Novembar 28, 2024, 12:53:07 pre podne
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte. Da niste izgubili svoj aktivacioni mejl?
419.387 poruka u 18.767 tema - 20.980 članova - Poslednji član: mc1212
X3MShop banner

Autor Tema: KONJI KOJI JURE...  (Pročitano 18175 puta)

Van mreže mrki

  • Cruiserweight Member
  • *****
  • Poruke: 816
KONJI KOJI JURE...
« poslato: Jun 25, 2008, 10:10:02 pre podne »
Kada tvorac svijeta odluči stvoriti konja, reče vjetru: "Ti ćeš mi roditi biće koje će nositi moje štovaoce. Njega će ljubiti i poštivati moji robovi. Neka bude na strah svima koji ne poštuju moju zapovijed." I tako stvori konja i reče mu: "Tebe sam načinio bez premca! Sva blaga zemlje leže među tvojim očima. Ti ćeš pod svoja kopita baciti neprijatelje, a prijatelje ćeš nositi na svojim leđima. To neka bude mjesto odakle će se molitva k meni uzdizati. Neka si sretan na čitavoj zemlji i budi pred svim ostalim stvorenjima i ljubav gospodara zemlje neka pripada tebi. Ti ćeš letjeti bez krila i pobjeđivati bez mača!"

arapska legenda


Opisivanje izgleda konja
 
U tekstu koji sledi potrudiću se da Vas upoznam sa načinom opisivanja konja kako biste stekli neka osnovna znanja o njihovoj građi, delovima tela i boji. Na svetu ništa nije savršeno, ali se uvek teži ka savršenom, te je neophodno da poznajemo cilj našeg stremljenja.
Za konje se, uopšteno govoreći, može reći da je zaista nemoguće naći savršenog, a evo i zašto - savršen galoper nije istovremeno i savršen tegleći konj, ili paradni i tako dalje. Dakle, sam izgled proističe pre svega iz namene rase, odnosno samog konja. Krenimo redom...

B O J A
Za boju se može reći da je karakteristika jedinke, ali ne i rase, kao što je to slučaj kod drugih životinjskih vrsta.
BELAC - konj bele boje. [lipicaner je nama najpoznatija rasa za koju je uvreženo mišljenje da su to isklučivo beli konji, ali se sreću i vrani lipicaneri.] Svi konji koji su bele boje se rađaju kao crna ždrebad, sa većim ili manjim belim površinama po glavi ili nogama, a beli postaju tek između 5. i 7. godine. Ovo naravno ne važi za one koji se rađaju potpuno beli sa crvenim očima - u tom slučaju se radi o pigmentnom poremećaju [albinizam].
VRANAC - konj crne boje. Ako na glavi ima belu liniju, koja može biti šira ili uža, onda je to lisast vranac, ako odmah iznad kopita ima bele noge onda je putast, ako je pak bela boja višlja kažemo da je čarapast. [Opisi o lisi, putici i čarapama su isti za sve boje].
DORAT [MRKOV] - konj mrke, braon boje. Često se varijante ove boje opisuju kao "otvoreni" - svetliji ili "zatvoreni" - tamniji dorat.
ZELENKO - konj "zelene boje", naravno ne prave zelene boje već neke koja čini prelaz od vranca ka belcu [ova boja se sreće kod konja koji se rađaju kao crni, ali vremenom pobele] - vidi BELAC.
ALAN - konj oker boje.

G L A V A
Generalno gledano izgled glave umnogome govori o samom konju, njegovoj građi, funkciji i plemenitosti. Mala, suva glava je odraz plemenitosti, i suprotno, duga teška glava je odlika primitivnih rasa.
Nozdrve su ulazna vrata za vazduh te su kod trkačkih konja poželjnije što šire nozdrve kako bi se razmena gasova obavljala što lakše.
Oči predstavljaju ogledalo duše, kako za ljude tako i za životinje. One odaju temperament i zdravstveno stanje same životinje. Moraju biti srednje veličine jer previše sitne govore o gruboj konstituciji dok su krupne odraz slabe konstitucije i sklonosti ka bolestima.
Uši imaju pre svega estetsku vrednost jer ni previše sitne ni previše krupne ne stvaraju bilo kakve smetnje za normalno funckionisanje konja, niti su pokazatelj smetnji. Međutim, prema pokretima ušiju može se imati uvid u psihofizičko stanje konja - bolest, strah, uznemirenost itd.
Dužina glave treba da bude jednaka dužini vrata, kao i dužini sapi.

