Novembar 28, 2024, 12:20:57 pre podne
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte. Da niste izgubili svoj aktivacioni mejl?
419.387 poruka u 18.767 tema - 20.980 članova - Poslednji član: mc1212
X3MShop banner

Autor Tema: SPORT I DIABETES  (Pročitano 14766 puta)

Van mreže Polomac

  • Super-heavyweight Member
  • ******
  • Poruke: 5.859
  • http://miskopolomac.blogspot.com/
SPORT I DIABETES
« poslato: April 23, 2008, 10:16:42 pre podne »
Objavljeno: 18.10.2005.
Sport i šećerna bolest - jesu li stvarno nespojivi?
Kad je 1999. američkom plivaču Garry Hallu Jr. dijagnosticiran diabetes mellitus tip 1, mnogi su konstatirali kako je to prerani kraj jedne sjajne sportske karijere koja se mogla još i više sjajiti da je potrajala. Sportaš u punom zamahu, višestruki osvajač medalja i sudionik Olimpijskih igara u dva navrata, jednostavno se nije predao.
 

U suradnji s trenerima i liječnicima Sveučilišta Berkley uspostavio je preciznu kontrolu svoje bolesti i polako počeo trenirati u skladu sa zahtjevima svojeg, sada novog i "bolesnog" tijela. Trud cijelog tima isplatio se, jer je već na OI u Sydneyu 2000. osvojio zlato u elitnoj plivačkoj disciplini 50 m slobodno, čemu je dodao i zlato s američkom štafetom na 4x100m slobodno. Ponovno se trebamo zapitati: sport i šećerna bolest - jesu li stvarno nespojivi?
 

Kratko o šećernoj bolesti
 

Šećerna bolest ili diabetes mellitus (u daljnjem tekstu dijabetes), jedna je od vodećih kroničnih bolesti naše populacije, a direktno je vezana uz način života čovjeka našeg doba. Primarni razlozi su velika dostupnost hrane, koja se najčešće sastoji od mnogo jednostavnih šećera i unos prekomjernih količina te iste hrane. Postoje 2 osnovna tipa: diabetes mellitus tip 1 ili dijabetes ovisan o inzulinu i diabetes mellitus tip 2, ili o inzulinu neovisan dijabetes.

Osnovne sastavnice ove bolesti su poremećaj u transportu šećera glukoze iz krvi u stanice tkiva i organa. Glukoza je šećer koji je produkt razgradnje ugljikohidrata u probavi i koji dospijeva u krv. Hormon koji omogućava glukozi da iz krvi uđe u stanice zove se inzulin. Inzulin luče beta-stanice gušterače. Puno glukoze u krvi je signal inzulinu da "potrči" u krv i da počne "kucati" na "vrata" stanica , koja se onda otvaraju, a glukoza ulazi u stanice kroz otvorena vrata zahvaljujući inzulinu. Kada inzulina nema, ili ga nema dovoljno, glukoza "neudomljena" cirkulira krvlju jer joj nema tko otvoriti vrata stanica.

Prvi tip bolesti javlja se u mlađih osoba, često djece, čije beta-stanice gušterače izgube sposobnost lučenja inzulina i jedina efikasna terapija jest da se inzulin uzima dodatno, putem injekcija. Ako se bolest javi do 30.godine života, govorimo DM tipu 1.

Drugi tip bolesti javlja se u srednjoj dobi, iza 30. godine života i direktno je vezan uz način života i prehranu. S vremenom se beta-stanice gušterače iscrpe i nema dovoljno inzulina. Zašto? Konzumacijom velikih količina jednostavnih šećera (šećeri koji se dobivaju industrijskom proizvodnjom i koji se upotrebljavaju kao konzumni šećeri za hranu, a za razliku od prirodnih šećera u voću, povrću i žitaricama), dolazi do stalnih cirkuliranja velikih koncentracija glukoze. To zahtijeva dosta inzulina kojeg proizvode beta-stanice, no one se s vremenom iscrpe i proizvodnja pada. S druge pak strane dolazi i do neosjetljivosti drugih stanica (npr. stanica mišića) na inzulin. Kada inzulin dođe do stanica i pokuca da bi glukoza mogla ući, vrata se više ne mogu otvoriti.
Kao terapija postoje oralni lijekovi za dijabetes, znači tablete ili pak sam umjetno proizveden inzulin koji se daje injekcijama pod kožu.
 

Tjelesna aktivnost i dijabetes
 

Iako je tjelesna aktivnost važnija kao preventivni oblik zaštite od pojave dijabetesa i osobe koje već boluju od te bolesti imaju višestruke koristi od aktivnosti. Pokušat ćemo vidjeti koristi od tjelesne aktivnosti koje mogu imati osobe s dijabetesom, kao i slučajeve kad sportaši, rekreativni ili profesionalni, obole od dijabetesa, a žele nastaviti svoju aktivnost.
 

Kakva je korist od vježbanja?
 

Tjelesna aktivnost povećava osjetljivost stanica organizma na inzulin tako da stanice tkiva povećavaju svoju sposobnost vezanja inzulina (omogućeno je "otvaranje vrata") pa osoba s dijabetesom koja vježba može povećati unos glukoze (hrane) kod iste koncentracije inzulina, ili pak postepeno smanjivati doze inzulina ili oralnog antidijabetika.
Tjelesnom aktivnošću kontrolira se tjelesna masa. Gubitak na težini u osoba s dijabetesom tipa 2 povećava kontrolu razine glukoze u krvi. Mnogo oboljelih, kada počnu sa programom vježbanja, pažljivije kontroliraju prehranu i pažljivije prate razinu šećera (glukoze) u krvi.
Kontrola glukoze je ključni faktor u sprečavanju komplikacija dijabetesa!
Na studiji u koju je bilo uključeno oko 14 000 osoba s dijabetesom uočeno je, da oni koji su kontrolirali šećer u krvi 4 ili više puta na dan, imali su i 50 - 70% manje komplikacija od onih koji to nisu.
Tjelesna aktivnost smanjuje kardiovaskularne rizične faktore koji u kombinaciji sa dijabetesom dovode do aterosklerotske bolesti srca i krvnih žila, smanjuje razinu serumskih lipida, smanjuje stres.
Vježbanje ima veliki psihološki učinak. Uspostava kontrole nad šećernom bolesti reflektira se i na druga područja života. Povećava se samopouzdanje, manja je ovisnost o lijekovima - kontrola nad svojom bolesti jest zapravo kontrola nad jednim važnim dijelom svakodnevnog života.
 

Kada osobe oboljele od dijabetesa ne bi trebale vježbati?
 

Najveći razlog protiv jesu posljedice dijabetesa.

Potrebno je uzeti u obzir postojanje periferne neuropatije i mikroangiopatije (oštećenja živaca i krvnih žila na udovima koja u konačnici uzrokuju dijabetičko stopalo).
Vježbanje bi u tom slučaju moglo pogoršati stanje dijabetičkog stopala pa se fizička aktivnost u pravilu treba izbjegavati dok se stanje ne sanira.
Ukoliko je zbog bolesti smanjena funkcija osjetnih živaca tada treba izbjegavati aktivnosti kod kojih dolazi do snažnog kontakta stopala s tlom, a to su skakanje i trčanje - treba prakticirati plivanje ili vožnju bicikla.
Potrebno je svakodnevno pregledavati stopala, držati ih dobro podmazanima da se koža ne tare o obuću, nositi obuću koja je odgovarajuće veličine, nositi čarape koje ne uzrokuju žuljeve i natiske i svaku ozljedu kože stopala odmah početi tretirati.
Osobe koje imaju dijabetičku retinopatiju (oštećenje krvnih žila u unutrašnjosti oka), trebaju izbjegavati aktivnosti koje dižu sistolički tlak iznad 180 mm Hg, a u tu kategoriju ulazi dizanje utega i vježbe kod kojih dolazi do kratkotrajnog, ali snažnog napinjanja muskulature (sklekovi, trbušnjaci, dizanje na šipku).
Ronjenje treba izbjegavati jer povišeni tlak vode djeluje na već oštećenu mrežnicu oka (retinu - retinopatija)


Na kraju najvažnija napomena: ako se glukoza u krvi ne kontrolira redovito, propisno i dobro - treba izbjegavati tjelesnu aktivnost.
 

Neke specijalne napomene
 

Prva i osnovna napomena je da početak bavljenja sportom ili drugim oblikom tjelesne aktivnosti, treba učiniti u konzultaciji s liječnikom koji prati vas i vašu bolest (on će učiniti i slijedeće provjere).
Trebate imati uvid u vlastito stanje šećera u krvi prije obroka i prije spavanja te glikolizirani hemoglobin, koji je pokazatelj stanja šećera unatrag mjesec dana.
Treba potražiti bilo kakve znakove mikroangiopatije ili neuropatije. Provjeriti stanje mrežnice, urin, dušik u urinu i kreatin da se uoče eventualni znakovi oštećenja bubrega.
Trebao bi se učiniti EKG u naporu (ergometrija) u slučaju ako je osoba starija od 40 godina, a ako boluje od dijabetesa više od 25 godina ili ima jedan ili više faktora za aterosklerotsku bolest srca.
Nakon toga liječnik će vam pomoći da uđete u ritam vježbanja, prehrane i terapije dijabetesa, tako da sve 3 sastavnice budu u idelanim vremenskim omjerima.
 

Kada vježbati?
 

Jutro je najbolje vrijeme za vježbanje jer je dnevni ritam lučenja nekih drugih hormona, koji su u međudjelovanju sa inzulinom, takav, da je jutro najpogodnije vrijeme, a večer najlošije vrijeme dana za vježbanje.
 

Kada kontrolirati šećer u krvi u odnosu na vježbanje?
 

Glukozu u krvi treba kontrolirati i prije i poslije tjelesne aktivnosti. Ukoliko je ta aktivnost dugotrajna ili jakog intenziteta, trebalo bi je mjeriti i tijekom same aktivnosti.
 

Kako spriječiti pad glukoze u krvi tijekom vježbanja?
 

Mjeriti glukozu u krvi prije vježbanja:

vrijednost manja od 7.2 mmol/L: tada treba uzeti oko 120 ccal ugljikohidrata za svakih 30-45 min laganog do umjerenog vježbanja i oko 180 ccal prije napornog vježbanja. (Jedan voćni jogurt ima otprilike 60ccal, 2 kriške bijelog kruha imaju otprilike tih 60ccal, a na različitim sportskim napiticima i pripravcima pišu njihove enrgetske vrijednosti)
vrijednost između 7.2 i 10 mmol/L: tada treba uzeti 60 ccal ugljikohidrata prije laganog do umjerenog vježbanja i oko 120 ccal prije napornog vježbanja.
vrijednosti više od 10mmol/L ne zahtijevaju uzimanje dodatnih ugljikohidrata prije laganog do umjerenog vježbanja i do 30 min napornog vježbanja, a duže naporno vježbanje zahtijeva drugo mjerenje tokom vježbanja i uzimanje ugljikohidrata u skladu sa smjernicama koje su gore navedene
za vrijednosti iznad 14 mmol/L preporuča se odgoda vježbanja jer bi prisutnost kontraregularnih hormona mogla uzrokovati rast šećera u krvi i ketona tijekom vježbanja.
 

Za aktivnost koja traje nekoliko sati (maratoni, duge vožnje biciklom, triatloni):
 

Doze inzulina bi se trebale smanjiti za 20-50%.
Nadomjesna prehrana u vidu 60 ccal ugljikohidrata treba se uzeti svakih 30-45 min.
Mjeriti glukozu u krvi tijekom aktivnosti!
Prije nego se učestvuje u takvoj aktivnosti dobro bi bilo na treningu simulirati uvjete slične aktivnosti (trajanje, napor) da se vidi kako se kreću vrijednosti glukoze u krvi.
 

Što ako unatoč svim mjerama opreza i regulacije šećer u krvi ipak padne ispod normalne razine?
 

Ukoliko uočite znakove pada šećera u krvi treba prekinuti aktivnost i uzeti nadomjesni šećer. Za početak dovoljni su jednostavni šećeri (bombon, sok, dekstroza) na što se nadovežu složeni ugljikohidrati za duži učinak (energetski gel, obična tjestenina, integralni kruh).
 

Literatura:
 

Kumar,Clarke: Clinical medicine, 5th edition, Saunders 2004.
Morris B. Mellion, Sports medicine secrets, 2nd edition, Hanley and Belfus 1999.
Robbins DC: Managing the diabetic athlete. Phys Sportsmed 1989.
www.jssm.org
www.sportsmed.org
 


Pavao Vlahek, dr.med.

Županijska bolnica Čakovec



 

Copyright © 2001-2008 PLIVAzdravlje d.o.o. Sva prava pridržana.

Van mreže Bertil Foxxx

  • Lightweight Member
  • ***
  • Poruke: 254
Odg: SPORT I DIABETES
« Odgovor #1 poslato: April 23, 2008, 01:27:18 posle podne »
bravo brate svaki put me odusevis nekim novim textom ...

a ovo ce 100% nekom dobro da posluzi ...

Van mreže Milan Valjevic

  • Light Heavyweight Member
  • ****
  • Poruke: 645
  • VIP Member
Odg: SPORT I DIABETES
« Odgovor #2 poslato: April 23, 2008, 07:24:50 posle podne »
bRavi POLOMAC  extra txt!!!!
KO SME TAJ MOŽE. KO NE ZNA ZA STRAH TAJ IDE NAPRED !!!

Van mreže Polomac

  • Super-heavyweight Member
  • ******
  • Poruke: 5.859
  • http://miskopolomac.blogspot.com/
Odg: SPORT I DIABETES
« Odgovor #3 poslato: April 23, 2008, 11:10:10 posle podne »
Hvala momci..Cisto jedna mala smernica za ljude koji imaju problem sa dijabetisom..

