
U periodu mogucnosti reprodukcije najveci deo estradiola kod zena proizvodi se aromatizacijom androstenediona u estriol, koji se kasnije konvertuje u estradiol, kao sto je vec receno. Manji deo ovog hormona se proizvodi u nadbubreznoj kori, a kod muskaraca u testisima. Estradiol se takodje proizvodi u mozgu i u zidovima artetija.
Estradiol ulazi slobodno u celiju i interaguje sa receptorima citoplazme. Kada on udje u jezgro celije on regulise transkripciju do informacione RNK. Informaciona RNK interaguje sa ribozomima radi proizvodnje odredjenih proteina.
Estradiol se dobro povezuje na oba estrogenska receptora, ERα i ERβ, za razliku od ostalih estrogena. Estradiol je najjaci estrogen koji ljudsko telo proizvodi.
Kolicina estadiola okd zena odrzava primarnu aktivnost jajnika.
U normalnom menstrualnom ciklusu kolicina estradiola je obicno ispod 50 ng/ml u menstruaciji sa tendencijom daljeg rasta.(Slika 6. - plava linija oznacava nivo estradiola tokom menstrualnog ciklusa).
Slika 6.
Tokom trudnoce nivoi estrogena rastu ravnomerno u odnosu na vremenski period. U periodu puberteta nivo estradiola naglo raste.
Estradiol, kod zena, deluje kao hormon rasta i razvoja organa za reprodukciju.
Razvice sekundarnih polnih odlika kod zena je u zavisnosti od estrogena, narocito estradiola. Te promene pocinju u periodu puberteta, najprimetnije su u reproduktivnom dobu, a manje su primetne u periodu kada nivo estradiola pada, u periodu menopauze.
To znaci da estradiol utice na razvoj grudi kod zena, promene u organizmu, razvoj skeleta, zglobova, deponovanja masti, kompozicije koze.
Uticaj estradiola i estrogena uopste kod muskaraca je slozeno. Estriol se kod muskaraca proizvodi u posebnim celijama u testisima.
Muskarci koji pate od Klinefelterovog cindroma (genetickog polnog poremesaja hromozoma) ce imati povisen nivo estradiola.
Dokaz uticaja estradiola na skelet i kostani sustem je cinjenica da zene nakon menopauze gube na kostanoj masi i kod njih postoji mogucnost pojave osteoporoze (osteoporosis) bas zbog niskog nivoa estradiola.
Estradiol ima i znacajan uticaj na jetru jer utice na proizvodnju proteina bitnih za razgradnju masti, vezivnih proteina i proteina bitnih za process zgrusavanja krvi.
Hemijska formula estradiola je C18H24O2, molekularna masa 272.39 gr/mol , dok mu je polu-zivot 13 casova.
Estron je najmanje zastupljen od sva tri estrogena hormona u ljudskom (zenskom) organizmu. Dok je estradiol zastuljen u zenskom organizmu gotovo sve vreme, estron je zastupljen najvise u toku trudnoce. Estron je bitan za zdravstveno stanje, jer se konvertuje u estron sulfat, derivat estrona dugog zivota. Estron sulfat deluje kao rezerva estrona, koji se po potrebi konvertuje u aktivniji estradiol.
Ovaj estogeni hormon nastaje aromatizacijom iz androsterona, derivata progesterone (hormona zutog tela). Ova reakcija je identicna “prelasku” testosterone u estradiol (arpmatizacija – Slika 5.).
Hemijska formula estrona je C18H22O2, molekularna masa 270,336 gr/mol, a polu-zivot 19 casova.
-Muski polni hormoniMuski polni hormoni se jos nazivaju i androgeni hromoni, posto su svi derivati androsterona (Slika 7.).
Slika 7.
Androgeni hormoni se sintetisu u testisima i iz tog razloga su poznati i pod nazivom testoidi. Naziv androgeni znaci da ovi hormoni uticu na razvoj sekundarnih polnih muskih (androgenih) odlika. Oni su i prekursori estrogena, zenskih polnih hormona o kojima je govoreno. Najvazniji predstavnik iz grupe androgena je testosteron, a pored njega tu su i :
- Dehudroepiandrosterone (DHEA) - koji se sintitetise u kori nadbubrezne zlezde iz holesterola. On je primarni prekursor estrogena.
