Novembar 30, 2024, 07:45:39 posle podne
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte. Da niste izgubili svoj aktivacioni mejl?
419.393 poruka u 18.768 tema - 20.980 članova - Poslednji član: mc1212
X3MShop banner

Autor Tema: MASTI - DA ili NE?  (Pročitano 2038 puta)

Van mreže Pedja_Petrovic

  • Admin
  • Super-heavyweight Member
  • ********
  • Poruke: 45.358
  • THE GENERAL OF ARMY
    • Ogistra Suplement Shop
MASTI - DA ili NE?
« poslato: Maj 23, 2011, 12:49:39 posle podne »
MASTI, DA ILI NE ?

U DANASNJE VREME SA,POJAVOM PROBLEMA GOJAZNOSTI,MASTI SU POCELE DA DOBIJAJU NEGATIVNO ZNACENJE, TAKO DA POSTOJI TENDENCIJA DA SE NJIHOVA UPOTREBA U ISHRANI SMANJI,NIKAKO SE NE SME ZABORAVITI DA MASTI IMAJU VELIKU ENERGETSKU ULOGU,DA SU ORGANIZMU POTREBNI VITAMINI KOJI SU RASTVORLJIVI U MASTIMA,DA MASTI ULAZE U SASTAV HORMONA,IMAJU TERMOREGULACIONU ULOGU ITD. IZ TOGA SLEDI DA MASTI MORAJU DA BUDU DEO JEDNE ZDRAVE I IZBALANSIRANE ISHRANE.

 

Masti predstavljaju najslozenije rezerve energije u organizmu. Rezerve masti se nalaze u  potkoznom tkivu,i razlicito se lokalizuju u zavisnosti od pola i tipova ljudi.Masti mogu da se podelena proste i na slozene masti.Takodje masti mogu da budu biljnog i zivotinjskog porekla.

PROSTE (NEUTRALNE MASTI)

 Oko 95% telesnih masti cine trigliceridi (jedinjenja glicerola i masna-oleinska , palmitinska,stearinska).Masne kiseline mogu biti zasicenei nezasicene.

Zasicene masti  sadrze samo pojedinacne proste veze izmedju C atoma, dok ostale veze sluze za O i H. Nalaze se u hrani zivotinjskog porekla ali i u uljima biljnog porekla (palmino, kokosovo,i ostalim rafinisanim uljima).

Nezasicene masti      su uglavnom ulja biljnog porekla (nerafinisana hladno cedjena) i riblja ulja. Ove masti su vazne jer sadrze nezasicene esencijalne masne kiseline(linolna, linoleinska...)koje imaju veoma bitnu ulgu za zdravlje srca i krvnih sudova, kao i riblja ulja kojasadrze eikosapentenoicnu i dokosaheksanoicnu, polinezasicene masne kiseline. Njih odlikuje duple veze izmedju C atoma, pa zato imaju manje H atoma sto ih cini daleko aktivnijim od zasicenih.

ESENCIJALNE MASNE KISELINE EFAS (ESSENTIAL FATTY ACIDS)

 Kao sto im samo ime govori,moraju se unostiti putem ishrane  jer ih telo ne moze samo povezati. Najvaznije esencijalne masne kiseline su linolna (linolenic LA omega 6) i linoleinska (linolenic LNA omega 3). Obe , LA i LNA su nezasicene i imaju manjak H atoma i duple veze izmedju C atoma, koja ih cini bioloski aktivnim za razliku od zasicenih masnih kiselina koje su generalno inertne. Nazalost mali broj ljudi u svojoj djeti unese dovoljnu kolicinu ovih masnih kiselina koje su veoma osetljive na svetlost,  najznacajnija od njih je LNA omega 3 masna kiselina), mozda i najvaznija uloga im je povecanje oksidacije masnih kiselina, u smanjenju holesterola (povecanju HDL), smanjenju masnih naslaga, i povecanju insulinske senzitivnosti o cemu ce biti reci kasnije. U nekim studijama vrseni su eksperimenti na zivotinjama kojima su davane EFAs u kombinaciji sa djetom koja izaziva secernu bolest, koja se u ovom slucaju nije pojavila (Brink W., str. 40), sto pokazuje da one imaju bitnu ulogu u metabolizmu glukoze. Takodje ove masne kiseline imaju i jak katabolicki efekat.

SLOZENE MASTI

   Ovde spadaju masti koje su sjedinjene razlicitim hemijskim grupama:

Fosfolipidi  - sastoje se od molekula masnih kiselina , fosforne kiseline i azotne baze. Sintetisu se u jetri i gradivne su materije celijskih membrana i ovojnica nerava, a imaju ulogu i u koagulaciji krvi.

Glikolipidi - kombinacija masnih kiselina sa ugljenim hidratima, cine bitan sastojak vezivnog tkiva.