Van mreže Polomac

  • Super-heavyweight Member
  • ******
  • Poruke: 5.859
  • http://miskopolomac.blogspot.com/
Odg: SPORT I DIABETES
« Odgovor #4 poslato: April 24, 2008, 09:12:40 pre podne »
Neki od preporucenih suplemenata...
NAMJENA Hrom je element za koji se danas zna da igra vrlo važnu ulogu u organizmu. On je ključni sastavni element tzv. "faktora tolerancije glukoze" koji izaziva poboljšanje poremećenog metabolizma glukoze. poveć ava osjetljivost receptora stanica za inzulin i omogućuje mu da bolje vrši svoju funkciju u prijenosu šećera iz krvi u stanice tkiva. Nedostatak hroma je uobičajen kod pacijenata sa poremećenom tolerancijom glukoze i uzimanje kroma može poboljšati djelovanje inzulina i smanjenje nivoa triglicerida i kolesterola u krvi. Za povećano lučenje inzulina krivi su rijetki i preobilni obroci visokog glikemijskog indeksa, ali jedan od razloga je svakako i smanjena osjetljivost stanica na inzulin. Višak neiskorištenog inzulina u organizmu povećava sadržaj masnih kiselina.

Korijen cikorije poznat je po tome što posjeduje gorke tvari, djeluje kao lijek za čišćenje, smanjuje količinu šećera u krvi, pospješuje izlučivanje mokraće. Gorka tvar kojoj se pripisuje većina terapijskih svojstava vjerojatno je sastavljena od levuloze, inulina i protokatehika aldehida. Godine 1939. neki su autori ne znajućiza svojstva smanjenja šećera u krvi, proučavali kakva je sposobnost korijena da u određenim granicama održava količinu šećera u krvi, određenu škrobom i šećerima u prehrani. Cikorija posjeduje jasnu i određenu aktivnost poticanja rada štitnjače.
Djelovanje i pomoć kod: šećerna bolest i povišenje šećera u krvi nakon obroka; pospanost nakon obroka, smanjeno lučenje želuca.

L - karnitin djeluje u stanici na način da poboljšava trošenje masti za energiju, što povećava učinkovitost tjelesne aktivnosti kod dijeta mršavljenja. L- karnitin djeluje blagotvorno na srce, na rad živaca i svih stanja s manjkom energije i iscrpljenosti (depresija, zamor, stresan rad). Mnogi nutricionistički i zdravstveni stručnjaci preporučuju ga i kod bolesti dijabetesa, masnoća u krvi, Alzheimera, te kod sportaša za oporavak mišića i organizma i jačanje energetske razine. Suplementi karnitina također poboljšavaju glukoze metabolizam kod zdravih ljudi. Acetilirani karnitin pridonosi funkciji neurotransmitera (acetil holin).

ALFA LIPOIČNA KISELINA,

Poznata je i pod imenom alfa tioktička kiselina, a predstavlja univerzalni antioksidans;  sama djeluje kao antioksidans ali i štiti druge antioksidanse - topive i u vodi i mastima (vitamin C i E, koenzim Q10 itd). Smatra se i jednom od glavnih tvari u borbi protiv dijabetičke neuropatije, jer uklanja mnoge štetne posljedice šećerne bolesti. Ona smanjuje rezistenciju inzulina i potiče apsrpciju glukoze u stanice, a štiti i stanice gušterače pa se istražuje njeno djelovanje kod tipa l dijabetesa. Primjenjivane doze su od 100 - 300 mg.

Van mreže Polomac

  • Super-heavyweight Member
  • ******
  • Poruke: 5.859
  • http://miskopolomac.blogspot.com/
Odg: SPORT I DIABETES
« Odgovor #5 poslato: April 24, 2008, 09:23:46 pre podne »
Osnovni principi ishrane osoba obolelih od šećerne bolesti
Dr Vlade Veličković
 Vladaju velike zablude u ishrani dijabetičara, počev od potpunog prestanka uzimanja pojedinih namirnica do izuzetno slobodnog unosa pojedinih vrsta hrane. Ishrana dijabetičara, ustvari, predstavlja model kako bi trebalo da se hrani svako. Zdrav način ishrane podrazumeva upotrebu hranljivih materija: ugljenih hidrata, masti, belančevina, vitamina, minerala, vode i dijetnih vlakana. Normalno, ako je neko oboleo od dijabeta, mora se pridržavati i nekih pravila koja podrazumevaju količinu pojedinih namirnica, količinu namirnica po obroku i raspored obroka. Znači, dijabetičari moraju znati da mogu koristiti sve hranljive namirnice kao i potpuno zdrave osobe, ali u količinama i vremenskim razmacima koji neće remetiti metabolizam šećera u krvi.
Ugljeni Hidrati
     Nalaze se uglavnom u žitaricama, prerađevinama od brašna, pasulju, grašku, sočivu, bobu, krompiru, voću, povrću, koštunjavom jezgrastom voću (lešnik, orah, badem, kikiriki), mleku.
Dnevni unosi: dva do tri grama na kilogram telesne težine.
Ukupna količina ugljenih hidrata treba da iznosi 55 do 60% dnevnog unosa hrane.

VRSTA UGLJENIH HIDRATA

Monosaharidi:

• Glikoza - (grožđani šećer) nalazi se u medu, zrelom voću, posebno u grožđu i pojedinom povrću i brzo diže nivo šećera u krvi. Zato unos voća i pojedinih vrsta povrća bogatih glikozom treba unositi u manjim količinamža više puta u toku dana, jer ćemo tako sprečiti skokove nivoa šećera u krvi.
• Fruktoza - nalazi se u zrelom voću i medu. Fruktoza sporije diže nivo šećera u krvi.
• Galaktoza i manoza - nalaze se u slobodnom stanju u namirnicama.

Disaharidi:

• Saharoza (beli šećer) je najkorišćeniji šećer u ishrani ljudi i dobija se industrijskom preradom iz šećerne repe i šećerne trske i u upotrebi se nalazi kao konzumni šećer. Kompletna industrija hrane, voćnih napitaka, čokolade i ostalih konditorskih proizvoda, pravljenja torti i kolača bazira se na upotrebi šećera. Ovo višestruko povećanje upotrebe šećera u ishrani zadnjih decenija jedan je od razloga I porasta oboljevanja od dijabeta.
• Laktoza - mlečni šećer koji se nalazi u mleku i mlečnim proizvodima, značajan je energetski izvor u ishrani, naročito kod odojčadi i dece. Laktoza u sebi sadrži i do 50% glukoze, pa značajno diže nivo šećera u krvi. Zato uzmite do 1/2 litra mleka ili odgovarajućih zamena (sir, jogurt, kiselo mleko) dnevno, podeljeno u dve doze.
• Maltoza se nalazi u sladu i proklijalim žitaricama.

Polisaharidi (složeni ugljeni hidrati):

• Skrob je nesladak polisaharid, koga najviše ima u zrnevlju žitarica (85%), pasulju, bobu, grašku (60%), krtolastom povrću, naročito u krompiru (20%). Skroba ima i u nezrelom voću, naročito u nezrelim bananama i jabukama. Zrenjem prelazi u voćni šećer, pa zato jedite samo zrele plodove voća.
• Glikogen (životinjski skrob) najviše se nalazi u jetri i mišićima i služi kao rezerva hrane. To je, ustvari, višak, koji unosimo hranom, koji se u jetri pretvara u glikogen i u uslovima gladovanja pomaže ishranu vitalnih organa. Dijabetičari zato oprez kod uzimanja jetre (crne džigerice) i jetrenih pašteta u ishrani zbog velike količine holesterola kojeg jetra ima! Jetrice, a naročito pileća džigerica, posle mozga ima najviše holesterola u sebi. Rezerve glikogena u jetri su 70 do 100 gr, a u mišicama 120 do 150 gr.
• Celuloza, hemiceluloza, gvar, pektin, gume, sluzi i inulin su složeni ugljeni hidrati, koje zovemo i dijetna vlakna, a najviše ih ima u opnama stabljika, lišću, ljusci voća, mahunarkama, zelenom lisnatom povrću. Imaju nesumljivo veliki značaj u ishrani i značajno potpomažu regulaciji šećerne bolesti. U organima za varenje hrane nema fermenata za njihovo razlaganje, pa se izbacuju u neprerađenom obliku fecesom (stolicom).
Belančevine (proteini) su gradivni elementi, neophodni za izgradnju i obnovu ćelija našeg organizma i važni sastojci hormona i enzima koji regulišu mnoge procese u našem organizmu. Osnovni sastojci belančevina su aminokiseline:

Esencijalne amino kiseline (Ne stvaraju se u našem organizmu, pa ih moramo unositi hranom)

    * Lizin
    * Triptofan
    * Histidin
    * Fenilalanin
    * Leucin
    * Izoleucin
    * Treonin
    * Valin
    * Arginin
    * Metionin

Neesencijalne amino kiseline (Organizam može sam da ih stvori)

    * Glicin
    * Alanin
    * Serin
    * Tirozin
    * Cistein
    * Cistin
    * Prolin
    * Hidroksi prolin
    * Asparaginska kiselina
    * Glutaminska
    * Ornitin

Jedan gram belančevina sagorevanjem daje energiju četiri kCal ili 16,70 kJ.
Prosečna potreba za belančevinama je 0,8 do jedan gr na kilogram telesne težine. Bebe, deca u razvoju, adolescenti i trudnice imaju povećane potrebe za belančevinama.
Dijabetičari imaju iste potrebe za belančevinama, s tim što moraju smanjiti unos ako imaju obolele bubrege (dijabetična nefropatija).
Hranu bogatu belančevinama sadrže namirnice biljnog i životinjskog porekla.

BELANČEVINE ŽIVOTINJSKOG POREKLA

Belančevine životinjskog porekla se nalaze u mesu ribi, jajima, mleku, mlečnim proizvodima. Hrana životinjskog porekla je glavni izvor belančevina, zato što sadrži sve neophodne amino kiseline potrebne našem organizmu.

MLEKO: Bogat izvor visoko kvalitetnih belančevina. Visok procenat mlečnih šećera i masnoća ograničava upotrebu kod dijabetičara, pa zato jedite obrano mleko, prerađevine od obranog mleka i količinu do 1/2 litra dnevno podeljeno u dva ili više

SIR: Upotrebljavajte mlade nemasne sireve i posne sireve (od obranog mleka). Dnevno možete uzeti dve mlečne jedinice ako ne uzimate mleko i druge prerađevine.

JOGURT I KISELO MLEKO: Koristite one koje imaju manje masnih jedinica.

KAJMAK: Kajmak je naš robni trend, jer samo u Srbiji i Crnoj Gori i Jermeniji se koristi i pravi u ovom obliku. Iako izvanrednog ukusa dijabetičari treba da ga koriste retko i umereno i to po mogućstvu mladi kajmak. Kajmak svrstavamo u grupu masnoća po ADA tablicama pa ga tako koristimo povremeno dve do tri kašičice u namazima, kačamaku ili kao masni dodatak u neko jelo.

PUTER, MASLAC, PAVLAKU, STARE PREVRELE SIREVE, “ZDENKU” I
KAČKAVALJE treba ograničeno koristiti zbog visokog sadržaja zasićenih masnih kiselina i holesterola.

PREPORUKA:
• Koristite u ishrani mleko i prerađevine (jogurt, kiselo mleko) od 1, 2 do 2,8 mlečne masti.
• Koristite mladi sir u ishrani.
• Ako jedete stari sir jedite posni beli sir.
• Kajmak povremeno dve do tri kašičice, po mogućstvu mladi.
• Izbegavajte masne prevrele sireve i kačkavalje.

JAJA: Jaja su jevtina i lako dostupna namirnica, bogata belančevinama, rado korišćena u svakoj kuhinji. Imaju samo jednu manu, visok sadržaj holesterola koji se nalazi u žumancetu. Dnevna potreba za holesterolom je oko 300 mg, a jedno jaje ima u sebi oko 274 mg (zavisi od veličine jajeta).

VAŽNO:
• Dijabetičari sedmično mogu pojesti dva jaja kokošija (ćurećih do četiri), mesečno osam do 10 jaja.
• Spremajte ih kuvana, poširana, u čorbama, musakama, pitama.
• Ako volite pržena jaja odstranite višak masnoća.
• Možete spremiti i kajganu sa dva jaja ali odstranite jedno žumance.

NAPOMENE:

Izbegavati guščija i pačija jaja zbog velike količine holesterola i većeg kalorijskog učinka. Pačija jaja su, inače, manje ukusna od kokošijih i moraju se duže kuvati (preko 30 minuta) zbog moguće infekcije salmonelom.
Za prepeličija jaja se smatra da su lekovita, ali imaju proporcionalno najviše holesterola (844 mg u 100 gr - prosečno 84 mg po jednom jajetu). Ćureća jaja su jaja sa najmanje holesterola (29 mg po jajetu) ali se retko nalaze na tržištu.
Inače ostala svojstva ćurećih jaja su slična kokošijim.
Jaje od noja može zameniti 8 do 10 kokošijih jaja i ima malo holesterola ali se kod nas ne upotrebljava za ishranu.

MESO: U našoj svkodnevnoj ishrani su glavni izvor belančevina koje sadrže esencijalne amino kiseline. Značajan su i izvor vitamina B grupe, gvožđa, kalijuma, bakra i fosfora. Meso može biti i značajan izvor masti pa treba birati nemasna mesa.