V R A T
Kao što smo rekli dužina vrata treba da bude prubližno jednaka dužini glave. Kod kasača se najčešče sreće tzv. "daskast" vrat, dakle nešto duži, ali tanji vrat. Kod paradnih konja se teži ka tzv. labudovom vratu - visoko podignut vrat koji prema glavi pravi luk koji najviše podseća na držanje labudovog vrata.

L E Đ A
Leđa trebaju biti ravna i prava. Dužina je oko 1,5 - 2 dužine glave što pre svega zavisi od namene. Konji koji se koriste za jahanje i nošenje tereta trebaju imati što kraća leđa kako bi mogli lakše da nose sam teret. Sa druge strane trkački konji, pre svega kasači imaju potrebu za nešto dužim leđima kako bi nesmetano mogli da razvijaju što veće brzine u kasu a da se u medjuvremenu " ne stižu nogama" dakle da im zadnje noge ne dodiruju prednje. Ako su ledja povijena na dole nazivaju se sedlastim leđima, a previše uska i mršava nazivaju se " šaranasta" ili "krovasta" leđa.


S T O M A K
Ma koliko se činila čudnom, činjenica je da veličina i oblik stomaka mogu znatno poboljšati odnosno smanjiti upotrebnu vrednost konja. Smatra se idealnim ako je stomak "u ravni" sa grudnom kosti. Ukoliko je manje zapremine radi se o "potpasanim" konjima i to su pre svega trkački konji i oni koji su iz raznoraznih razloga izgladneli [bolest, oskudica hrane].
Ako je pak stomak veće zapremine radi se o "pupavim", odnosno "bačvastim" konjima, a razlog njihovog nastanka je prekomerna ishrana kabastom hranom. Takvi pastuvi teško opasuju kobile, a i estetska strana nije zadovoljena.

S A P I
Sapi su motor konja. Po mnogim knjigama ćete naći kako visina sapi mora da bude jednaka visini grebena, što je pre svega estetski opravdano, ali u svim konjarskim krugovima koji pre svega cene brzinu konja reći će vam da auto pokreće motor a konja sapi. Dakle tu se najčešće radi o takozvanim "pregrađenim" konjima.
Kao i leđa mogu biti krovaste i šaranaste, ako su previše strme.

N O G E
Britaci kažu - "No feet - no horse" i to će vam potvrditi svaki konjar. Zdrave i pravilno građene i postavljene noge su možda najbitnija stavka u korišćenju svakog konja. Gledano sa strane one moraju biti pod uglom od 90% u odosu na podlogu i potpuno prave. Ponekad se kod radnih konja zbog preterane eksploatacije javlja takozvani sabljasti stav - noge blago povijene u kolenom zglobu. Ukoliko ne zaklapaju ugao od 90% sa podlogom već su kopita ispod trupa radi se o "podbijenim" ili "podvučenim" konjima a sam stav je posledica bolesti.
Gledano spreda noge zbog greške u ishrani i korišćenju mogu biti pravilne, "O" i "X". Kada stoji, razmak između kopita bi trebao da bude širine jednog kopita. Ako je razmak veći za takvog konja se kaže da ima "lavlje" grudi, a ako je manji da ima uske grudi, a time i manji kapacitet pluća, što direktno upućuje na slabiju mogućnost eksploatacije.
 
Ždrebnost kod kobile u proseku traje 11 meseci i nekoliko dana. Oko pola sata po rođenju, ždrebe staje na noge i instinktivno traži vime svoje majke - kobile. Za ždrebad je vrlo važno da što pre dođu do majčinog mleka, jer to “prvo mleko” /stručnim nazivom KOLOSTRUM/ sadrži veoma važne supstance za mališane. Pošto se ždrebe digne na noge, iako još nesigurno, ono je u stanju da prati svoju majku.