Lipoproteini - sintetise ih jetra. Cine ih fosfolipidi, trigliceridi, holesterol i proteini. Mogu se podeliti na: Lipoproteine vlike gustine (high density lipoproteins HDL), lipoproteine manje gustine (low density lipoproteins LDL) i lipoproteine veoma male gustine (Very low density lipoproteins VLDL).

Ovi lipoproteini su prenosnici holesterola. LDL nosi 60-80 % ukupnog holesterola i ima veliki afinitet da kaci holesterol za zidove krvnih sudova. HDL nasuprot odnosi holesterol sa zidova krvnih sudova do jetre gde se on preko zuci izlucuje.

IZVEDENE MASTI:

    Holesterol spada u ovu grupu. Nalazi se iskljucivo u namirnicama zivotinjskiog porekla (zumance jajeta, jetri, mozgu, bubrezima, kozi, mlecnoj masti...). Pored toga on moze da se sintetise i u organizmu (endogeni holesterol) koga na to podstice hrana bogata zasicenim masnocama. Holesterol gradi celiske zidove i polne hormone (testosteron, progestron, estrogen). Uloga masti u covekovom organizmu je visestruka. Masti pre svega imaju energetsku ulogu jer predstavljaju slozenu energiju u cijem se 1 g nalazi 9 kalorija sto je vise nego duplo u odnosu na proteine i ugljene hidrate (4 kalorije na 1 g). Masti imaju zastitnu ulogu jer stite organe mehanickih potresa i telo od hladnoce. Neophodne su za apsorpciju vitamina rastvorljivih u mastima, pruzaju dug osecaj sitosti i pomazu praznjenje debelog creva.

KOMERCIJALA ULJA I MASTI:

   Prosecna ulja koja mogu da se kupe su uglavnom rafinisana, nutritivno neupotrebljiva ili jos gore stetna. Ovakva ulja su ekvivalent belom hlebu rafinisanom seceru. Njima su oduzeti prirodno predodredjeni antioksidanti, fosfolipidi, esencijalne masne kiseline i ostali bitni faktori. Naucno je dokazano da neke zasicene masne kiseline nadjene u rafinisanim uljima izazivaju rak i ostale degenerativne procese u organizmu. Takodje povecavaju nivo holesterola, smanjuju nivo HDL-a, snizavaju nivo testosterona (kod zivotinja), smanjuju insulinski odgovor, remete enzimsku aktivnost u jetri. Ali sto je ulje vise prirodno i nezasiceno, vise je osetljivo na toplotu, svetlost, kiseonik i lako se kvari. Zato ulja moraju da prodju odredjeni deo prerade bar zbog roka trajanja.

   Na trzistu danas postoji velikiizbor ulja. Ali, jedini prihvatljiv izbor su maslinovo ulje sa oznakom "Extra Virgin" i laneno ulje. Studije koje su poredile LA (lonoleic acid, omega 6) i LNA (alpha linoleic acid, omega 3) prednost su dale LA (Brink W., 2000. str. 39.) . Laneno ulje je najveci poznat izvor tih dragocenih omega 3 masnih kiselina LNA (45-65 %), LA (15 %). Laneno ulje je odlican izvor EFAs, ali samo u periodu do 6 meseci, jer je odnos izmedju LNA i LA 4:1. Na duze staze bolja su ulja sa vise izbalansiranim odnosom (maslinovo ulje 2:1). I riblja ulja su odlican izbor zbog polinezasicenih masnih kiselina (dokosaheksanoicna DHA i eikosapentanoicna EPA). Organizam ih moze proizvest sam iz LNA.

    Od preparata na bazi predhodno spomenutih masti najzanimljiviji je MTC (medium chain triglicerids). Ovaj sportski preparat je jedinstven jer sadrzi masti koje sagorevaju istom brzinom kao ugljeni hidrati. To sy zasicene masti od 6-12 C atoma za razliku od triglicerida drugog lanca (14-24 C atoma). Brzo se apsorbuju tako mogu da postanu trenutni izvor energije, bas kao ugljeni hidrati. Medjutim,za razliku od ugjenih hidrata koji po gramu daju 4 kalorije, MCT daje cak 8.3 sto ga cini veoma mocnim gorivom, pogotovo za vrhunske sportiste.

 

http://www.ogistra-nutrition-shop.com/index.php

                                                                                                                                 (X-FITNES , BR.48., GODINA VII.)

Van mreže tenssa

  • Super-heavyweight Member
  • ******
  • Poruke: 3.963
Odg: MASTI - DA ili NE?
« Odgovor #1 poslato: Maj 23, 2011, 12:53:19 posle podne »
Odlican clanak, zaista se rijetko pise o mastima.