PREPORUKE:
• Jedite nemasna mesa: goveđe, teleće, jagnjeće i belo meso od peradi (piletina, ćuretina)
• Odstranite vidljive masnoće sa mesa i birajte delove koji su nemasni: but, krmenadle.
• Ako jedete svinjetinu, birajte posne delove sa buta.
• Meso spremajte kao kuvano, na roštilju, pečeno, u posudama gde se ne dodaje ulje.
• Pazite na količinu po jednom obroku (porcija za ručak je uglavnom 80 do 130 gr.
• Odstranite kožice od pileta i od pečenja (u potkožnom delu ima najviše masnih naslaga).
• Divljač (zec, srna, divlja svinja) su hrana sa malo masnoća pa ih možete jesti uz preporuke za ostala mesa ako ih volite.
• Pernata divljač (fazani, divlje patke, jarebice i divlji golubovi) su kvalitetna i zdrava hrana ako ih volite.
• Meso jedite uz povrće i salate, a mnoga jela sa mesom mogu se spremiti i sa voćem (suve šljive, ananas, jabuke, višnje).

RIBA: Riba je izvanredan i ekonomičan izvor belančevina, sa malo masnoća, čiji je sastav mnogo povoljniji za naše krvne sudove od masnoća iz crvenih mesa. Nažalost, kod nas nije zastupljena u dovoljnoj meri u ishrani iako je i zdravija i ekonomičnija od mesa, jer smanjuje nivo lošeg holesterola, a podiže nivo dobrog holesterola (za kilogram teletine se može kupiti tri do četiri kg oslića ili skuše).
Od rečnih riba kod nas se najviše koriste: šaran, tolstolobik, amur, pastrmka (gajeni u veštačkim uzgajalištima) i som, štuka, smuđ, klen, grgeč, deverika, šaran i pastrmka koje se izlovljavaju iz naših reka.
Od morskih riba najviše se upotrebljavaju oslić i skuša, koje su kvalitetne, a jevtine, zatim: losos u poslednje vreme (naročito veštački gajen), koji je dosta jevtiniji od divljeg, haringa, zubatac, bakalar i konzervirana sardina i tunjevina.
Ribe iz severnih hladnih mora: losos, haringe, bakalari, sardele, tune i skuše su izuzetno zdrave i korisne u ishrani, jer, sem belančevina koje sadrže sve bitne amino kiseline, u svojim masnoćama imaju omega tri masne kiseline koje su poznate kao zaštitnici krvnih sudova i sprečavaju procese ateroskleroze smanjenjem lošeg LDL holesterola i triglicerida u krvi! Omega tri masne kiseline utiču i na normalizaciju krvnog pritiska i smanjuju sklonost krvi ka zgrušavanju.

PREPORUKE:
• Najmanje dva puta sedmično unesite ribu u ishranu.
• Jedite šarana do jednog kilograma, jer je dva do tri puta posniji od krupnih primeraka.
• [aran divljak je manje mastan od tovljenog.
• Som do pet kilograma je manje mastan od krupnih primeraka.
• Pastrmka, smuđ, tolstolobik, amur i mladica su ribe sa malo masti.
• Oslić i skuša su ribe sa malo masnoća, jevtine i lako dostupne.
• Sardinu i tunjevinu iz konzervi ocedite - 1/3 do 1/2 porcije su mera za doručak.

BELANČEVINE BILJNOG POREKLA

Belančevine biljnog porekla nalaze se u žitaricama, pasulju, grašku, sočivu, bobu, soji, pečurkama, nekim vrstama povrća (u prokelju, kelju, špargli, renu, belom luku - manje u crnom luku, praziluku, paškanatu, boraniji).

SOJA:  Sem visokog procenta belančevina bogate, su i mastima. Industrijskom preradom može se odstraniti višak masti, pa ona, u svakom slučaju, može biti zamena za meso u obroku dijabetičara (kao komadići soje, sojino brašno, ljuspice od soje, sojin sir - tofu, sojino mleko). Neopravdano je slabo zastupljena u našoj ishrani. Može se koristiti dva do tri puta sedmično, pola sa mesom ili kao potpuna zamena za meso.

PASULJ: Jede se u celom svetu, a mnogi ga zbog cene i energetskog učinka, zovu i meso siromaha. Vladaju zablude o upotrebi pasulja. Neki ga dijabetičari potpuno izbacuju iz jelovnika. Neopravdano, jer pasulj obiluje dijetnim vlaknima i ima visok sadržaj belančevina (20 do 25%). Dijebetičari mogu da ga koriste, ali da ga spremaju kao čorbast, bez zaprški i sa dodatkom nekog posnog mesa (posna govedina). Izbegavati “grahče na tavče”, gust pasulj sa slaninom i suvim mesom, jer je pasulj ionako izuzetno
velike energetske vrednosti. U nastavku knjige biće dati recepti za spremanje čorbastog pasulja, koji, po ukusu, nimalo ne zaostaje za našim tradicionalnim pasuljem sa suvim rebrima i slaninicom.

SUVI GRAŠAK, BOB, SOČIVO: Sličnih su svojstava i karakteristika kao pasulj.

ŽITARICE: Važan izvor belančevina (8 do 10%), ali i vitamina i dijetnih vlakana i minerala, pa su neophodne u ishrani. Visok sastojak skroba ograničava upotrebu kod dijabetičara u većim količinama, ali ih ne treba zaobilaziti, već umereno jesti. Hleb je najpoznatiji proizvod dobijen iz žitarica. Jesti ga oko 150 gr dnevno, podeljen u tri obroka, po mogućstvu crni, raženi i grahama hleb. Povremeno unositi i pahuljice od žitarica, kuvanu geršlu (ljušteni ječam), kuvanu pšenicu i mladi kukuruz – zbog bogatstva u dijetnim vlaknima.

HELJDA: Heljda, za koju mnogi misle da je žitarica, manjeg je kalorijskog učinka od žitarica. Ima manje masnoća, dosta dijetnih vlakana i skoro duplo više belančevina od žitarica (15%). Kuva se slično pirinču. Treba je više koristiti u ishrani dijabetičara, jer pomaže boljem regulisanju nivoa šećera u krvi.

PEČURKE: Imaju dva do četiri procenta belančevina u sebi i vrednost ovih belančevina je u tome što sadrže sve bitne amino kiseline koje druge biljke nemaju. Pečurke sadrže zanemarive količine masti i mali procenat ugljenih hidrata bez skroba I saharoze pa su odlična dijetalna hrana čak i za osobe obolele od dijabetesa. Od vitamina najzastupljeniji su vitamini B grupe (B3 i B5 najviše), malo vitamina C, umereno vitamina E, a pojedine vrste, kao lisičarka sadrže, i vitamin A. Pečurke su jedina biljna vrsta koja sadrži i nešto vitamina D. Pečurke, zapravo, i nisu biljke, jer ne poseduju sposobnost fotosinteze (nemaju florofil). Pečurke koriste organske materije za svoju ishranu, pa možemo reći da su po toj svojoj osobini bliže životinjskim vrstama. Od mineralnih supstanci najviše imaju kalijuma, fosfora, srebra, gvožđa, a pojedine divlje vrste i bakra i selena. Danas se veštački uzgajaju samo šampinjoni, bukovače i ši-take, a oko 200 vrsta šumskih pečuraka je jestivo. Kod upotrebe ovih pečuraka OPREZ, jer mnoge otrovne pečurke liče na jestive vrste, a poosledice trovanja mogu biti kobne.
Birajte samo mlade plodove za ishranu i to samo ako ste provereni znalac.
Spremajte ih odmah po branju ili kupovini, jer su vrlo kvarljiva roba (ako nisu zamrznute, ili u salamuri), mogu da se održe najviše do tri dana, pa počnu da trule i
da se raspadaju.
Pečurke se teško vare zbog hitina koji neki svrstavaju u dijetna vlakna pa oprezno sa količinama. Pečurke treba da budu dodatak jelu, a ne glavno jelo. Za jedan obrok uzmite do 200 grama pečuraka. Zbog svojih izvanrednih karakteristika, malo kalorijskog učinka obavezno ih uvrstite u svoj jelovnik.
Najkvalitetnije šumske gljive (pečurke) su: vrganj, smrčak, lisičarka, jajčara, lactarius (borovnjača), rujnica koje se mogu naći kod nas.

NEMOJTE JESTI PEČURKE, AKO NISTE 100% SIGURNI DA SU JESTIVE.
NEMOJTE KUPOVATI PEČURKE NA PIJACAMA, POGOTOVU AKO NISTE DOBAR POZNAVALAC GLJIVA.
JEDITE SAMO MLADE, ZDRAVE PLODOVE, JER STARI PLODOVI MOGU DA FERMENTIŠU I PROMENE SVOJA SVOJSTVA.
IZBEGAVAJTE DA JEDETE PEČURKE KOJE NISU TERMIČKI OBRAĐENE (SKUVANE ILI PRŽENE).
Masti
     Masti su materije koje se nalaze u sastavu svih životinjskih i biljnih organizama. Sastavni su deo našeg organizma. Učestvuju u građi ćelijskih opni, hormona, ali i kao nosioci u mastima rastvorljivih vitamana (A,D,E,K). Masti predstavljaju snažan i visok energetski izvor.
Jedan gram MASTI daje energiju od devet kcal ili 37,5 kJ.
Masti koje unosimo hranom pod dejstvom pankreasnih enzima i žuči razlažu se u tankom crevu i krvotokom dospevaju u jetru. Višak masti koje naš organizam ne iskoristi deponuje se u jetri, potkožno ili oko naših organa kao masne naslage (salo). Povećan nivo cirkulišućih masti u krvnim sudovima glavni je krivac oštećenja krvnih sudova i uzročnik mnogih teških oboljenja (šlog, infarkt, gangrene).
Količina masti koju odrastao čovek normalne težine dnevno treba da unese hranom u organizam iznosi oko jedan gram na kilogram telesne težine ili oko 75 gr dnevno. Gojazni treba da smanje ovaj unos na 0,7 do 0,8 grama na kilogram telesne težine.
Dijabetičari moraju da znaju da sve masti koje unosimo hranom nisu istih osobina i da je poznavanje vrste i količine masti u pojedinim hranljivim namirnicama od velikog značaja za sastavljanje njihovog jelovnika.

Masti koje unosimo hranom mogu biti ZASIĆENE i NEZASIĆENE (mononezasićene i polinezasićene).

ZASIĆENE MASTI

Nalaze se u crvenom mesu (svinjsko, ovčje, goveđe), mesu pernate živine, pogotovu u kožici i naslagama ispod kože, mesu divljači, svim vrstama mesnih prerađevina, slanini, iznutricama, mleku i mlečnim proizvodima (sirevi, kajmak, puter). Jednom rečju, zasićene masti su životinjskog porekla.

NEZASIĆENE MASTI

Mogu biti mononezasićene i polinezasićene. Monozasićene su: biljne masti u maslinovom ulju, u ulju semena repice, u lešniku. Polinezasićene masti nalaze se u: suncokretovom ulju, kukuruznom ulju, orahu, soji, ribi. Ribe, kao što su tuna, skuša i sardela sadrže dosta polinezasićenih masti bogatih omega 3 masnim kiselinama koje snižavaju nivo lošeg LDL holesterola, podižu nivo dobrog HDL holesterola i sprečavaju procese atero skleroze.

UNOS MASTI U ISHRANI TREBA DA BUDE 70:30 U KORIST NEZASIĆENIH (ZATO
JEDITE HRANU SA BILJNIM ULJIMA I ČEĆĆE RIBU).

VAŽNO
Način ishrane direktno utiče na vrednost triglicerida u krvi. Bez skupih lekova samo promenom načina ishrane u oko 90% slučjeva možemo rešiti problem povišenih triglicerida.
Holesterolske bombe ili hrana izuzetno bogata holesterolom su: mozak, iznutrica, riblja ikra, jastog, jetra (crna džigerica), bubrezi, srce, puter, majonez.
Vitamini
Reč vita na latinskom znači život. Vitamini se nalaze u manjoj ili većoj količini u skoro svim namirnicama biljnog i životinjskog porekla. To su izuzetno važne supstance u čovečijoj ishrani, neophodne za obavljanje važnih životnih procesa i zaštite organizma. Mogu biti rastvorivi u vodi (vitamin C, vitamini B grupe, niacin, folna kiselina pantenonska kiselina) i u mastima (A, D, E, K). Biohemičar Kazimir Frank je 1911. godine predložio naziv vitamini za ove supstance. Prema bolestima koje su lečili dobijali su i nazive: antirahitični D, antiskorbutni C, antisterilitetni E, antineurotični B.
Vitamini su zaštitnici organizma i čuvari zdravlja, jer sprečavaju štetne oksidativne procese u organizmu (A, C, E), štite ćelije nervnog sistema, štite od tumora i bolesti srca (biflavonoidi iz voća i povrća).

VAŽNO:
Vitamini se ne mogu u dovoljnoj meri sintetisati u organizmu, a neki ne mogu uopšte da se sintetišu pa je potrebna raznovrsna ishrana da bi se obezbedile potrebne količine svih vitamina. Danas se mogu proizvesti hemijskom ekstrakcijom iz sirovina u vidu tableta, sirupa i perli. Postoje stanja kada je upotreba ovih preparata neophodna, ali korišćenjem raznovrsne ishrane je u najvećem broju slučajeva sasvim dovoljna. Kod pravljenja dijetnih jelovnika u dijetni plan se mora ubaciti raznovrsna hrana. Izbegavajte monotone jelovnike i dijete na bazi samo jedne vrste hrane (npr. dugotrajne proteinske dijete, samo voćne dijete bez žitarica i hleba, jer kod takvog načina ishrane organizmu uskraćujete mnoge neophodne supstance).