Kobile dostižu polnu zrelost sa 15-24 meseci, dok su pastuvi često polno zreli sa godinu dana, ali ih nije preporučljivo stavljati u priplod pre treće, četvrte godine. Konji svoju potpuno zrelost dostižu sa 5-6 godina, a životni vek im je 20-30 godina, pa i više - u zavisnosti od uslova u kojima žive.Mlada ždrebad su veoma neproporcionalna, njihove noge su veoma dugačke u odnosu na telo, što im u prirodnim uslovima dobro služi za beg od grabljivaca, opasnosti. Ždrebad do 6 nedelja starosti konzumiraju isključivo mleko, a kasnije, kada im izrastu prvi sekutići, polako počinju i sa uzimanjem čvršće hrane. Ždrebad se u prvim nedeljama skoro i ne odvajaju od majke; kako vreme odmiče, ždrebad stasavaju i postaju sve hrabrija i znatiželjnija. Oko drugog meseca ždrebad izgube meku ždrebeću dlaku i postaju glatka i sjajna, tada im se javlja i prava boja /izuzev kod zelenka, čija se boja menja sve do desete godine/ U našim uslovima, ždrebad sisaju do svojih 6 meseci, kada ih odvajamo od kobile i započinju samostalan život.Sa 12 meseci, ždrebe još uvek ima dugačke noge, i pokreti su mu pomalo nekoordinirani, ali pokazuje sve punije oblike - ovaj proces se nastavlja sve do zrelosti, kada najviša tačka sapi dostigne nivo visine grebena. Do tog perioda su sapi uvek višlje od grebena. Period razvoja između prve i druge godine je veoma važan, jer se u ovom periodu završava razvoj nogu - toliko važnih u karijeri trkačkih grla. Ovaj period je od veoma velikog značaja i za odgajivače, kupce, pošto se na svetu održavaju velike prodajne aukcije godišjaka, i ovo je period kada mladi konji dolaze u štale i započinju karijeru trkačkih grla. Što se tiče zubala, u ovom periodu ždrebad imaju sve svoje mlečne zube, a sekutići su /posmatrano sa strane/ postavljeni skoro veritkalno, da bi sa godinama zaklapali sve oštriji ugao. Centralni deo zuba ima vrlo usku tamnu liniju sa spoljne strane /prema usnama/.Period kada se razvoj ekstermiteta privodi kraju, i konji su spremni za ozbiljnije radove, opterećenja. Ovo je i period kada trkačka grla započinju svoje takmičarske godine. Konji koji se namenski odgajaju za trke /prvenstveno punokrvnjaci, kasači/ su uvek ranostasniji, što podrazumeva da su konji u ranim godinama života spremni za velike napore koje iziskuju trke. Ovi konji sa svojih 3-4 godina trče najveće i najvažnije trke u svojoj karijeri /kao npr. Derby/. U periodu od 2-3 godine, konji menjaju svoje mlečne zube - ovaj proces se završava krajem četvrte godine. Površina zuba je izglađena, a centralni, tamniji deo dobija ovalni oblik - biva širi.Konje u srednjim godinama /između 5 I 10 godina/ karakterišu pune forme i proporcije, kao i razvijeni unutrašnji organi. Kod dobro razvijenog konja je dužina vrata otprilike 1,5 puta veća od dužine glave, a dužina između lakta i grebena je identična dužini od lakta do zemlje. U ovom stadiumu razvoja, konji treba da su u “top formi”. Najčešće se u ovim godinama konji uvode u priplod, jer je ovo period kada su u najboljoj fizičkoj kondiciji, ili se pak tada povlače sa staze. U petoj godini pastuvi dobijaju svoje očnjake /koje kobile nemaju/ i time se kompletira zubalo, koje sada iznosi 42 zuba kod pastuva i 38 zuba kod kobila. Sa oko 10 godina, pojavljuje se takozvana Galvejnova brazda /vidljiva na sledećoj slici, na gornjem delu sekutića/, koja je jedna od merila kojim se utvrđuje starost konja. Kaličak /srednji deo površine zuba/ postaje sve okrugliji.Zglobovi postaju puniji, jer se pogoršava krvotok, a i dugogodišnji napor ostavlja svoje tragove - često se javlja i klecav stav prednjih nogu. Predeo iznad oka postaje udubljen, a leđa postaju spuštenija /sedlasta/. Zubi postaju sve istrošeniji, tako da se u dubokoj starosti sve teže određuje godina konja po zubima. Galvanijeva brazda se spušta sve niže, da bi posle tridesete godine nestala. Oblik zuba /u preseku/ postaje trouglast, kao i oblik kalička. Na slici se jasno vidi, kako zagriz zaklapa veoma oštar ugao. Delotvornost varenja isto opada, tako da je stare konje veoma teško održavati u dobroj i zdravoj kondiciji, i oni često deluju mršavo. Na žalost, veoma je malo primera da konji preminu u dubokoj starosti…. Razlog pogodite sami…




PAMETAN ČOVEK UČI I ZABORAVLJA,INTELIGENTAN SE PODSEĆA A GLUP ZNA SVE...

