Prihvatanje cinjenica

[aerosmith]

Pozdrav svima! Imam 24 godine, vecinu svog zivota sam u sportu i bodibildingu. Pre oko 2 godine sam se zaposlio, i u potpunosti zapostavio svaki vid fizicke rekreacije. Vremenom sam zapostavio i zdravu ishranu. Resio sam da stavim tacku na sve ovo! Uplatio sam clanarinu za teretanu. Vec posle prvog treningu izgubio sam svo samopouzdanje koje sam imao, a razlog je taj sto sam shvatio da nisam ni u pribliznoj formi kao nekad - tacnije ni desetinu kao pre. Vec posle 10 min vezbanja spakovao sam se i otisao kuci. Nisam mogao da se pomirim sa cinjenicom da opet moram da zapocnem sve od nule. Jel imate neki savet kako da prevadjem ovaj moj mali problem sa ego-om?

[SlobodanS]

Sam si rekao da moras da krenes od 0.
Imao si iskustvo sa teretanom,sta bi TI rekao nekom klincu koji tek krece ?

Elem,niko sem tebe ne zna sta se desava u tvojoj glavi,ali reci cu  ti nesto iz licnog iskustva.

U pocetku,nadjes "idola",za mene su to uvek bili profi bilderi,jednostavno bilo mi je impresivno(i sad je)koliki su,kako fantasticno izgledaju etc,i jednostavno sam crpeo inspiraciju i motivaciju iz njih dok nisam nasao motiv u sebi zbog kog radim to sto radim. I dan danas posle 3 godine,kad se izbedacim,riba me izbedaci,drustvo,blabla,pogledam neki motivacioni klip,neku bruka muziku,odem u teretanu i izbacim sve to iz glave. Cista terapija.

Jedino sto je bitno da prestanes da kopas u sebi izgovore sta je sve to zbog cega ne mozes,jer ako to budes radio i Phil Heath da ti dodje i da ti duva na uvo dok treniras - DZABA.

Eto nadam se da sam te ako nista drugo usmerio u pravcu pozitivnog razmisljanja.

[aerosmith]

Upravu si, iako predpostavljam da vecini ljudi ovo ne predstavlja problem, meni itekako jeste. Ovo je moja borba sa samim sobom na psihickoj bazi. Probacu da dam sve od sebe da ne posustanem, jer pocetak je najtezi. Usmerio si me u pravcu pozitivnog razmisljanja, sto mi je veoma vazno.

[SlobodanS]

Sa moje tacke gledista,to predstavlja svima problem,jer da nije tako svi bi bili sampioni,najbolji,najuspesniji etc.. U glavi se stvaraju nijanse koje razlikuju najboljeg od svih ostalih.

Evo kad sam vec krenuo dacu ti jos 1 primer.

Ja,dete 15 godina,krmak,15-20 kila viska,krecem u srednju.
Svo drustvo mi dupe pomeralo,devojke da ne pricam,udjem u teretanu da to promenim.
Prvo sto me docekalo je polivanje mase iz teretane,"de si debeli","sta ces ti ovde,gledaj se.." i da ne navodim dalje..
Treba da idem u teretanu,kaze drustvo "ajde na pice" ja u fazonu "ne mogu,idem u teretanu" a oni me gledaju i smeju mi se u facu misle da ih zajebavam. Ali jednostavno nadjes motivaciju u sebi,pa udaris po tegovima,po dijeti,iskljucis se kad te kude i samo teras dalje.

Zato sada posle 3 godine,kad vide na sta licim,nije im uopste ni malo smesno,kad vide kako treniram,sta mogu,kako mogu,presli su iz ismevanja u pitanja "e buraz sta da radim kaskaju mi ledja","razmisljam da krenem oces mi pokazati kako sta","e ugojila sam se malo sta da jedem da se doteram moram sa deckom na more.." od istih tih drugara i drugarica kojima je bilo smesno.

Samo ne odustaj,svaki trud se isplati i sve dodje na svoje.

Sve po zasluzi.

[Sasa 90]

Cao, pre svega znam kako ti je i ja sam prosao kroz sluičnu priču jer sam ja bio zamenio teretanu trčanjem 2 god a pre toga sam išao baš dugo u teretanu i kada sam se vratio nazad na tegove op ladan tuš
Elem, probaj da imaš neki cilj i prati napredak i trudi se da ga ne porediš sa nekadašnjom formom... Ja recimo budem srećan k'o majmun sada kada povećam težine na nekoj od osnovnih vežbi koje pratim iako to nije ni blizu težina koje sam dizao ranije ali je trenutno rezultat i napredak što je bitno!
A i nisi ti baš na nuli mnogo brže ćeš se vratiti jer znaš šta i kako pravilno treba da radiš... tako da samo napred