VITAMIN A
Vitamin A je neophodan za funkciju rodopsina vidnog purpura u štapićima retine za vid u sumraku. Čuva ćelijske opne i kao snažan antioksidans pomaže bržem zarastanju rana, smirivanju infekcija. Neophodan je za normalno funkcionisanje štitne žlezde, polnih žlezda, jetre i organa za varenja. Deponuje se 95% u jetri gde se i obavlja konverzija beta karotena iz hrane u vitamin A.
Izvori: Najviše se nalazi u hrani životinjskog porekla: mleko, puter, jaja, crnadžigerica - jetra, a u namirnicama biljnog porekla kao beta karoten, koji se u jetri sintetiše u vitamin A: u: žutom povrću (šargarepa, bundeva, tikva, krompir dinja), žutom voću (breskva, kajsija), modrozelenom povrću (spanać, prokelj, detelina lucerka, peršun, kupus), šipurku, crvenoj paprici, gloginjama, drenu, paradajzu.

Predugo kuvanje, sušenje, svetlost i visoka temperatura uništavaju vitamin A.
Lako kuvanje (blanširanje, kuvanje na pari), niske temperature i hlađenje i držanje u zamrzivaču ne uništavaju vitamin A.
Manjak dovodi do poremećaja u funkciji nadbubrega, do obilnog i produženog menstrualnog krvarenja, a kod muškaraca do steriliteta usled degeneracije i propadanja spermatozoida. Manjak vitamina A može dovesti do učestalih infekcija srednjeg uha, čestih upala pluća, emfizema, pa i tumora. Vitamin A je sa vitaminom C ključni faktor u odbrani od kancera.

Preporučene dnevne doze:

    * Za muškarce 5 000 IJ
    * Za žene 4 000 IJ
    * Za decu do četiri godine 2 500 IJ
    * Za trudnice i dojilje 8 000 IJ
    * Najviše dopuštena dnevna doza 50 000 IJ
    * VITAMIN A JE JEDAN OD 5 VELIČANSTVENIH ANTIOKSIDANASA

VITAMINI GRUPE B

VITAMIN B1
VITAMINI B GRUPE rastvorljivi su u vodi. To su: B1, B2, B3, B5, B6, B11, B12, liponska kiselina biotin (H) paba (H), inozitol (I).

Vitamin B1 (aneurin, tiamin, antiberi beri vitamin). Prvenstvena mu je uloga u regulaciji funkcije nervnog sistema, kardiovaskularnog sistema, mišića i funkcije organa za varenja. Ljudski organizam ima malu sposobnost akumulacije vitamina B1 pa se mora unositi svaki dan. Smatra se da čak 50% dijabetičara ima manjak vitamina B1. Kod manjka vitamina B1, organizam slabo prerađuje ugljene hidrate i nagomilavaju se supstance piruvati u krvi koji mogu biti uzročnik polineuropatičnih tegoba (bolovi u mišićima). U starosti to je vitamin koji najčešće nedostaje, što uslovljava senilnost I slabo pamćenje.
Izvori: punozrni hleb, pšenica, mekinje, crno brašno, tamni pirinač, grašak, pasulj, boranija, spanać, lešnik, orah, badem, pomorandža, paradajz, svinjetina, izntrice (džigerica, srce, bubreg), riba, žumance, kvasac.

NAPOMENA: Kuvanje smanjuje količine vitamina B1 u hrani, a alkohol ga uništava.
Preporučene doze:

    * Muškarci 1,2 do 1,4 mg/d
    * Žene 1,0 do 1,1 mg/d
    * Trudnice, dojilje 1,4 do 1,5 mg/d

VAŽNO:

Ako se daju u vidu injekcija, ne davati ih u istom špricu sa vitaminima B6 i B12, jer oni podstiču alergijska dejstva B1

VITAMIN B2
Vitamin B2 (riboflavin, laktoflavin, faktor rasta za laboratorijske žiotinje). Vitamin B2 se nalazi u sastavu enzima koji aktivno učestvuju u procesima oksidacije ćelija i ćelijskog disanja. Kod manjka vitamina B2 i količina kiseonika u ćeliji je smanjena. Stabilniji je prema toploti od vitamina B1. Svetlost ga uništava, a zamrzavanjem se gube velike količine vitamina B2. Njegovu apsorpciju pomažu vit C, vit. B3, vit. B6 i fosfor. Njegovu apsorpciju odmažu: alkohol, duvan, kafa, mnogo šećera u ishrani, kontraceptivne pilule i lekovi za smirenje. Manjak dovodi do upale desni, pucanja kože, naročito na uglovima usana,
anemje i češćih konjuktiviteta. Pušači, oni koji uzimaju lekove za smirenje, kao i žene koje koriste kontraceptivne pilule, imaju povećane potrebe za vitaminom B2.

VITAMIN B3
Vitamin B3 (niacin, nikotinamid, PPF-pellagra preventive faktor, nikotinska kiselina) učestvuje u prenosu kiseonika u ćelijskom disanju, sprečavanju stvaranja tromba, u metabolizmu masti, ugljenih hidrata i belančevina. Dejstvo mu potpomažu ostali vitamini B grupe, vitamin C i fosfor, a odmažu alkohol, velike količine kafe, dosta šećera u ishrani i ishrana bogata kukuruzom.
Izvori: punozrni hleb, crni hleb, pivarski kvasac, mekinje, grašak, svinjska džigerica, tunjevina, haringa, meso, divljač, pirinač, koštunjavo voće, mlečni proizvodi, paradajz pire, soja.
Nedostatak niacina dovodi do oboljenja pelagre, koje se karakteriše ogrubljavanjem kože, crvenilom kože, jako crvenim jezikom, depresijom, gubitkom apetita, otupelošću, demencijom, a u teškim fazama i smrću.

Preporučene doze:

    * Muškarci 16 do 19 mg/d
    * Žene 13 do 15 mg/d
    * Trudnice, dojilje 15 do 18 mg/d

VITAMIN B5 - PANTOTENSKA KISELINA
Aktivno učestvuje u metabolizmu ugljenih hidrata (šećera), pa njegov nedostatak može dovesti do čestih hipoglikemija kod dijabetičara na insulinu. Spada u grupu antistresnih vitamina, utiče na pigmentaciju kože, a manjak može dovesti do anemije i masne jetre. Koristan je u terapiji kijavice, pomaže zarastanju
rana, a smanjuje intenzitet alergijskih reakcija. Lako se razara toplotom i zamrzavanjem.
Izvori: kvasac, pivarski kvasac, iznutrice, tamno pileće i ćureće meso, mahunarke, pečurke, žumance, kikiriki, losos, puno zrno, (pšenica, ovas, pirinač), mekinje, limun i ostali citrusi.

Preporučene doze:

    * Muškarci 4 do 7 mg/d
    * Žene 4 do 7 mg/d
    * Trudnice, dojilje 10 mg/d

VITAMIN B6 – PIRIDOKSIN
Ulazi u sastav enzima koji potpomažu transport amino kiselina iz creva u krvotok. Kao i vitamin B5, neophodan je za sintezu hema u hemoglobin, pa njegov nedostatak dovodi do anemije. Manjak vitamina B6 ima važnu ulogu u procesu ateroskleroze. Povećano unošenje belančevina zahteva i povećano unošenje vitamina B6 (ovo je važno kod primene dijeta sa velikom količinom belančevina)!
Napomena: Vitamin B6 je vrlo bitan u ishrani i terapiji dijabetičara, jer, pored direktnog dejstva na metabolizam ugljenih hidrata (šećera), deluje i kao terapijsko sredstvo kod bolova, kod neuropatija, bolnog ramena, sindroma karpalnog tunela.
Izvori: kvasac, meso, riba, iznutrice, mahunarke, zeleno povrće, krompir, paradajz, žitarice, mleko i mlečni proizvodi, banane, krompir, pojedina brašna.
Dejstvo mu potpomažu ostali vitamini B grupe, vitamin C, natrijum i magnezijum, a odmažu: duvan, kafa i alkohol.
Važno: Izloženost zračenju (radijaciji) i neki lekovi kao fenobarbiton, izoniazid, kontraceptivne pilule smanjuju ili potpuno eliminišu vitamin B6 iz seruma, pa osobe koje uzimaju ove lekove moraju dodatno uzimati vitamin B6.

Preporučene doze:

    * Muškarci 1,8 do 2,2 mg/d
    * Žene 1,8 do 2,0 mg/d
    * Trudnice, dojilje 2,3 do 2,4 mg/d

VITAMIN B11 - FOLNA KISELINA
Izvori: Glavni izvori su: zeleno lisnato povrće, prokelj, koren povrća, džigerica i bubrezi, mleko, jaja, grašak, kikiriki, čitavo zrno žita, paradajz, tunjevina, ostrige, losos, pekarski kvasac, asparagus.
Najvažnija uloga mu je u rastu i reprodukciji ćelija i u sintezi hemoglobina I pravilnom razvoju crvenih krvnih zrnaca. U neonatalnom dobu nivo folata vrlo brzo opada. Ustanovljeno je da su novorođenčad čije majke nisu imale dovoljno folata u ishrani imala četiri puta više deformacija. Zato se trudinicama pre planirane trudnoće i do 12. nedelje savetuje pojačano unošenje hrane bogate folatima ili pet mg dnevno.
Višak folne kiseline se izlučuje mokraćom za 24 sata.
Preporučena doza: 4 mg/d
Trudnice do 12. nedelje trudnoće treba da uzimaju pojačane doze (četiri do osam mg/d). U apotekama se mogu naći preparati u obliku tableta koncentracije pet mg, što je dovoljno za povećan unos folata.
Vitamin C je neophodan za prevođenje folata u aktivan oblik, a ni bez vitamina B12 folati se ne mogu iskoristiti u organizmu. Zato često kod anemija (malokrvnosti) imamo udruženi nedostatak vitamina C, vitamina B11, vitamina B12 i gvožđa.
Stres, kafa, alkohol i duvan ometaju apsorpciju i normalno iskorišćenje vitamina B11.
Svetlost (UV zraci), kuvanje i kišeljenje uništavaju vitamin B11. Biljke bogate vitaminom C i B11 kao prokelj i asparagus kuvanjem gube manje vitamina B11, jer vitamin C kojim su bogate sprečava uništavanje folata.
Spremanjem u mikrotalasnoj pećnici više se uništava vitamin B11 nego kuvanjem.

VITAMIN B12 - CIJANKOBALAMIN, FAKTOR ANTIPERNICIOZNE ANEMIJE
Učestvuje u metabolizmu nekih belančevina (purina i pirimidina) i sazrevanju eritrocita. Da bi mogao da deluje, vitamin B12 mora da se veže za intrisic faktor, koga luče ćelije želuca i kao takav otporan je na varenje. Oboljenje organa za varenje i oštećenje sluzokože želuca i creva mogu dovesti do anemije. Kiseline, baze, svetlost i povišena tempertura ga razaraju. Nedostatak vitamina B12 dovodi do anemije (zamaranja, otežanog disanja, ubrzanog rada srca, bolova u grudima), gubitka apetita, podrigivanja, proliva, depresije, smanjenja seksualnog nagona, grčeva i žarenja u stopalima.
Izvori: nalazi se samo u namirnicama životinjskog porekla, džigerica, riba, divljač, sardina u konzervi, jaja, meso i prerađevine, mleko i prerađevine.

Preporučene doze:

    * Muškarci i žene 3 μg/d
    * Trudnice, doilje 4 μg/d

VITAMIN C - ASKORBINSKA KISELINA
Svakako najpoznatiji antioksidans, poznati zaštitnik zdravlja je vitamin C - askorbinska kiselina. Glavna uloga mu je i u pojačavanju imunološkog sistema (otpornosti organizma), sprečavanju pojave malignih tumora, sprečavanju ateroskleroze, stimulisanju regeneracije tkiva. U kombinaciji sa kalcijumom, magnezijumom i manganom, povećava broj i pokretljiivost spermatozoida. Važna mu je uloga u sintezi kolagena (vezivnog tkiva, kostiju, kože i hrskavice). Kada jabuku presečete na pola, primetićete da će potamneti. Ako je premažete limunovim sokom posle presecanja, ona neće potamneti. Vitamin C iz limunovog soka delovao je zaštitno i sprečio procese štetne oksidacije koja je rezultirala promenom boje. Zato svakodnevno u ishrani uzimajte voće i povrće, a u slučaju povećanih potreba i dodatno u vidu
tableta i sirupa.
Dijabetičari ne bi trebalo da puše, a ako ne mogu baš da se odreknu tog štetnog “zadovoljstva”, moraju smanjiti broj cigareta na minimum (najviše pet dnevno), jer jedna popušena cigareta uništi 100 mg vitamina C.

SVAKI DIJABETIČAR PUŠAČ TREBA DNEVNO DA UZME JEDNU TABLETU VITAMINA C OD 500 mg.

Važno: Dugotrajna termička obrada (pečenje, prženje, kuvanje) uništava vitamin C, slabi njegova blagotvorna dejstva! Zato voće i povrće jedite što više u presnom stanju ili posle kratkotrajne termičke obrade (blanširanje – kratkotrajno kuvanje na pari).
Izvori: Što je više hlorofila, više je i vitamina C (a i vitamina A)! Od korena ka listu ima sve više vitamina C. Najbogatiji su divlji crveni plodovi sa zelenim lišćem (ribizla, šipurak, šumske jagode). Hrana bogata vitaminom C su: Citrusi (limun, pomorandža, grejpfrut), zeleno lisnato povrće, kopriva, spanać, crveni, narandžasti i žuti plodovi gloginje, crvena paprika, dinja, jagode, ribizle, pogotovu crvene i crne, kelj, prokelj, kupus, beli biber, borove iglice (za čaj), borovnica, kivi, maline, banane, ananas. Pečurke nemaju vitamina C ili ga imaju u zanemarljivim količinama.