Van mreže mrki

  • Cruiserweight Member
  • *****
  • Poruke: 816
Odg: KONJI KOJI JURE...
« Odgovor #1 poslato: Jun 25, 2008, 10:34:37 pre podne »
Doping u konjičkom sportu
 
'Svaka osoba koja primeni ili dopusti primenu supstancija kod konja, koje nisu normalni sastojci hrane, a koje mogu promeniti trkačke performanse konja u vreme takmicenja, bice kriva za kršenje pravila i diskvalifikovana ili kažnjena na drugi nacin' – glasi jedno od prvih pravila protiv dopinga konja English Jockey Club-a još iz 1752. godine. Danas je, nažalost, doping postao deo konjičkog sporta, a da pri tome oni koji se, namerno ili slučajno, njime bave nisu upoznati sa svim činjenicama i posledicama u vezi dopinga.
Federation Equestre Internationale (FEI) kao međunarodna konjička organizacija na prvu stranu svog pravilnika stavlja kodeks ponašanja u konjičkom sportu, gde prve tri tačke glase:
- u svim konjičkim sportovima konj se mora smatrati prvenstvenim
- dobrobit konja je iznad zahteva uzgajivača, trenera, jahača, vlasnika, trgovaca, organizatora, sponzora ili zvaničnika
- svi postupci i lečenja moraju osiguravati zdravlje i dobrobit konja
 
  Doping podrazumeva upotrebu određenih lekova kod životinja pred trku ili tekmičenje u cilju povecanja ili smanjenja njihovih sportskih performansi. Dopingovanim konjem se smatra grlo u čijem se tkivu, telesnoj tečnosti ili ekskretu (izlučevini) posle trke utvrdi i najmanja količina bilo koje zabranjene supstance bez obzira kada i zbog čega je data. Problem dopinga konja se može razmatrati sa sportskog, etičkog, zdravstvenog, uzgojnog, čak i 'filozofskog' aspekta. Zdravstvena strana je svakako ona koja nudi najveći broj praktično i naučno potvrđenih argumenata, nad kojima ne treba ostati ravnodušan.
Stimulativni doping podrazumeva upotrebu alkaloida (heroin, strihnin), amfetamina, metilksantina (kofeina), i danas ne predstavlja problem kao ranijih godina prvenstveno zbog vrlo lake detekcije ovih supstanci na doping kontroli.


Pojam 'terapijski doping' se vezuje za povrede i oboljenja nastala u treningu ili u toku takmičenja koja zahtevaju primenu odgovarajucih lekova. Lečenje obolelih životinja je obaveza veterinara pred koga se postavljaju dva, u isto vreme, etička i stručna pitanja: koliko dugo takva životinja ne sme biti izložena radu (treningu ili takmičenju) i koliko dugo će upotrebljeni lekovi dati pozitivne rezultate na doping testu. Svaka supstanca/lek uneta u organizam, na bilo koji način, zadržava se u njemu jedan određeni vremenski period. To omogućava određivanje vremena detekcije za svaku supstancu. Vreme detekcije podrazumeva vremenski period u toku koga je moguće, nakon primene leka, detektovati bilo koju količinu njegovih ostataka u telesnim tečnostima i ekskretima konja. Na osnovu ovog parametra uspostavljaju se ograničenja u tekmičenjima za sportske konje posle primene pojedinih lekova. Na primer, za fenilbutazon to je minimum 96 sati nakon primene, a za fluniksin meglumin - 48 sati. Ovi se preparati naveliko koriste na trkalištima, ali sa ciljem da maskiraju bolna stanja povređenih grla radi njihovog što bržeg povratka na stazu, što se može smatrati njihovom zloupotrebom. Svaka povreda konja na stazi ili u parkuru, za svoju sanaciju, zahteva određeno vreme mirovanja, odnosno poštede životinje od rada, bez obzira na preduzetu terapiju. Stoga je jedino veterinar ovlašćen da odredi period u toku koga lečena životinja ne sme biti upisivana za trku, bez obzira na želje i mišljenja trenera ili vlasnika životinje. Na žalost, ovakav pristup nije lako braniti kod nas s' obzirom na mali broj potpuno zdravih konja na našim hipodromima i na veliku želju da se sa takvim brojem životinja napravi što veći broj takmičenja.
 
