Zavrsi se ovo Svetsko prvenstvo. Cestitao bih nasim rukometasima osvajanje osmog mesta. To je veliki uspeh s obzirom da nas dugo nigde nije bilo. Mada za mene je najveci uspeh to sto smo promenili nacin igre. Sada igramo lep i dinamican rukomet. Nadigravamo se sa protivnikom, ali smo dosta i gresili, ali se to da ispraviti. Imamo kvalitetan tim koji se u narednim godinama moze boriti za medalju. Jos kada bi tu bili Petar Nenadic i golamn Vladimir Perisic, bio bi to jedan mocan tim. Videli smo da Francuzi dosta koriste krila i to bismo mogli i mi da radimo. Na levoj strani su odlicni Nikcevic i Markovic, a na desnoj Prodanovic. Ima tu jos dosta da se radi, ali imamo veliki potencijal. Nadam se da ce i selektor Cvetkovic da ostane, jer je prethodnih dana odavao takav utisak.
Ima samo jedna mrlja u nasoj reprezentaciji, a to je odlazak Milutina Dragicevica. Mogu donekle da razumem da neko nece (iz bilo kakvih razloga) da igra za reprezentaciju, ali da se samo pokupi i ode u sred takmixenja jer mu je ego preveliki, e to je stvarno previse. Nadam se da ce nas savez da reaguje i dozivotno mu zabrani igranje za reprezentaciju.
I za kraj jos jedna stvar. Ponekad mi se cinilo da se Prvenstvo igralo na Kajmanskim ostrvima gde nemaju pojma sta je rukomet. Nebrojeno puta se desavalo da reziser nekoliko puta pusti jedan gol ili neki nevazni detalj, ali zato ne vidimo gol.