PREPORUKA:

• Što više jesti sveže voće i povrće.
• Koristite kratko kuvanje u pari za spremanje hrane.
• Brzo smrznuto voće i povrće zadržava dosta vitamina C.

Preporučene doze:

    * Minimalna doza 75 mg/d
    * Optimalna doza 200 mg/d
    * Trudnice i dojilje povećane potrebe

NAPOMENA:
• 1000 mg (jedan gr) vitamina dnevno smanjuje ukupni holesterol,
trigliceride, podiže nivo dobrog (HDL hol) i obara loš (LDL hol).
• Svaki gram vitamina C može smanjiti upotrebu insulina za 2 jedinice.
• Vitamin C može dati lažno pozitivne rezultate prisustva šećera u mokraći.
• Vitamin C i B12 su antikancerogena kombinacija (smanjuju rast tumora,
a u preventivi sprečavaju pojavu tumora).
• Osobe sklone gihtu i kamencima, oprez kod upotrebe većih količina vitamina C.

VITAMIN D - KALCIFEROL, ANTIRAHITIčNI VITAMIN

Izvori: Puter, obogaćeni margarini, losos, tuna, sardina, haringa, riblje ulje, džigerica, žumance jajeta.
Vitamin D je zajedničko ime za desetak sterola, od kojih su najvažniji ergokalciferol (D2); (kvasac i biljke) i holekalciferol (D3) (iz ribljeg ulja). Mleko u letnjim mesecima sadrži više vitamina D, jer krave pasu svežu travu, koja ima više hlorofila. Količina hlorofila u biljkama je u direktnoj vezi sa količinom vitamina D u mleku. Ljudski organizam može sintetisati aktivne oblike vitamina D ako se izloži sunčevim zracima (ultravioletno zračenje). Za osobe starije od 60 godina dovoljno je dva puta po 30 minuta sunčanja nedeljno da bi se obezbedila dovoljna količina vitamina D. Vitamin D, zajedno sa hormonom paratireoidne žlezde i kalcitoninom, učestvuje u održavanju normalnog nivoa kalcijuma i fosfora u krvi. U slučaju manjka vitamina D organizam ne može da koristi kalcijum.

Preporučena doza - za sve 400 IJ

    * Muškarci 5 - 10 μg/d
    * Žene 5 - 10 μg/d
    * Trudnice i doilje 10 - 15 μg/d

 

    * 1g holekalciferola = 40 IJ vitamina D3.
    * 100 IJ odgovara 0,0025 mg vitamina D3.
    * 1 IJ holekalciferola = 0,025 mg ergokalciferola.


VITAMIN E - TOKOFEROL; ANTISTERILITETNI VITAMIN
Vitamin E je snažan antioksidans u metabolizmu ugljenih hidrata, masti, fosfata i kreatina, jer neutrališe slobodne radikale svojim direktnim dejstvom. Ima zaštitnu ulogu pri dejstvu drugih vitamina. On štiti vitamin A, koji se lako oksidiše. Vitamin E ne može da se sintetiše u čovečijem organizmu. Važan je zaštitnik organizma u stresu, brani organizam od štetnog delovanja pušenja i zračenja, a mozak od štetnog delovanja teških metala (žive). Vitamin E ima antiagregaciona svojstva, pa sprečava nastanak tromboza. Povoljno deluje kod opekotina, rana i dekubitusa, jer otklanja bol i potpomaže ubrzanom zarastanju rana i smanjenju ožiljaka. Dokazano je njegovo preventivno dejstvo na nastanak karcinoma dojke i debelog creva. 1 IJ - 1 mg D1 tokoferol acetate

VAŽNO

KOD DIJABETIČARA POSTOJI IZUZETNO VISOK NIVO TROMBOKSANA
(PODSTIČE ZGRUŠAVANJE KRVI) I NIZAK NIVO PROSTACIKLINA (SPREČAVA
ZGRUŠAVANJE KRVI). VITAMIN E VEĆ POSLE DVA DO TRI MESECA TERAPIJE
DOVODI DO REGULACIJE NIVOA TROMBOKSANA I PROSTACIKLINA, A TIME
NESTANAK TROMBOZA.
DIJABETIČARI MOGU POBOLJŠATI REGULACIJU SVOJE ŠEĆERNE BOLESTI
UZ TERAPIJU VITAMINOM E. TO MORAJU RADITI UZ POSTEPENO POVEĆANJE
VITAMINA E U ISHRANI (ILI PUTEM PREPARATA VITAMINA E).

Značajni izvori vitamina E su: biljna ulja (pogotovu hladno ceđena), margarin, integralne žitarice, kikiriki, orasi, punozrne ceralije, seme suncokreta, kukuruzne klice, pšenične klice, klice drugih žitarica, krtina od mesa, riba, džigerica, majonez I mladi grašak.
Preporučene doze:

    * Muškarci 8 do 10 mg/d
    * Žene 8 do 10 mg/d
    * Trudnice i dojilje 10 do 11 mg/d

VITAMIN P - BIOFLAVONOIDI; FAKTOR PROPUSTLJIVOSTI KAPILARA

To je ustvari grupa jedinjenja biljnih glikozida, flavona i flavonola koji imaju izuzetno zaštitnu ulogu u našem organizmu i predsavljaju jedan od pet veličanstvenih antioksidanasa. Sprečavaju rast bakterija i razaranje vitamina C putem štetne oksidacije, ojačavaju kapilarne zidove, smanjuju agregaciju trombocita, smanjuju upalne reakcije kod virusnih i bakterijskih infekcija.
Biflavonoide čine:

    * trokseruten (vitamin P4);
    * rutin (iz heljde);
    * hesperidin, eriodiktin (iz narandže i limuna);
    * tangeritin (iz mandarine);
    * kvarcetin, naringin, miricitrin (iz grejpfruta);
    * venorutin, askorutin, troksevazin, epikatehin, itd.

Najaktivniji su bioflavonoidi iz citrusa (limun, pomorandže, grejpfrut).
Stvaranje im zavisi od sunca i hlorofila. Zlatno je pravilo: što jarkije boje voća, to više flavonoida. Najvažniji izvori su: šipurak, kora pomorandže, grejpfrut, limun, beli i crni luk, ljuska paradajza, višnja, grožđe, crna ribizla, kupina, malina, brokoli.
Kvarcetin pomaže kod prehlada, gripa, krvarenja iz nosa i krvarenja iz desni. Biflavonoid kvarcetin iz grejpfruta kod dijabetičara pomaže u sprečavanju razvoja katarakte i povoljno deluje na zapaljenske procese i sitna krvarenja iz mrežnjače.
Crno vino sadrži bioflavonoide u sebi, pa i dijabetičari, ako nemaju komplikacije dijabeta mogu ponekad popiti jednu do dve male čašice crnog vina.

VAŽNO

KAO SNAŽAN ANTIOKSIDANSI I ČUIVARI VITAMINA C SA OSTALIM
VITAMINIMA BIFLAVONOIDI ČINE SNAŽAN ODBRAMBENI BEDEM PROTIV
VIRUSNIH INFEKCIJA, KRVARENJA, ZAPALJENSKIH PROCESA. PRODUŽUJU NAM
ŽIVOT I ČINE NAS VITALNIJIM ŠTITEĆI NAŠE KRVNE SUDOVE OD PROPADANJA.
ZATO JEDITE VOĆE I POVRĆE ŠTO JARKIJE BOJE - TO ZDRAVIJE!

VITAMIN K - FAKTOR DUGOVEČNOSTI

IZVORI: zeleno lisnato povrće, paradajz, grašak, soja, šargarepa, krompir, iznutrice, biljna ulja, kravlje mleko, jogurt, sir, žumance jajeta, alge. Direktno je vezan za količinu hlorofila u biljkama. Voće, gljive i kvasci imaju malo vitamina K. K vitamini su potrebni jetri za sintezu faktora koagulacije (zgrušavanja krvi).

Preporučene doze: 70 do 140 mg/d, što odgovara količini od 70 gr prokelja.
Nedostatak dovodi do krvarenja.
Minerali
     Minerali su izuzetno važne materije neorganske prirode, odgovorne za mnoge procese u organizmu, za njegovu aktivnost i evoluciju. Imaju važnu ulogu u izgradnji elastičnog i neelastičnog tkiva, gradivnog materijala, održavanju osmotskog pritiska, jonske ravnoteže, kiselobazne ravnoteže, koloidnog stanja. Aktiviranje rada mnogih hormona, enzima i vitamina nemoguće je bez minerala. Natrijum, kalijum i kalcijum su neophodni za održavanje električnog potencijala ćelije i funkcije mnogih organa, od kojih je rad srca najvažniji. Kalcijum je neophodan u neuromišičnoj sprovodljivosti i čvrstini kostiju. Gvožđe ulazi u sastav hemoglobina i neophodan je u procesima tkivnog disanja i prenosa kiseonika. Jod je neophodan u funkciji štitne žlezde (tiroksina), a selen u glutationperoksidazi kao poznati antioksidans u sprečavanju štetnih oksidacija. Hrom i cink su neophodni u metabolizmu ugljenih hidrata (šećera) jer pomažu u sintezi i iskoristivosti insulina.
Vitamini ne bi imali isti učinak bez minerala. Minerali se vezuju za amino kiseline iz belančevina i tako vezani (helirani) umnogome pospešuju bolji učinak vitamina.
Minerali se nalaze u hrani, ali se mogu naći i u vazduhu. Vazduh na morskoj obali je obogaćen jodom i magnezijumom koji se tu nalaze u većoj koncentraciji usled isparenja morske vode.
Manjak minerala na direktan i indirektan način, može biti odgovoran za nastanak raznih bolesti: anemije (nedostatak gvožđa), šećerne bolesti (manjak cinka, hroma i magnezijuma), psihičkih poremećaja (manjak litijuma može izazvati manične poremećaje), poremećaj rada srca (natrijum, magnezijum, kalijum, kalcijum), razmekšavanje kostiju (manjak kalcijuma i magnezijuma). Na sadržaj minerala u biljkama utiče vrsta biljke, ali i tip zemljišta na kome biljka raste, đubrivo koje se upotrebljava. U namirnicama životinjskog porekla količina određenog minerala zavisiće od vrste hrane kojom se životinja hrani.
Minerale delimo na esencijalne i neesencijalne.

ESENCIJALNI:

    * Kalcijum mikroelement Hrom makroelementi
    * Natrijum - Kobalt -
    * Kalijum - Mangan -
    * Magnezijum - Molibden -
    * Gvožđe - Selen -
    * Bakar - Fluor -
    * Fosfor -
    * Hlor -
    * Sumpor -
    * Cink -
    * Jod -

NEESENCIJALNI (U TRAGOVIMA):

    * Aluminijum Olovo
    * Bor Živa
    * Germanijum Antimon
    * Zlato Rubidijum
    * Srebro Litijum
    * Titan Stroncijum
    * Kadmijum Brom
    * Arsen

VEROVATNO ESENCIJALNI (U TRAGOVIMA):

    * Nikl Vanadijum
    * Kalaj Silicijum

NATRIJUM
Svakodnevno ga unosimo u organizam preko kuhinjske soli (natrijum hlorid). Preko hrane sigurno unosimo dovoljne količine soli (natrijuma), pa je često nepotrebno dodatno soliti jelo. To je samo navika. Natrijum se nalazi u namirnicama za čije je pravljenje potrebno dodavati so, a to su: sirevi, suhomesnati proizvodi, hleb, zimnica (kiseli kupus, turšija, krastavčići), sardine, testenine. Voće sadrži beznačajne količine natrijuma, a od povrća nešto veće količine imaju: celer, maslačak, rotkvice, zelje, šargarepa, cvekla. Natrijumom su bogate životinjske iznutrice, rakovi, školjke, prašak za pecivo i kari.
Uloga: Ima izuzetno važnu ulogu u aktivnom metabolizmu vode (zadržava vodu u organizmu, neophodan je za održavanje konstantnog osmotskog pritiska u ćelijama, tkivima i neuromišićnoj sprovodljivosti. Takođe natrijum omogućava transport ugljendioksida od tkiva do pluća. Njegova se resorpcija obavlja u tankom crevu, a izlučuje se mokraćom i znojenjem. Potreba za natrijumom je povećana i nekoliko puta pri velikim naprezanjima (sportisti, rad na velikoj toploti). Ako se unese više zadržava vodu u organizmu, što otežava rad srca i bubrega.
ZATO, DIJABETIČARI I OSOBE SA OSLABLJENOM FUNKCIJOM SRCA OPREZ.
Ako imate normalan krvni pritisak, možete uzeti do šest gr soli dnevno.
Ako imate povišeni krvni pritisak možete uzeti do tri gr soli dnevno.
Manjak natrijuma se javlja kod oboljenja bubrega, kod teških opekotina, upale pankreasa, prekomerne upotrebe sredstava za izmokravanje (diuretici). Manifestuje se zujanjem u ušima, suvom sluzokožom, padom krvnog pritiska, lupanjem srca i smanjenim mokrenjem. Dugotrajan manjak natrijuma može dovesti do insuficijencije adrenokortiksa i Adisonove bolesti.
Višak natrijuma se javlja kod dugotrajnog povišenog unosa soli i dovodi do povišenog pritiska (krvnog), srčane slabosti koja se manifestuje malaksalošću, otokom potkolenica, oštećenja bubrega i ciroze jetre.