  U toku treninga i priprema konja za takmičarsku sezonu životinjama se daju mnogi preparati koji treba da povećaju efekte treninga: preparati vitamina, minerala, rastvora elektrolita, glukoza, hormoni i drugih supstance koje su inače normalni sastojci organizma. Ovo se naziva tonični doping i predstavlja poseban problem u doping kontroli, jer je teško postaviti granicu između normalne koncentracije ovih supstanci u organizmu i koncentracije koja je posledica njihove primene. S' druge strane zloupotreba 'normalnih sastojaka' organizma opravdava se većim potrebama životinja pri teškim fizičkim naporima.
Anabolici, odnosno anabolički steroidi koji se koriste u cilju dopinga su najčešce androgeni hormoni, odnosno testosteron, muški polni hormon kao izvorni oblik mnogih sintetskih androgena. Primarno dejstvo anaboličkih steroida je usmereno na povećanje mase kostiju i mišića, podsticanje biosinteze proteina, zadržavanje azota i kalcijuma u organizmu i stimulaciju hematopoeze, odnosno 'popravljanje' krvne slike. Razlog za zloupotrebu androgena je svakako povećanje mišićne mase i sportskih performansi naročito kod mladih životinja (omad, godišnjaci), od kojih se očekuje intenzivniji rast i razvoj. Međutim, još uvek nije potvrđeno da je ovakvo povećanje mase mišića u korelaciji sa povećanjem sportskih performansi – snage, brzine ili izdržljivosti. Neosporno je da su to veoma potentne supstance sa očiglednim dejstvom na organizam koje se koriste i u terapiji mnogih patoloških stanja ljudi i životinja. Kada je u pitanju njihova zloupotreba oni se primenjuju u preporučenim ili znatno većim dozama sa katastofalnim efektima prvenstveno na reproduktivne funkcije mladih kobila i pastuva. U veterinarskoj praksi kod nas nije registrovan ni jedan preparat iz ove grupe, ali su ovi lekovi uprkos tome prisutni na tržištu, delom iz humane medicine, gde je njihova primena dozvoljena, delom iz ilegalnog uvoza.
  Doping radi poraza, odnosno upotreba preparata, depresora CNS-a, koji smanjuju sportske performanse konja na stazi i onemogućuju grlo da pobedi, zabeležen je u zemljama sa razvijenim klađenjem na trkama. Jedan drugi vid ovakvog dopinga se koristi sa sasvim suprotnim ciljem kod nervoznih konja, kasača sklonih galopiranju, galopera koji nerado ulaze u start mašinu ili dresurnih konja za izvođenje komplikovanoh figura. Sedacijom ovakvih životinja postiže se njihova veća poslušnost u izvršavanju zadataka koji se stavljaju pred njih.
  Slučajni doping podrazumeva upotrebu biljnih ili drugih materija čiji su aktivni principi dejstva zabranjeni, a koje se prisutne kao sastojci u ishrani konja. To se naravno naveliko zloupotrebljava zbog teškoće u povlačenju granice izmedu hrane i leka, tako da postoji gomila komercijalnih preparata koji se daju konjima radi povećanja njihovih opštih i sportskih performansi. Za njih je očigledno da imaju određeno stimulativno dejstvo mada zvanično ne sadrže zabranjene supstance koje se mogu otkriti na doping kontroli. Najčešće su to 'booster' preparati sa kratkotrajnim dejstvom za povećanje brzine, olakšavanje disanja, protiv krvarenja iz pluća ili za smirenje nervoznih konja.

Doping kontrola u konjičkom sportu je prisutna još od početka prošlog veka i do sada je toliko napredovala da se po mnogima nalazi ispred antidoping kontrole kod ljudi. Veterinarski propisi Konjičkog saveza SCG, kao dokument koji je usklađen sa važećim pravilnicima autoritativnih svetskih konjičkih organizacija, prvenstveno FEI, reguliše normative vezane za doping i doping kontrolu. Pravilnik daje listu zabranjehih supstanci za konje koja je sastavljena tako da uključuje sve kategorije farmakološkog delovanja. Nedozvoljene suspstance su prema propisima one koje deluju na:
   Nervni sistem
   Kardiovaskularni sistem
   Respiratorni sistem
   Digestivni sistem
   Urinarni sistem
   Reproduktivni sistem
   Koštano – mišicni sistem
   Kožu
   Krvni sistem
   Imuni sistem, sa izuzetkom licenciranih vakcina
   Endokrini sistem, endokrinu sekreciju i njihove sintetske paralele
   Antipiretici, analgetici i antiflogostici
   Citotoksične supstance
  Pored ove, postoji i lista supstanci za koje je određena maksimalna koncentracija ili odnos u tkivu, telesnoj tečnosti ili ekskretu. Teško je, opravdano ili ne, upotrebiti bilo koji lek kod konja, a da se pri tome ne dovede u pitanje njegovo prisustvo na stazi ili turniru, odnosno 'prolaz' na doping kontroli.


