Pricu o suzi kradem. Kradem i javno kazem, jer je on, autor, trgovao falsifikovanim slikama. Prica je navodno objavljena u Politici, pod pseudonimom. Nisam je nikad procitao licno. Pricao mi je desetinu puta u kad apopijemo dovoljno ledenog hajnekena. Ja bio mladji i slusao. On starijij, iskusniji, voleo da prica. Poznato je da mnoge dobre price ostaju nezabelezene i da nestaju kad se otvore vrata kafane, zajedno sa duvanskim dimom, Za slucaj da je lagao o objavljivanju u Politici ja je sada zapisujem.
Oci nam sluze kao organi vida. Suza je fizioloska pojava koja vlazi oko. Suze se luce stalno. Niko ne obraca paznju na takve suze.
Postoji i jedna druga suza, vezana za emocije. Suza koja se luci kada smo u nekom iskusenju i nas organizam otpusta sigurosni ventil. Kazu da "kad se isplaces bice ti lakse". Postoji jedan magican trenutak dok se suza nije otkinula od oka i ocnih kapaka. Tada je oko prekriveno suzom i vidimo drugacije. Ta suza je kao kristal, kao prizma kroz koju se prelama i razlaze zrak svetlosti koji nam dolazi u oko. Ona nam pomaze da vidimo svet na drugi nacin. Da ga vidimo sa vise detalja, u vise boja, a ne crno belo. Treba da zadrzimo sto vise tih suza u nasem oku. One obrazuju grozd od suza koji nam pomaze da vidimo dublje.
I jedna suza, i grozd od suza imaju ime. Iskustvo.
Pametan covek ih zadrzi i koristi. Oni drugi, moraju ponovo da placu.