KALIJUM
Zajedno sa natrijumom, važna so za ljudski organizam. Zastupljen je u skoro svim namirnicama biljnog i životinjskog porekla. U mleku ga ima tri puta više nego natrijuma, a u siru i prerađevinama od mleka tri do pet puta manje. Sveže meso, riba i divljač su bogati izvori kalijuma, a jaje ga ima kao i natrijuma. Kalijuma ima i u hlebu, žitaricama, a povrće i voće su izvrsna hrana upravo zato što su izuzetni bogato kalijumom (i do 100 puta bogatije nego natrijumom), pa su izvanredna hrana za dijabetičare, srčane bolesnike i sve koji hoće da smanje kilažu.
Uloga: nerazdvojni je partner natrijuma i, zajedno sa njim, učestvuje u regulisanju propustljivosti ćelijske opne, nervnomišićne sprovodljivosti, održavanju normalnog osmotskog pritiska u ćelijama i tkivima, a učestvuje i u regulaciji prometa šećera (važan regulator razlaganja i stvaranja šećera u jetri. Delovanje mu pomaževitamin B6.
Preporučena doza 2 do 4 gr/d
Štetna doza 10 do 15 gr/d
Bubrežni bolesnici 5 gr/d
Delovnje mu odmažu: kafa, stres, alkohol, kortizol, veliki unos šećera I laksativi (sredstva za poboljšavnje pražnjenja creva). Kod bolesnika sa oslabljenom srčanom funkcijom, koji upotrebljavaju sredstva za izmokravanje, OPREZ - dolazi do pojačanog gubitka kalijuma, pa ga morate nadoknađivati putem tableta (kalijumhlorid, Rekavan).
Manjak kalijuma može nastati usled smanjenog unosa (kod gladovanja), pri velikim gubicima (kod primene diuretika i hormona kore nadbubrega kao što je prednizon), a često postoji i u šećernoj bolesti. Gubitkom kalijuma u organizmu može doći do gubitka apetita, apatije, mišićne slabosti, zatvora (opstipacije) i poremećaja srčanog rada.
Višak kalijuma uglavnom nastaje kod urođenih oboljenja bubrega i može dovesti do mišićne slabosti koja se može završiti paralizom mišića.

KALCIJUM
Najviše ga ima u ribljem brašnu, starim prevrelim sirevima, mleku i mlečnim prooizvodima, od povrća u svežem peršunu, mladom crnom luku, maslačku, spanaću, paprici, a od voća u suvim smokvama, bademu, zelenim maslinama, zrnu soje, pasulju. Meso ima malo kalcijuma sem sardine u konzervi, ribe sleđa, puževa, školjki. Dosta kalcijuma sadrže i začini - prašak za pecivo, kari, senf, so, biber, a i indijski čaj i
kafa, ali, zbog male količine koje se koriste, dosta puta zanemarujemo količine koje se konzumiraju.
Kalcijum ulazi u sastav kostiju, hrskavica i zubne gleđi. U čovečijem koštanom sistemu se nalazi deponovano oko 98% kalcijuma. Resorpcija kalcijuma se obavlja u početnom delu tankog creva i on je neophodan za sprovodljivost u mišićima, čelijama i nervima, daje čvrstinu kostima, a neophodan je za funkciju endokrinih žlezda. Svojim sveukupnim dejstvom povećava zaštitnu moć organizma.
Da bi mogao da deluje, neophodno mu je sadejstvo vitamina D, fosfora i hormona paratireoidne žlezde i aminokiselina iz belančevina.
Potrebe za kalcijumom se pojačavaju kod teških uslova rada (livci, topioničari, radnici fabrika fosfornih đubriva, kod tuberkuloze, čestih alergija, anemja i pri lečenju steroidnim hormonima i kortikosteroidima).

Preporučene doze:

    * Deca do 4 godine 0,8 gr/d
    * Odrasli 1,0 gr/d
    * Trudnice i doilje 1,3 gr/d

Nedostatak kalcijuma dovodi do čestih preloma kostiju, srčanih aritmija I grčeva u mišićima.
Višak kalcijuma prouzrokuje gubitak apetita, muke, povraćanja, mišićne slabosti, zatvore, pojačano mokrenje, a izražen višak može dovesti do fatalnih srčanih aritmija.
Kod izražene ateroskleroze i pojačane viskoznosti krvi ne treba uzimati preparate kalcijuma.

MAGNEZIJUM
U čovečjem organizmu se nalazi, uglavnom u kostima, a manji deo u ćelijama i plazmi. Najviše ga ima u pasulju, soji, sočivu, bademu, orasima, mleku, kikirikiju, ljuspicama od pšenice i ovsa, sardini, lisnatom zelenom povrću, crnom i graham hlebu.
Dosta ga je i u parmezanu, suvim smokvama i kokosovom brašnu. Ribe i meso ga imaju u umerenim količinama, osim kod vinogradarskog puža kod koga ga je deset puta više od mesa. Čaj, kafa i kakao su izuzetno bogati magnezijumom.
Uloga: Zajedno sa kalcijumom, predstavlja osnovni katjon ćelije. Ulazi u sastav ćelijskih organela, ćelijskih opni, ali i u sastav mnogih enzima i enzimskih sistema. Aktivira procese razgradnje glikoze, učestvuje u sintezi holesterola i deluje direktno na nervnomišićnu sprovodljivost.
Neophodan je kod osifikacije (ulazi u sastav kostiju, daje im čvrstinu i naročito kod mladih organizama, utiče na normalan rast i razvitak). Učestvuje na propustljivost ćelijske membrane, kao antagonist kalcijuma. Vitaminu C i B1 je neophodan da bi delovao. Šezdeset posto magnezijuma se nalazi u kostima, a ostalo u plazmi, eritrocitima i mišićima. Sprečava starenje ćelija, a, zajedno sa vitaminom C, kalcijumom I manganom, povećava broj i pokretljivost spermatozoida.

VAŽNO:
Potrebu za magnezijumom imaju naročito dijabetičari, starije osobe, osobe koje boluju od ateroskleroze, oboljenja srca, povišenog krvnog pritiska, opstipacije (zatvora) i kamena u žučnoj kesi.

Preporučene doze:

    * Deca do četiri godine 200 mg/d
    * Odrasli 400 mg/d
    * Trudnice i dojilje 450 mg/d

Uzroci manjka magnezijuma su: smanjen unos hranom, oboljenja tankog creva (pošto se resorpcija magnezijuma vrši u tankom crevu), produženi prolivi, povećana upotreba sredstava za izmokravanje, smanjen unos belančevina, alkoholizam, akutna zapaljenja, endokrini poremećaj (hipertireoza) i bubrežna oboljenja (glomerulonefritis, pijelonefritis, hidronefroza bubrega), jer se magnezijum uglavnom izlučuje preko bubrega, a nešto manje preko žuči.
Simptomi manjka magnezijuma su: slabost mišića, grčevi, vrtoglavice, poremećaji ponašanja (konfuzija, dezorijentisanost), pad pritiska, poremećaji disanja, aritmije.
Višak magnezijuma u organizmu nastaje uglavnom kod zatajivanja bubrega (kod dijabetičara sa uremijom). Povećanje nivoa magnezijuma nekoliko puta više od normalnog može biti i fatalan! Tada treba da dodamo kalcijum koji je njegov antagonist, da bi se neutralisalo njegovo dejstvo.

GVOŽĐE
Gvožđe je mineral neophodan za život, jer ulazi u sastav hemoglobina u crvenim krvnim zrncima, mioglobina i enzima (feroflavoproteina) neophodnih za process disanja. Bez gvožđa su nemogući, normalan krvotok i tkivno disanje. Zalihe gvožđa kod odraslog čoveka su 3,5 do šest grama, od čega je 60% vezano za hemoglobin, 16% za hem, 8% je u mioglobinu, a 16% je u rezervi (jetra, slezina i koštana srž. Gvožđe se u hrani nalazi u obliku neorganskih soli i organskih jedinjenja. Da bi se iskoristio gvožđe iz hrane, mora se redukovati pod uticajem hlorovodonične kiseline iz želuca, tripsina i redukujućih agenasa hrane u dvovalentni rastvorljivi oblik gvožđesulfat (fero-sulfat). Resorpcija ovog gvožđa se obavlja u tankom crevu i deponuje se u jetri u vidu proteina feritina. Iz feritina iz jetre gvožđe se raznosi do svih tkiva i ćelija u obliku transferina.Hemoglobin dostavlja kiseonik celom organizmu. Čovek ima oko 900 grama hemoglobina, koji se obnavlja svakih 120 dana.
Različit je stepen iskoristivosti gvožđa iz hrane (resorpcija). Iz jajeta se iskoristi 50%, mahunarki i povrća 10%, a iz mesa je iskoristivost 30%. Vitamin C, fruktoza iz voća i limunska kiselina potpomažu bolju iskoristivost gvožđa iz hrane.
Čaj i neke mahunaste biljke, koje u sebi sadrže supstance fosfata i fitina, sprečavju iskorišćavanje gvožđa iz namirnica.
Najviše gvožđa ima u crnoj džigerici, iznutricama, maslačku, zelenom lisnatom povrću, mahunarkama (pasulj, grašak), peršunu, renu, divljači, žitaricama, bademu, semenu tikve, suvom voću, mesu domaćih životinja, školjkama, pojedinim začinima, indijskom čaju i ražanom hlebu.

Preporučene doze:

    * Deca do četiri godine 10 mg/d
    * Deca od četiri god. do puberteta 18 mg/d
    * Muškarci 10 mg/d
    * Žene, trudnice, dojilje 18 mg/d

Manjak gvožđa nastaje usled: smanjenog unosa hranom (pogotovu ako se jede samo biljna hrana sa malo gvožđa), operacije želuca i dvanaestopalačnog creva (smanjena je resorpcija), hroničnog krvarenja, produženih i obilnih menstruacija, oboljenja želuca i dvanaestopalačnog creva, trudnoće i dojenja i razaranje eritrocita kao posledice neke bolesti.
Tokom menstruacije žene gube oko 25 mg gvožđa. U toku trudnoće majka detetu daje 300 do 500 mg gvožđa (0,3 do 0,5 grama). Pri porođaju izgubi 130 do 200 mg gvožđa, a dok dete doji u mleko prelazi svaki dan po jedan mg gvožđa.
Kod velikih gubitaka potrebne su desetostruko veće količine za nadoknadu izgubljenog gvožđa.
Manjak gvožđa, usled nedovoljnog unosa ili gubitka kod određenih stanja I bolesti, dovodi do anemije (malokrvnosti sa pratećim simptomima).
Simptomi manjka gvožđa su: malaksalost, slabljenje muskulature, nervoza, lupanje srca, teško disanje uz brzo zamaranje, zatvor (opstipacija), lomljenje noktiju i opadanje kose, koja ranije sedi.
Za lečenje anemije treba prvo pokušati unosom hrane bogate gvožđem, a naročito mesa i prerađevine. Treba u ishranu ubaciti crnu džigericu (pečenu, malo življu), bubrege, jezik, lisnato zeleno povrće, voće, pivarski kvasac, čaj od šipka. Obavezno: voće i povrće bogato vitaminom C i hranu bogatu B vitaminima. Ako ni to ne pomogne, treba uzeti gvožđe u obliku film tableta, sirupa ili depo preparata u vidu injekcija.

ONO ŠTO JE MAGNEZIJUM (HLOROFIL) ZA BILJKE TO JE GVOŽ\E ZA ČOVEKA = ŽIVOT.
Dnevno čovek iskoristi jedan mg gvožđa.

FOSFOR
Fosforu pripada važno mesto u metabolizmu. On je makroelement i najvećim delom, 80%, je deponovan u kostima i zubima. On ulazi u sastav proteina, nukleinskih kiselina, nukleotida, adenozin trifosfata, koji je bitan za oslobađanje energije potrebne ćelijama za razne oksidativno redukcione procese.
Resorpcija (usvajanje) fosfora odvija se u tankom crevu.
Glavni izvori fosfora su sledeće namirnice: riblje brašno, ovas, soja, seme tikve, sardine, prevreli sirevi, orah, badem i kikiriki. Dosta fosfora imaju i mesa, ribe, crni hleb, kvasac, divljač, žitarice, beli luk, čokolada. Povrće i voće uglavnom sadrže manje količine fosfora.
Preporučene doze:

    * Odrasli muškarci 1 do 1,3 gr/d
    * Trudnice, dojilje 2 do 2,5 gr/d
    * Sportisti, fizički radnici 2 do 2,5 gr/d

Fosfor iz biljaka se slabije usvaja od onog iz životinjskih vrsta. Potapanjem žitarica i zrnevlja u tečnost (vodu, mleko, sok) usvojivost se poboljšava. Ako je hrana siromašna belančevinama i pri višku kalcijuma, fosfor se slabije usvaja. Manjak fosfora u ishrani dovodi do demineralizacije kostiju, osteoporoze i osteomalacije, gubitka apetita i smanjenja umne i fizičke aktivnosti. Na manjak fosfora u ishrani su osetljivija deca, trudnice i dojilje. Ovo se retko dešava, jer je fosfor zastupljen u širokoj lepezi proizvoda. Potrebe su povećane kod tuberkuloze, bolesti kostiju, zuba, kod rahitisa.
Fosfor aktivira usvjanje kalcijuma u tankom crevu.
Višak fosfora narušava usvajanje kalcijuma iz tankog creva i gradnju aktivnog oblika vitamina D3. Ishrana pri kojoj preovlađuje meso riba, zrnaste namirnice kod odraslih i pretežno ishrana kašicama kod dece bez mlečnih proizvoda može dovesti do rahitisa zbog viška fosfora.
U svakom slučaju raznovrsna i izbalansirana ishrana rešava sve probleme.