Veterinarskim propisima KSSCG u skladu sa FEI pravilnikom regulisana su sva pitanja vezana za kontrolu prisustva nedozvoljenih supstanci kod sportskih konja od odabira konja kojima se uzima uzorak, identifikacije takvih grla, vremena uzimanja uzorka do samog uzorkovanja, postupka sa uzorcima, ovlašćenih laboratorija, postupcima, troškovima i rezultatima analiza. Najčešće se uzima uzorak mokraće jer je to najznačajniji put eliminacije lekova iz organizma. U slučaju da to nije moguce izvesti onda dolazi u obzir uzorak krvi.
  Na žalost, Veterinarski propisi Konjičkog saveza nisu propraćeni odgovarajućim zakonskim propisima vezanim za doping, pa je naša zemlja verovatno jedina u Evropi koja i pored regularnog takmičarskog sistema u konjičkom sportu nema sistemsku doping kontrolu. Problem je utoliko veći jer se dopingom konja kod nas uglavnom bave vlasnici, treneri i jahači konja bez stručnog nadzora, pravdajuci to svojim, neosporno velikim, iskustvom u radu sa konjima. Posledice toga je nemoguće proceniti iz vrlo jednostavnog razloga: niko se ne hvali svojim neuspesima.
Kao problem u celoj priči nameće se pojava novih preparata u svrhu dopinga. Mnogi proizvođači lekova pokušavaju da doskoče analitičarima uzoraka za doping kontrolu i na tome ostvare materijalnu dobit, čime se aktivno uključuju u ovu nečasnu delatnost. Za njh još nisu predviđene nikakve kazne.
    EVO IZ PRVE RUKE ODNOSNO SA MOG APARATA  USLIKANO KAKO TO IZGLEDA
PAMETAN ČOVEK UČI I ZABORAVLJA,INTELIGENTAN SE PODSEĆA A GLUP ZNA SVE...

Van mreže mrki

  • Cruiserweight Member
  • *****
  • Poruke: 816
Odg: KONJI KOJI JURE...
« Odgovor #2 poslato: Jun 25, 2008, 10:52:12 pre podne »
Konjska čula 
 
Priroda je ove plemenite životinje obdarila veoma osetljivim i razvijenim čulima, koja su im kroz evoluciju često značila život ili smrt. Neka čula su im od većeg, druga od manjeg značaja - a evo i zašto…

SLUH
Konji imaju mnogo razvijenije i osetljivije čulo sluha od ljudi. Upravo zbog toga konji strahuju od vike i glasnog govora, pa vole da im se obraćamo umerenim tonom. Konji imaju velike, visoko smeštene uši koje su veoma pokretljive [njihovu okretljivost potpomaže čak 16 mišića!]. Čak postoji i razlika među rasama, toplokrvne, lakše rase imaju bolji sluh od krupnijih "hladnokrvnjaka". Zahvaljujući položaju uha konji izuzetno dobro čuju iz svih pravaca, a imaju i sposobnost da pokreću uši nezavisno jedno od drugog - ako zvuk dopire sa zadnje strane, konj može da okrene oba uha u pravcu zvuka i da tako registruje događanja, ili pak da jednim prisluškuje nazad, a drugim napred - time držeći pod kontrolom celu situaciju oko sebe. Pored sluha, uši kod konja služe i za iskazivanje raspoloženja, o čemu ćemo jednom drugom prilikom opširnije!

VID
Konji u sumraku ili noću vide puno bolje od čoveka zahvaljujući drugačijoj građi retine [mrežnjače]. Iako kod konja vid nije jedno od važnijih čula, on ima veliku ulogu kod snalaženja u prostoru. Iskustva govore da konji dosta dobro razlikuju boje, posebno nijanse zelene i žute. Oči konja su smeštene sa dve strane širokog čela, što im omogućava izuzetno veliki vidokrug. Upravo zbog tog položaja očiju, konji imaju monokularan vid, što znači da oba oka vide potpuno različite slike, tako da je njihov prostorni vid dosta slab, nemaju dubinu vida [i kod ljudi, ako pokrijemo jedno oko, mnogo nam je teže da procenimo daljinu predmeta]. Konji imaju i sposobnost binokularnog vida [kada oba oka upere u tačku koju gledaju, kao mi - ljudi], međutim zbog nepravilnosti u retini, dobijena slika bližih predmeta je često nedovoljno oštra, zato se konji često trude da pokretima glave što bolje vide željenu stvar. Često se prave velike greške od strane jahača, vozača, kada konju koji manjim okretima glave pokušava da dobije jasniju sliku nepoznatog, uskrate mogućnost istog.To često dovodi do izbacivanja konja u stranu i straha, još ako zbog toga dobije i kaznu, lako će naučiti da od nepoznatih stvari treba da se plaši. Širok vidokrug je konjima bio od velikog značaja kada su živeli u divljini, u krdima. Veoma bi lako sagledavali celu okolinu, i moguće opasnosti, dok bi savijenim glavama pasli.