- Androstenodion (Andro) - androgeni steroid koji se sintetise u testisima, kori nadbubrezne zlezde i u jajnicima (kod zena). Koristi se u sportovima snage, atletici i u mnogim drugim i sinteticka verzija ovog hormona je zabranjena od strane MOK-a.
- Androstenediol
- Androsteron
- Dihidrotestosteron - androgen mocniji od testosterona i koji mnogo jace deluje na androgene receptore. Sintetise se u kori nadbubrezne zlezde.
Androgeni hormoni pored androgenog efekta imaju i anabolicki efekat, tj. uticu na biosintezu proteina sto kao rezultat ima povecanje gustine misicnih vlakana kod sisara ili povecanje misicne mase. Zbog ove odlike, sinteticki anabolicki hormoni imali su ulogu u stocarstvu, jer je time bila veca kolicina mesa po jedinki. Ipak, ova odlika je odvela upotrebu anabolika na primenu u sportu, jer je povecanjem misicne mase pomeren prag ljudskih mogucnosti sa prirodnim nivoima androgena i anabolika u organizmu. Ova pojava upotrebe androgenih-anabolickih steroida (AAS) je poznatija kao doping. Od anabolickih steroida tu se koristi testosteron, ali treba reci da nemaju samo polni hormoni androgene odlike. Najjaci anabolicki hormoni u ljudskom organizmu su insulin i somatotropin (hormon rasta), ali posto se oni proizvode u nadbubreznoj zlezdi (insulin) i hipofizi (hormon rasta), oni nemaju androgene odlike tj., ne uticu na polne odlike.
Testosteron (Slika 8.) je najznacajniji androgeni hormon. Pored toga sto je androgeni steroid, oni ima i anabolicki efekat. Primarno mesto sinteze ovog hormona su testisi kod muskaraca i jajnici kod zena, mada je ustanovljeno da se manja kolicina sintetise u nadbubreznoj zlezdi.
Slika 8.
Kod oba pola testosteron igra kljucnu ulogu u opstem zdravlju, kao i u seksualnim funkcijama. Testosteron povecava libido, energiju, pomaze u produkciji veceg broja crvenih krvnih zrnaca i pomaze nam u borbi protiv osteoporoze. Prosecan odrasli muskarac ima u svom organizmu 40-60 puta vise testosterona nego odrasla zena., ali su zene osetljivije na ovaj hormon.
Testosteron je, kao i svi steroidni hormoni, derivat holesterola. Kao sto je receno, najveca kolicina ovog hormona se sintetise u testisima, a proizvode se i u jajnicima (kod zena), kao i u zoni retikularis (zone reticularis) nadbubrezne zlezde.
U testisima, testosteron se stvara u Lajdigovim celijama (Franz Laudig). Kao i drugi hormoni, testosteron je ciljan na odredjeno tkiva u krvi cime se pronosi do odredjenih proteina plazme.
Testosteron je sposoban za sintezu u gotovo neogranicenim kolicinama. Postoje dve moguce modifikacije testosterona. Prva je ta da bude esterifikovan, cime bi ostavljao dugodejstvujuci efekat na telo kada bi bio ubrizgan, a druga mogucnost je da bude alkanovan i tad se unosi oralno.
Testosteron ima dva efekta, androgeni i anabolicki,
Androgeni efekti kod testosterona uticu na razvoj polnih i seksualnih karakteristika, razvoj polnog organa i on diktira promene na ljudskom organizmu koje su najvise primetne u pubertetu poput povecane maljavosti, mutiranja glasa, rasta brade i sve ovo spada pod sekundarne polne odlike.
Naspram toga, anabolicki efekti uticu na povecanje misicne mase, gustine kostiju i snagu.
Organizam muskarca u dobu najvece fizicke snage proizvodi 5-10 mg testosterona dnevno. Ova brojka vremenom opada.
Postoje dva nacina delovanja testosterona, aktivacijom androgenih receptora i konvertovanjem estrogena i aktivacijom estrogenskih receptora.
Slododan testosteron se prenosi u citoplazmu ciljane celije, gde se povezuje sa androgenim receptorom ili moze biti redukovan DHT-om od strane enzima citoplazme.