BAKAR
I bakar je jedan od veoma važnih i životno neophodnih mikroelemenata. Bakar sa drugim proteinima i enzimima gradi komplekse i tako lakše ulazi u mnoge oksidoredukcione procese, od sinteze hemoglobina do funkcija centralnog nervnog sistema. Ovi kompleksi aktivno učestvuju u sintezi hemoglobina i sazrevanja crvenih krvnih zrnaca. Joni bakra omogućavaju taloženje glikogena u jetri. Bakar ima važnu ulogu i u građenju koštanog sistema i pigmentaciji kose.
Dijabetičari kod pogoršanja bolesti imaju znatno manje količine bakra, pa dodavanje ovog elementa može znatno poboljšati regulaciju šećerne bolesti. U anemiji je uvek smanjena količina bakra. U ranijim stadijumima tumora organizam gubi sposobnost vezivanja bakra, a kasnije se ne uključuje aktivno u metabolizam. Najveće količine bakra se nalaze u jetri, a kod čoveka u koži, i to najviše u koži vrata i lica (bakar ima ulogu u stvaranju pigmenta).
Bakrom su bogati: jetra životinja, bubrezi, teleći jezik, kvasac, kakao, kafa, indijski čaj, koštunjavo voće, žitarice, kraba, rakovi, školjke, pasulj, sočivo, klice žitarica, mekinje, pirinač, crno brašno, celozrni hleb, suvo voće, artičoka, kvasac I pečurke. Bakrom su naročito bogate neke šumske gljive kao bela mlečnica.

Preporučene doze:

    * Do četiri godine života 1 mg/d
    * Od četiri godine i stariji 2 mg/d
    * Trudnice i dojilje 2 do 3 mg/d

Manjak bakra se nalazi kod bolesnika obolelih od dijabeta, obolelih od nekih oblika tumora, anemija, obolenja srca i krvnih sudova. Kod infarkta miokarda znatno je smanjena količina bakra u organizmu.
Višak bakra je uglavnom povezan sa poremećajima metabolizma genetskog porekla kao kod Vilsonove bolesti. Kod oboljenja jetre, kao što su hepatitis i ciroza, jetre dolazi do nakupljanja bakra u organizmu. Nervozne osobe i oni koji imaju epilepsiju poseduju povećanu količinu bakra u organizmu.
Soli bakra u većim količinama (preko jedan gr) mogu izazvati teška trovanja sa smrtnim ishodom.


CINK
Cink je jedan od nezamenjivih mikroelemenata. Neophodan je u procesu rastenja, razmnožavanja i rada polnih žlezda, nadbubrega, građenja kostiju i krvi.
Cink užestvuje u ostvarivanju neuromišićne koordinacije, neuronskih prenosa. Sem što je neophodan za normalan rast, potpomaže bržem zarastanju rana i obnavljanju oštećenih tkiva.
Nalazi se u mrežnjači oka, mlečnoj žlezdi, jetri, mišićima, spermi, prostati I pankreasu.
Cink je neophodan za stvaranje rezervi insulina. On ne ulazi u sastav insulina, već pospešuje njegovo dejstvo i sprečava njegovu razgradnju insulinazom. Kompleks cink-insulin se nalazi u β ćelijama pankreasa, a kristalizacija se vrši u Golžijevom aparatu. Kada nema dovoljno cinka u organizmu, poremećena je regulacija šećerne bolesti. Kod bolesnika obolelih od dijabeta količina cinka u pankreasu je dva puta manja od normalne.
Ima ga u ostrigama, mesu (naročito u iznutricama), žumancetu jajeta, soji, sočivu, pasulju, pivarskom kvascu, senfu, indijskom čaju, škampima, dagnjama, lešniku, orahu, divljači (naročito srnećem mesu). Voće ga ima vrlo malo, a od povrća peršun, grašak i pečurke u nešto većim količinama (dva tri puta više nego voće).

Preporučene doze:

    * Deca 8 mg/d
    * Odrasli 8 mg/d
    * Trudnice i dojilje 15 mg/d

Resorpciju (iskorišćavanje) cinka odmažu alkohol i oralna kontraceptivna sredstva. Cink iz hrane životinjskog porekla (meso, iznutrice, jaja) se bolje iskorišćava od onog iz biljaka.
Manjak cinka može dovesti do usporenog rasta, pojave infantilizma i usporenog zarastanja rana. Ovo je naročito proučavano u nekim zemljama Bliskog istoka gde se narod hrani presnim hlebom od brašna niskosortnih pšenica uz malu upotrebu mesa. Brašna od kojih se prave ti hlebovi sadrže velike količine fitinske kiseline koja cink čine biološki nedostupnim organizmu.

VAŽNO:
Fitati, oksalati, fosfor, gvožđe ometaju resorpciju cinka. Soja ima dosta cinka, ali i fitata, koji ga čine nedostupnim organizmu. Zato cink treba uzimati sa mlekom koje sadrži pikolinsku kiselinu, sa kojom cink gradi helatne komplekse koji se najbolje apsorbuju u crevima.
Ako se ne može nadoknaditi hranom, treba ga uzimati u obliku cinksulfata, cinkhlorida, cinkglukonata, a najbolje u obliku cinkoksida.

HROM
Zovu ga još i faktorom tolerancije (podnosivosti) glukoze - GTF (Glukose Tolerance Faktor), jer sa viaminom B3 i pojedinim aminokiselinama pravi organske komplekse što pomaže i povećava ulazak šećera u ćelije. Dokazano je, eksperimentalno, da se kod životinja koje se hrane samo šećerom posle izvesnog vremena javljaju znaci dijabeta, a da nivo hroma opada. Unosom hrane koja sadrži trovalentni hrom simptomi dijabetesa isčezavaju.
HRANA BOGATA HROMOM, A NAROČITO PIVARSKI KVASAC, IZUZETNO POVOLJNO UTIČE NA DOBRU REGULACIJU ŠEĆERNE BOLESTI. PIVARSKI KVASAC JE BOGAT HROMOM I VITAMNIMA B GRUPE. DIJABETIČARI MOGU UZETI I PREPARATE HROMA U OBLIKU TABLETA.

PREPORUKA:
Mesec dana uzimajte tri kašike pivarskog kvasca dnevno ili tablete hroma (trovalentnog) dve do tri dnevno. To će vam sigurno značajno poboljšati regulaciju šećerne bolesti, čak i ako ste na insulinu. Smatra se da aktivni oblik hroma sa insulinom postiže veću biološku vrednost i iskoristivost. Takođe se smatra da hrom izuzetno povoljno utiče i na smanjenje nivoa holesterola u krvi, a može da poveća i količinu
gvožđa u transferinu. Najveća količina hroma nalazi se u pivarskom kvascu. Može se naći i u jetri,
žlezdama sa unutrašnjim lučenjem i crevima. Ima ga i u crnom biberu, nerafinisanom šećeru, celozrnim žitaricama, integralnom brašnu, crnom hlebu i mahunarkama. Meso ima vrlo malo hroma, a bela brašna i beli šećer uopšte nemaju hroma. Lekovito bilje predstavlja pravu riznicu hroma
.Preporučene doze: Od 0,1 do 0,3 mg/d
Manjak hroma u ishrani dovodi do smanjenja tolerancije na glikozu i pogoršanja šećerne bolesti. To se, obično dešava kod ishrane (duže) rafinisanim namirnicama kao što su beli šećer, keksovi, slatkiši, beli hlebovi. Manjak hroma se često javlja u starijih osoba, žena u trudnoći i periodu laktacije.
Pošto hrom diže nivo energije, koriste ga i sportisti pre velikih takmičenja.

PREPORUKA:
Nemojte jesti slatkiše, beli šećer, beli hleb. Uzimajte hleb od celozrnog žita, heljdin hleb, pivarski kvasac. Starije osobe, pogotovu ako su dijabetičari, moraju dodatno uzimati hrom. Hrom ne može zameniti insulin, ali insulin je neefikasan bez hroma.

SELEN
Zajedno sa vitaminima A, E i C i bioflavonidima, spada u pet veličanstvenih antioksidanasa. Nalazi se u zemljištu, odakle ga biljke koriste. Zemljišta Srbije i Crne Gore su siromašna selenom, pa dodatne količine selena možete unositi u obliku kapsula ili preko mineralnih voda koje su njime obogaćene.
Preporučena dnevna doza selena je vrlo mala - svega 0,03 mg, a uzimanje više od 0,15 mg dnevno u dužem vremenskom periodu može biti štetno za organizam. Ima antioksidativno dejstvo, slično vitaminu C, ali 1.000 puta jače. Više od polovine selena koji dospe u organizam nalazi se u testisima i semenim kanalima u prostati. Izbacuje se semenom tečnošću napolje.
Čuva ćelije jetre, mišića, pankreasa i eritrocita (nalazi se u srčanom mišiću).
Deluje zaštitno protiv žive, arsenika i kadmijuma.
Umanjuje rizik od nastanka raka dojke i debelog creva.

VAŽNO
NEKONTROLISAN UNOS SELENA, PREKO 1,5 mg DNEVNO, MOŽE IZAZVATI ANEMIJU, OBOLJENJE JETRE, PA I SMRT.
Ima ga u kori bubrega, pankreasu, jetri, hipofizi, pivarskom kvascu (pivarski kvasac ima obilje vitamina B i hroma, pa je izuzetan za dijabetičare), prokelju, paradajzu, luku, tunjevini, haringi, mekinjama, pšeničnim klicama i raznom zrnevlju.

JOD
I jod pripada veoma važnim mikroelementima, neophodnim za život. Neophodan je za sintezu hormona štitne žlezde, koji regulišu metabolizam masti, belančevina i ugljenih hidrata. Oko 90% joda dolazi u organizam hranom, a 10% vodom i vazduhom. Jodom su naročito bogati: morske ribe, tunjevina, haringa, sardine, sirevi i mlečni proizvodi. Voće sadrži uglavnom malo joda, sem ananasa i jabuke. Od povrća koje ima relativno malo joda izdvajaju se većom količinom joda: crni luk, karfiol, pasulj, paradajz. Pečurke, pogotovu šumske, mogu biti značajan izvor joda.
Kuvanjem hrane jod se gubi do 50%. Mleko kuvanjem izgubi 2% joda, krompir 32%, a riba i do 50%. Zato hranu ne treba dugo kuvati, pogotovu bez poklopca, već je blanširati kratko ili kuvati poklopljeno (ekspres lonac). Hranu čuvati na suvom i hladn
« Poslednja izmena: April 24, 2008, 09:56:46 pre podne Polomac »

Spartak

  • Gost
Odg: SPORT I DIABETES
« Odgovor #6 poslato: April 24, 2008, 02:48:46 posle podne »
sta reci vise...

Van mreže Polomac

  • Super-heavyweight Member
  • ******
  • Poruke: 5.859
  • http://miskopolomac.blogspot.com/
Odg: SPORT I DIABETES
« Odgovor #7 poslato: April 24, 2008, 03:31:16 posle podne »
sta reci vise...
Pa to je to odprilike neke od smernica,a ostalo je na endokrinoligu koji vodi te ljude...

Van mreže Dusan Rajic

  • Član
  • *
  • Poruke: 1
Odg: SPORT I DIABETES
« Odgovor #8 poslato: April 24, 2008, 04:21:49 posle podne »
FENOMENALNO, zaista... imam dijabetes i ovde se nalaze gotovo sve najbitnije informacije kada je ishrana dijabeticara u pitanju... ali, kad odes kod endokrinologa (i to cenjenijih) i pitas ih o vitaminima koje bi trebao da uzimas, pa ih pitas i za suplemente... odgovori su: " sta ce ti dodatno uzimanje vitamina, svega ima u hrani... vidi kako dobro izgledas, ti si prakticno zdrav ::)" "sto se suplemenata tice, to vec nikako jesi li ti normalan, sta ce to tebi" i najbolje od svega " GLUTAMIN, sta je to morala bih da proverim na internetu ????" Jos jednom svaka cast, za tekstove... ovo je odlicno za sve!

Van mreže Polomac

  • Super-heavyweight Member
  • ******
  • Poruke: 5.859
  • http://miskopolomac.blogspot.com/
Odg: SPORT I DIABETES
« Odgovor #9 poslato: April 24, 2008, 04:58:10 posle podne »
FENOMENALNO, zaista... imam dijabetes i ovde se nalaze gotovo sve najbitnije informacije kada je ishrana dijabeticara u pitanju... ali, kad odes kod endokrinologa (i to cenjenijih) i pitas ih o vitaminima koje bi trebao da uzimas, pa ih pitas i za suplemente... odgovori su: " sta ce ti dodatno uzimanje vitamina, svega ima u hrani... vidi kako dobro izgledas, ti si prakticno zdrav ::)" "sto se suplemenata tice, to vec nikako jesi li ti normalan, sta ce to tebi" i najbolje od svega " GLUTAMIN, sta je to morala bih da proverim na internetu ????" Jos jednom svaka cast, za tekstove... ovo je odlicno za sve!
Verujem da je tako ,ali isto tako moram da kazem da ipak nije u globalu,jer znam neke endokrinologe i sportske lekare kojima tematika suplementacije nije strana..pozz

Van mreže tanatos

  • Light Heavyweight Member
  • ****
  • Poruke: 791
Odg: SPORT I DIABETES
« Odgovor #10 poslato: April 25, 2008, 03:37:28 pre podne »
BRAVO BRAVO I OPET BRAVO!!!!
Polomac, da mogu dao bi ti jos jednu zvezdicu  ;D

Van mreže Polomac

  • Super-heavyweight Member
  • ******
  • Poruke: 5.859
  • http://miskopolomac.blogspot.com/
Odg: SPORT I DIABETES
« Odgovor #11 poslato: April 25, 2008, 12:18:43 posle podne »
BRAVO BRAVO I OPET BRAVO!!!!
Polomac, da mogu dao bi ti jos jednu zvezdicu  ;D
  :D    :D,hvala..Nadam se da da tvoj drug moze naci neku smernicu u ovom textu...