NJUH
Razvijeno čulo mirisa igra možda i najveću ulogu u životu konja. Sposoban je da iz daleka oseti vodu, a ima veliki značaj i u ishrani, u biranju hrane. Konji se raspoznaju na osnovu mirisa - ždrebe prepoznaje majku, pastuv nalazi raspasanu kobilu, a mirisom prepoznaju i ograničene teritorije. Kada se dva konja sretnu, prva stvar im je da sa raširenim nozdrvama mirišu jedni druge i time upoznaju. Čulo mirisa kod konja je toliko razvijeno, da su u stanju da kod drugih konja, a i kod ljudi, prepoznaju emotivno stanje, volju. Mnogi konjari mogu da potvrde kako konji lako prepoznaju ljude koji ih se plaše [pošto nam organizam izdvaja feromone koji se luče u vazduh]. Tada konji [pretežno skloni tome] često odgovaraju agresivnošću, nevericom.

DODIR
Čulo dodira je kod konja raspodeljeno na raznim delovima tela i to po intenzitetu osećaja. Vrat, ramena, greben su osetljiviji predeli kao i njuška koja je pokrivena specijalnim – takilnim dlačicama koje su nervima povezane sa mozgom i šalju mu impulse nakod primljenih nadražaja. Neki vlasnici, naročito izložbenih konja, imaju običaj da zbog “lepše slike” te dlake odstrane, što je velika greška.
                 
Dodir igra veliku ulogu i u komunikaciji konja, tako često možemo videti kako konji jedni druge grickaju, masiraju oko vratnog dela i grebena što pojačava međusobne veze i pozitivno deluje na njihov odnos. Konjima je veoma važan i dodir ljudi - mnogo im govori način na kojima postupamo sa njima, kada su nervozni ili uplašeni, jedan dodir, jedna smirena reč im mnogo znači! Receptori dodira se mogu naći i u ekstremitetima - nogama. Tu sposobnost koriste da bi dobili informacije o tlu i njegovom svojstvu, kao i da bi ispitali stvari koje im se nađu na putu.

UKUS
Jako je teško ispitivati i postavljati parametre o čulu ukusa kod konja - nije utvrđeno koliko je ono kod njih razvijeno. Često su konji probirljivi ali ne možemo sa sigurnošću tvrditi da li biraju na osnovu mirisa ili je ipak ukus taj koji im se ne dopada. Konji svakako reaguju na pojedine ukuse - ne vole i ispljunu gorke biljke, izuzetno vole slatke namirnice - mrkvu, jabuke [vole i šećer, ali uprkos mišljenju mnogih, nije baš najpovoljniji za njihov organizam], vole da ližu so, koja je od velike važnosti u ishrani a obožavaju i svežu travu.
 
EVO IH U MIRNOJ LUKI BEZ I JEDNE TRZAVICE...SA PRAVIM LICEM NJIHOVE  VELIČINE
PAMETAN ČOVEK UČI I ZABORAVLJA,INTELIGENTAN SE PODSEĆA A GLUP ZNA SVE...

Van mreže mrki

  • Cruiserweight Member
  • *****
  • Poruke: 816
Odg: KONJI KOJI JURE...
« Odgovor #3 poslato: Jun 25, 2008, 11:00:43 pre podne »
Oči su ogledalo duše...

PAMETAN ČOVEK UČI I ZABORAVLJA,INTELIGENTAN SE PODSEĆA A GLUP ZNA SVE...

Van mreže ATJ LUCKO™

  • Heavyweight Member
  • *****
  • Poruke: 1.267
  • Markedj4ny BIG Team
Odg: KONJI KOJI JURE...
« Odgovor #4 poslato: Jun 25, 2008, 01:01:28 posle podne »
meni on ima uvjek tuzne ili prepadnute oci

Van mreže sasacg

  • Admin
  • Super-heavyweight Member
  • ********
  • Poruke: 9.808
  • Get up you son of a bitch,'cause Mickey loves you!
    • http://www.realx3mforum.com
Odg: KONJI KOJI JURE...
« Odgovor #5 poslato: Jun 25, 2008, 01:07:23 posle podne »
E ovo je zivotinja...Bravo Mrki za temu :wink:
"You'll be able to spit nails. You're gonna eat lightening and you're gonna crap thunder, you're gonna become a very dangerous person"

HASTA LA VICTORIA SIEMPRE !!!