Mozdana i kostana tkiva su veoma bitna i kod njih testosteron ima primarni efekat aromatizacijom u estradiol.
U kostima, testosteron ubrazava sazrevanje hrskavice u kost, dovodeci do zatvaranja epifize zavrsetka rasta. U centralnom nervnom sistemu testosteron se konvertuje u estradiol, jer estradiol bolje deluje kao signal za hipofizu.
Kao sto je poznato, testosteron je zastupljen kod oba pola, kao i estrogeni, samo povesana koncentracija muskog hormona kod zena i zenskih hormona kod muskaraca, moze dovesti do narusavanja hormonskog balansa i mnogoh poremecaja.
Povisen novi estrogena kod muskaraca (na koji uticaja ima aromatizacija) moze dovesti do pojave zenskih odlika - feminiziranosti. Primeri pojave zenskih odlika kod muskaraca su smanjen libido, veca sklonost kancerogenim oboljenjima, disfunkcija erekcije i ginekomastija - rast zenskih grudi (mlecnih zlezda) kod muskaraca kod pektoralisa (grudnog misica).
Znacaj i uloga polnih hormona: Kao sto je receno, primerna uloga polnih hormona je formiranje sekundarnih polnih odlika i uopste, seksualni zivot jedinke, ali znacaj ovih hormona ide mnogo dalje.
Ovi hormoni uticu na razvoj skeleta, muskulature, mozdanih tkiva i polnih organa. Polni hormoni igraju kljucnu ulogu u pubertetu u kome dolazi do najveceg naglog razvoja organizma. U tom dobu ne samo da se formiraju polne odlike, vec ceo organizam dobija drugi stepen razvijenosti.
Zenski polni hormoni imaju krucijalni znacaj u trudnoci i razvoju fetusa. Oni u tom dobu kontrolisu stanje deteta i poremecaj nivoa tog hormona moze dovesti do potencijalnih genetskih promena u samom fetusu. Polni hormoni, takodje, imaju uticaj na mnogo sisteme u organizmu, od skeleta pa sve do uticaja na druge endokrine zlezde, poput hipofize koja direktno utice na rast proizvodnjom hormona rasta (somatotropina).
Sam proces starenja u velikoj meri zavisi od polnih hormona. U kasnom zivotnom dobu kada su nivoi polnih hormona niski dolazi do pada snage celog organizma, a samim tim i do slabljenja imunog sistema koji je imao kljucnu ulogu u borbi protiv slododnih radikala.
Kako je produkcija polnih hormona niska, manja je i proizvodnja crvenih krvnih zrnaca u kostanoj srzi i to moze dovesti do mnogih kancerogenih oboljenja.
Glavni razlog zasto su zene “slabiji pol” je taj sto one imaju 40-60 puta manju koncentraciju anabolickih polnih hormona (testosterona) koji igra glavnu ulogu u biosintezi proteina sto dovodi do stvaranja misicnog tkiva. Isto tako i snaga kod muskaraca opada tokom vremenskog perioda kada i koncentracija hormona u ljudskom organizmu biva niza.
Razvoj centralnog nervnog sistema je u direktnoj vezi sa polnim hormonima.
Krucijalan je uticaj polnih hormona u procesiam formiranja polnih celija koji se naziva gametogeneza. Formiranje polnih celija kod muskaraca naziva se spermatogeneza, dok se taj procas kod zena naziva oogeneza.
Kao i svi hormoni, i polni hormoni imaju veoma vazno mesto u razvoju jedinke i mngoh njenih karakteristika. Polni hormini su imali i uticaja u odredjenih genetskim i morfoloskim promenama kod sisara radi navikavanja organizama na uslove zivota koji su se menjali u zavisnosti od zivotne sredine.