Van mreže Polomac

  • Super-heavyweight Member
  • ******
  • Poruke: 5.859
  • http://miskopolomac.blogspot.com/
Odg: SPORT I DIABETES
« Odgovor #12 poslato: April 25, 2008, 08:15:45 posle podne »
Evo jos nekih interesantnih stvari vezanih za ovu tematiku...
     Pitanje:
Molila bih Vas ako imate šemu za primanje insulina (koja su to mesta na telu) gde se najbolje resorbuje. Primam insulin 3 puta, imam oštećen vid i bilo mi je najlakše da se bodem u stomak. Sada je on pun čvorića i nema efekta, pa sam počela u noge. Rekli su mi da postoji neka šema kako pravilno da se rasporedi terapija ali u savetovalištu nemaju da mi daju

Odgovor:
Poštovana čitateljko,
Pre dvadesetak godina govorilo se da postoji 19 mogućnosti da se pogreši prilikom davanja insulina. Širokom upotrebom PEN terapije mogućnost da se pogreši znatno je smanjena i uglavnom se svodi na to da se koristi insulin koji se nekom prilikom zamrznuo ili se insulinska suspenzija ne meša dovoljno dugo ali greške prilikom davanja insulina i dalje su vrlo aktuelne. Još uvek možemo videti fotografije gde neki ‘’srećni ljudi’’ daju insulin jednom rukom. Ubod insulinskom iglom zaista više nije neka trauma. Te iglice su jako tanke, oštre i silikonom prevučene ali veštinu kod davanja insulina nikakva tehnika ne može da zameni.
Insulin se mora dati u potkožno masno tkivo. To znači da se pre uboda mora načiniti kožni nabor i u njega ubosti. Pravljenje kožnog nabora omogućava nam takođe da pipnemo deo tela u koji dajemo insulin i izbegnemo čvorove, ako ih imamo. Insulin dat u potkožno masno tkivo ima očekivano dejstvo. Ako ne napravimo kožni nabor, vrlo je moguće da insulin bude ubrizgan u mišić kada se znatno brže resorbuje (pa može izazvati hipoglikemiju) a znatno kraće traje (pa nekoliko sati posle uboda imamo hiperglikemiju). Insulin dat u potkožni lipodistrofični čvor, takođe, nema očekivanu kinetiku i resorbuje se znatno sporije. Uobičajena mesta za davanje insulina su prednji trbušni zid, prednja strana butina i zadnjica (vidi sliku u prilogu). Insulin se može davati i u potkožno masno tkivo nadlaktice i to je uobičajeno mesto davanja insulina u zdravstvenim ustanovama. Ali moramo znati, sami sebi ne možemo dati ovde insulin. Ne možemo napraviti kožni nabor. Davanje insulina bez kožnog nabora u ovaj deo tela najčešće dovodi do ubrizgavanja insulina u mišić sa svim negativnim efektima ovog postupka.
Prema tome insulin možete neko vreme davati u butinu ili zadnjicu (u pažljivo uhvaćen kožni nabor, jasno odvojen od mišića ispod njega) ili možete zamoliti nekoga od ukućana da vam insulin daje u nadlakticu. Kad se lipodistrofični čvorići izgube, možete opet davati insulin u prednji trbušni zid.
Link koji vam dajem je na Web site-u kompanije NovoNordisk, kao i uputstvo u PDF formatu. ali princip davanja važi za sve vrste insulina
www.novonordisk.co.yu/media/ubadanje.pdf
http://www.novonordisk.co.yu/media/ubadanje.pdf
Prim dr Miodrag Đorđević
Pitanje:
Dobar dan,
Interesuje me da li bi trebalo da unosim naknadno Hrom u organizam posto sam čula da se on ne unosi preko hrane u dovoljnim količinama a da pospešuje oslobađanje insulina?
Unapred puno zahvalna!
Ivana

Odgovor:
Draga Ivana,
Hrom spada u grupu elemenata u tragovima i neophodan je za normalni metabolizam ugljenih hidrata. Međutim uloga hroma u pobspešivanju metabolizma glukoze u tipu 2 dijabetesa još uvek je kontraverzna a klinička ispitivanja ne daju konzistentne rezultate. Nekoliko sistematskih revijskih članaka objavljeno je poslednjih godina kao i jedna meta analiza i sve su došle do zaključka kako nema dokaza da davanje preparata hroma ima neki povoljan efekata kod osoba sa ili bez dijabetesa. Ipak nisu dokazani nikakvi neželjeni efekti od uzimanja preparat hroma. Kad je paramedicina u pitanju uvek je važnije verovanje da će nešto pomoći nego oslanjanje na medicinske dokaze. Preparati hroma nisu preparati od kojih se mogu očekivati neki dramatični efekti ali kako ništa ne škode, dok se ne dokaže da su sasvim neefikasni, ko voli može ih bez straha uzimati.

Prim dr Miodrag Đorđević
     Pitanje:
Dobar dan,
dijabetičar sam od juna 2005. godine, 1986. sam godište.
Terapija mi je:
doručak:12i.j. Novorapid
ručak: 14i.j .Novorapid
večera : 10i.j Novorapid
noćni: 18i.j. Levemir
Poslednji HbA1C 6,5%.

Htela bih da krenem da idem na aerobik, pa me interesuje kako bi trebalo da se ponašam da ne bi došlo do nekih problema oko pada šećera, da li bi trebalo da korigujem doze insulina ili možda pojačam ishranu, ako možete da me malo posavetujete!
Unapred zahvalna!
Ivana

Odgovor:
Draga Ivana,
Zadovoljstvo mi je što ste tako dobro regulisani a za svaku pohvalu je i vaša želja da se bavite fizičkom aktivnošću. Aerobik je jako dobar izbor mada neki moji pacijenti, pogotovu muški idu i u teretanu. Ja mogu da vam objasnim principe a korekcija doze određuje se po principu pogotka i pogreške. Pojačana fizička aktivnost olakšava difuziju glukoze u ćeliju i tada je potrebna manja doza insulina. Primer su fizički radnici koji imaju manju dozu kad rade nego vikendom. Inače, fizička aktivnost tipa aerobika koja obično traje oko 1 sat dovodi do toga da treba korigovati dozu koja joj prethodi i ponekad dozu koja joj sledi. Gotovo nikada ne treba korigovati noćnu dozu bazalnog insulina (mada i nju nekad treba prokontrolisati za svaki slučaj).
Ako vežbate popodne, smanjite dozu za ručak za 4 jedinice a za večeru za 2 pa proverite glikemije (pre vežbanja, posle vežbanja, pre večere, posle večere i pre spavanja) i procenite da li je korekcija doze dobra.
Ako vežbate uveče, smanjite dozu za večeru za 4 jedinice i užinajte posle vežbanja (noćni obroci nisu uobičajeni kad neko uzima 4 doze insulina ali ovo je način da izbegnete hipoglikemiju pred spavanje.
Inače pre nego što počnete sa vežbanjem, proverite kakva vam je glikemija posle večere. Levemir insulin je dugodelujući ali mu u principu za večeru opada dejstvo pa je doza Novorapida pred večeru obično slična kao za ručak.

Prim dr Miodrag Đorđević
Pitanje:
Poštovani
Na vašem sajtu sam našla sledeći tekst - Mogućnost lečenja gojaznosti Metfominom -.
Relativno sam zdrava, s normalnim vrijednostima holesterola, šećera u krvi i trigiceridima. Tjelesna težina je 75 kg, a visina 170 cm, BMI - 25,9. Zainteresovana sam za liječenje ovom metodom o kojoj ste pisali, pa me interesuje kakav bi bio tretman u mom slučaju.
Pozdrav, S.P. (ime poznato uredniku)

Odgovor:
Draga čitateljko,
Metformin je prvenstveno lek za lečenje dijabetesa. Posle dugogodišnjeg osporavanja metformin je postao lek prvog izbora za lečenje kako gojaznih tako i vitkih osoba sa dijabetesom (konsenzus ADA i EASD). 2002. godine u New England Journal of Medicine objavljen je članak u kome je ispitivana mogućnost prevencije dijabetesa i meformin je imao efikasnost od oko 38% (fizička aktivnost i korekcija ishrane 58%) što je dovelo do ideje da se ovaj lek preventivno koristi kod osoba sa metaboličkim sindromom. Istaživanja u kojima je metformin korišćen kod osoba koje nemaju dijabetes ali imaju metabolički sindrom pokazala su redukciju telesne težine u grupama koje uzimaju metformin. Ipak metaanalize (koje imaju svoja značajna ograničenja) nisu potvrdile taj utisak i nisu podržale korišćenje metformina kao leka protiv gojaznosti. Interesantno je da studije koje su ispitivale dejstvo metformina kod PCO sindroma (sindrom policističnih jajnika), oboljenja koje je posledica insulinske rezistencije, pokazuju doznu zavisnost gubitka telesne težine kod lečenih osoba. Grupa koja je uzimala 1500 mg/dan u proseku je izgubila oko 1,5 kg a grupa koje je lečena dozom od 2550 mg/dan izgubila je u proseku 3,6 kg.
Meformin nije registrovan kao lek za lečenje gojaznosti mada mnoga istraživanja pokazuju da kod osoba sa dijabetesom ili olakšava smanjenje telesne težine ili bar ne dovodi do povećanja, kao što je to slučaj sa ostalim uobičajenim vrstama lekova za dijabetes.
Trenutno postoje tri registrovana leka, sibutramin, olristat i rimonabat i obećavam da uskoro postavim na sajt tekst o farmakološkoj terapiji gojaznosti.
Ipak, moram napomenuti da je redukcija kalorijskog unosa i redovna fizička aktivnost nešto što se nikako ne može preskočiti i izbeći.
Vaš BMI zaista spada u grupu povišene telesne težine ali što se zdravlja tiče trenutno se veća pažnja usmerava na rasporedu masnog tkiva i obimu struka. Ako je masno tkivo na bokovima to je samo estetski a ne i zdravstveni problem.
Što se doze metformina tiče, kod osoba sa dijabetesom počinje se malim dozama od 500 mg/dan (neke osobe dobijaju bolove u trbuhu i učestale retke stolice) pa se postepeno povećava do doze od 2g/dan ili 2550 mg/dan. Veće doze povećavaju neželjene efekte a ne povećavaju dejstvo.
Da rezimiram, korišćenje metformina u lečenju gojaznosti još uvek je anegdotsko i nemojte bez konsultacije sa doktorom započinjati ovu terapiju. Olristat je u Americi registrovan u duplo manjoj dozi (50 mg) nego u Evropi i prodaje se u samoposlugama pa ako ne želite lekarsku pomoć možete probati sa tom dozom posle svakog obroka.

Prim mr sc dr Miodrag Đorđević              
             

Van mreže tanatos

  • Light Heavyweight Member
  • ****
  • Poruke: 791
Odg: SPORT I DIABETES
« Odgovor #13 poslato: April 26, 2008, 03:59:17 pre podne »
vrh!!! Odstampao sam mu pa neka se snalazi. A i ja ga citam evo po drugi put, cisto da znam, nije na odmet. Hvala ti puno!!!

Van mreže Polomac

  • Super-heavyweight Member
  • ******
  • Poruke: 5.859
  • http://miskopolomac.blogspot.com/
Odg: SPORT I DIABETES
« Odgovor #14 poslato: Maj 01, 2008, 02:44:10 posle podne »
 Insulin pill could replace injections for diabetes      
Written by University of Texas at Austin   
Thursday, 01 May 2008
Insulin pills to replace the injections necessary for those suffering from diabetes appear closer to reality through new research by chemical and biomedical engineers at The University of Texas at Austin.

The breakthrough addresses the problem of pills surviving stomach acids to later deposit their contents in the opposing alkaline environment of the small intestine. The chemical answer: place the insulin in a polymer hydrogel sensitive to these changes in pH levels, according to Dr. Nicholas Peppas, professor of biomedical engineering, chemical engineering and pharmaceutics at the university.

His newly developed gel can quickly transport insulin through stomach acids and then actually linger in the small intestine where insulin needs to be ingested.

When the insulin travels through the stomach's acids, the insulin-loaded gel expands and protects its precious contents. After safe passage to the small intestine's alkaline surroundings, the pill not only shrinks and releases insulin, but attaches to the intestinal wall so its contents releases for the extended period necessary to maintain consistently healthy blood sugar levels.

Peppas, a National Academy of Engineering member who has spent the past 10 years studying this problem, revealed his discovery in the April 14 issue of the American Chemical Society's monthly peer-reviewed journal, Biomacromolecules.

According to the American Diabetes Association, 20.8 million children and adults in the country, or 7 percent of the population, have diabetes and the number continues to rise.

Previous work by Peppas had demonstrated the effectiveness of the hydrogel barrier of molecules methylacrylic acid and polyethylene glycol (PEG) linked to form a porous polymer network and securely hold insulin inside. But once the insulin safely arrived at its destination, it passed too quickly from the small intestine to provide sufficient insulin into the bloodstream.

Peppas' addition of a form of the popular health food, wheat germ agglutinin, converted the hydrogel's stealth quality among stomach acids into a lingering characteristic among the higher pH alkaline intestine.

"We successfully increased the hydrogel's ability to attach to the upper intestinal tract for 10 hours," Peppas said. "In that time, most insulin that is released hopefully would pass into the intestinal wall and go into the blood."

Peppas has a patent pending on the work.

Source: University of Texas at Austin