Van mreže mrki

  • Cruiserweight Member
  • *****
  • Poruke: 816
Odg: KONJI KOJI JURE...
« Odgovor #6 poslato: Jun 25, 2008, 01:45:05 posle podne »
meni on ima uvjek tuzne ili prepadnute oci

čini ti se lucko..ako ih pogledaš na trkama ima će 99% njih prepadnute...zbog mnogo stvari koje im vlasnici ubrizgavaju ..da ti ne objašnjavam...
tužne..ima samo kad se nađe u u novoj sredini ili štali i kkad je bolestan...
možeš čak i da primetiš  da su  mu uši kad,kad  povučene unazad(tad mu se ne približavaj)..unapred (tad je skocentrisan na zadati zadatak)
..kad udara prednjim kopitama  o zemlju  tad nije nervozan,,,već se sprema da mokri
...kad udara zadnjim o zid,tad te upozorava na nešto
...kad rže ...tad je srećan
..kad rže i njišti tad je spreman da oplodi
...kad diže  rep u trku tad je razdragan i spreman za trening
...kad  diže jednu nogu  odnosno kad stoji na vrhu kopita jedne noge to znači da ga boli jako
... itako dalje ...slobodno postavite  pitanje ako vam nešto  kod konja nije jasno.konji nikad ne greše uvek je problem u ljudskom faktoru ..ili tačnije rečeno zbog nerazumevanja  konjskih  znakova..
PAMETAN ČOVEK UČI I ZABORAVLJA,INTELIGENTAN SE PODSEĆA A GLUP ZNA SVE...

Van mreže mrki

  • Cruiserweight Member
  • *****
  • Poruke: 816
Odg: KONJI KOJI JURE...
« Odgovor #7 poslato: Jun 25, 2008, 01:46:12 posle podne »
E ovo je zivotinja...Bravo Mrki za temu :wink:

hvala sale..
PAMETAN ČOVEK UČI I ZABORAVLJA,INTELIGENTAN SE PODSEĆA A GLUP ZNA SVE...

Van mreže Shvaba

  • Light Heavyweight Member
  • ****
  • Poruke: 558
  • Samo rokaj....
Odg: KONJI KOJI JURE...
« Odgovor #8 poslato: Jun 25, 2008, 04:46:11 posle podne »
Mnogo volim zivotinje, a  najvise volim konje od svih zivotinja... pre sam isao stalno da jasem ... a sad vec nemam vremena...
Bravo Mrki za ovu temu...

Van mreže mrki

  • Cruiserweight Member
  • *****
  • Poruke: 816
Odg: KONJI KOJI JURE...
« Odgovor #9 poslato: Jun 26, 2008, 08:29:29 pre podne »
Mnogo volim zivotinje, a  najvise volim konje od svih zivotinja... pre sam isao stalno da jasem ... a sad vec nemam vremena...
Bravo Mrki za ovu temu...

jahanje ti je kao plivanje ili vožnja bicikla...kad jednom naučiš da jašeš više ne slećeš sa sedla
PAMETAN ČOVEK UČI I ZABORAVLJA,INTELIGENTAN SE PODSEĆA A GLUP ZNA SVE...

Van mreže bosko97

  • Lepotica
  • Middleweight Member
  • *****
  • Poruke: 310
  • Pauljicic
Odg: KONJI KOJI JURE...
« Odgovor #10 poslato: Novembar 25, 2008, 11:08:24 posle podne »
svaka cast Mrki za temu.Ja konje obozavam!Divne slike i textovi!Inace,moj momak je ceo zivot posvetio konjima,jase stalno,Radio je pri "konjickom"na Kraljevici u Zajecaru,jahao na trkama.Uz njega sam shvatila to"kad jednom naucis da jases,vise ne silazis sa sedla"!

Van mreže stena71

  • Član
  • *
  • Poruke: 1
Odg: KONJI KOJI JURE...
« Odgovor #11 poslato: Mart 20, 2011, 09:40:13 pre podne »
Da li biste mogli napisati nesto o anomalijama kod konja kao sto su magarece kopito, kravlji stav, zecija glava?