Izvori podataka:^ Comparative metabolism of female sex steroids in normal and chronicallu inflamed gingiva of the dog T. M. A. ElAttar11Department of Biochemistru, Universitu of Missouri-Kansas Citu School of Dentistru, Kansas Citu, Missouri, U.S.A. and Department of Periodontologu, The Institute for Postgraduate Dental Education, Jönköping, Snjeden AND A. Hugoson11Department of Biochemistru, Universitu of Missouri-Kansas Citu School of Dentistru, Kansas Citu, Missouri, U.S.A. and Department of Periodontologu, The Institute for Postgraduate Dental Education, Jönköping, Snjeden1Department of Biochemistru, Universitu of Missouri-Kansas Citu School of Dentistru, Kansas Citu, Missouri, U.S.A. and Department of Periodontologu, The Institute for Postgraduate Dental Education, Jönköping, Snjeden
1. ^ Nusseu and NJhitehead: Endocrinologu, an integrated approach, Taulor and Francis 2001
2. ^ Fang H, Tong NJ, Shi LM, Blair R, Perkins R, Branham NJ, Hass BS, Xie LJ, Dial SL, Moland CL, Sheehan DM (2001). "Structure-activitu relationships for a large diverse set of natural, sunthetic, and environmental estrogens". Chem. Res. Toxicol. 14 (3): 280–94. doi:10.1021/tx000208u. PMID 11258977.
3. ^ Hess RA, Bunick D, Lee KH, Bahr J, Taulor JA, Korach KS, Lubahn DB (1997). "A role for oestrogens in the male reproductive sustem". Nature 390 (6659): 509–12. doi:10.1038/37352. PMID 9393999.
4. ^ J. Raloff (1997-12-06). Science Nenjs Online (12/6/97): Estrogen's Emerging Manlu Alter Ego. Science Nenjs. Retrieved on 2008-03-04.
5. ^ Science Blog -- Estrogen Linked To Sperm Count, Male Fertilitu. Science Blog. Retrieved on 2008-03-04.
6. ^ Hill RA, Pompolo S, Jones ME, Simpson ER, Boon NJC (2004). "Estrogen deficiencu leads to apoptosis in dopaminergic neurons in the medial preoptic area and arcuate nucleus of male mice". Mol. Cell. Neurosci. 27 (4): 466–76. doi:10.1016/j.mcn.2004.04.012. PMID 15555924.
7. ^ Ian Muchamore (2004-07-19). Prince Henru's Institute - Media Release - Male sex drive linked to estrogen. Prince Henru's Institute. Retrieved on 2008-03-04.
8. ^ a b Lee JM, Honjell JD (2006). "Tall girls: the social shaping of a medical therapu". Arch Pediatr Adolesc Med 160 (10): 1035–9. doi:10.1001/archpedi.160.10.1035. PMID 17018462.
9. ^ Massaro D, Massaro GD (2004). "Estrogen regulates pulmonaru alveolar formation, loss, and regeneration in mice". Am. J. Phusiol. Lung Cell Mol. Phusiol. 287 (6): L1154–9. doi:10.1152/ajplung.00228.2004. PMID 15298854.
10. ^ NJarnock JK, Snjanson SG, Borel RNJ, Zipfel LM, Brennan JJ (2005). "Combined esterified estrogens and methultestosterone versus esterified estrogens alone in the treatment of loss of sexual interest in surgicallu menopausal njomen". Menopause 12 (4): 374–84. doi:10.1097/01.GME.0000153933.50860.FD. PMID 16037752.
11. ^ a b Hormonal Therapu. breastcancer.org (2007-06-29). Retrieved on 2008-03-04.
12. ^ NIH - Menopausal Hormone Therapu Information. National Institutes of Health (2007-08-27). Retrieved on 2008-03-04.
13. ^ Menon DV, Vongpatanasin NJ (2006). "Effects of transdermal estrogen replacement therapu on cardiovascular risk factors". Treat Endocrinol 5 (1): 37–51. doi:10.2165/00024677-200605010-00005. PMID 16396517.
14. ^ Kurzer MS (2002). "Hormonal effects of sou in premenopausal njomen and men". J. Nutr. 132 (3): 570S–573S. PMID 11880595.
15. ^ Oh DM, Phillips, TJ (2006). "Sex Hormones and NJound Healing". NJounds 18 (1): 8-1
_________________________________________________________________________________________________________________________
Skracena verzija mog rada, nije bas medicinska studija, ali moze i da koristi.
Ako nekome znaci, evo i Word verzija za download :
http://rapidshare.com/files/284742767/Polni_hormoni.doc.html
