Izvestavanje
"Moj Boze," rekao je jedan mladic, gledajuci kroz vrata takmicarke dok su se prijavljivale na takmicenje, "Ne mogu verovati koliko su lepe!“ Taj komentar je rekao dovoljno o prvom takmicenju Ms. Olympia, kao i o tada trenutnoj fazi zenskog bodibildinga uopste.
I, zaista, bile su prelepe. Lezerno obucene, na visokim potpeticama, sa kompletnom sminkom, bilo je tesko zamisliti da su to iste zene koje su bile „optuzivane“ da su previse misicave, groteskne maltene. Daleko od toga. Bile su ocaravajuce predivne.
Patsy Chapman, sa jagodicnom kosti kao kod supermodela; Carmen Lusko, sa najrazoruzavajucim osmehom na svetu; Rachel McLish, sa dugom, cistom linijom poput rasnog trkaceg konja; Auby Paulick, neverovatnog sarma i energije; April Micotra, Stacey Bentley, Georgia Miller, Lynn Conkwright i mnoge druge – vrhunski profesionalci, najbolje od najboljih, okupljene kako bi se izabrala sampionka nad sampionkama, prva Ms. Olympia.
Naravno, u jednu ruku, to jos nije bila prava Olympia. Ne mozete tek tako samo nazvati nesto Olympia i automatski imati dogadjaj prestiza i tradicije ravan takmicenju za muskarce Mr. Olympia. Treba vremena da se tradicija stvori i razvije. Ali negde se mora poceti, a ovo je bio sretan pocetak. Oni koji su tvrdili da je to samo jos jedno George Snyder-ovo takmicenje ali sa novim, drugim imenom, jednostavno nisu videli kompletnu sliku.
Lepe kao sto jesu, znale su vrlo dobro da nisu dosle na „klasicni“ Miss, iako lepota lica jeste bitna, i u bodibildingu, i sto se zena a i muskaraca tice. To sigurno nije odmoglo Steve Reeves. Ali, bodibilding je vise od estetike; gleda se misicni i fizicki razvoj, i toga su bile svesne sve takmicarke. Trenirale su jako i dugo za ovaj dogadjaj, i bile su spremne.
Zapravo, samo takmicenje bilo je samo deo kompletnog desavanja predvidjenog za taj vikend koji je bio posvecen bodibildingu. Savez, kojeg su tom prilikom predstavljali George Snyder, Arnold Schwarzenegger, Franco Columbu i Bill Drake, planirao je i seminar u trajanju od dva dana (predstavljajuci i zvezde poput: Arnold, Franco, Frank Zane, Mike Mentzer i Danny Padilla), zatim upoznavanje sa najnovijim dostignucima sto se opreme i sprava za vezbanje tice te proizvoda vezanih za zdravlje, kao i koktel koji bi se odrzao nakon finalnog dela takmicenja.
"Sve je ispalo fantasticno," rekao je George Snyder tokom poslepodneva. "Morao sam odbiti skoro 1000 ljudi. A zahtevi jos pristizu!“ George je ocekivao dobru posecenost, ali ovo je bilo nesto posve neocekivano. Procena zainteresovanosti publike dovela je do jedinog problema tokom tog vikenda – kvalifikacije su se odrzale bez publike, posto George nije mislio da ce ljudi biti toliko zainteresovani za ovaj deo takmicenja da bi se odluka o pustanju karata u promet time opravdala. Ali masa koja je stajala ispred hale dokazala mu je suprotno.
"Dogodilo se to da smo mi zeleli i pretpostavljali zapravo da ce veliki broj posetitelja biti na seminarima, te smo odlucili da se kvalifikacije odrze u manjim salama." objasnio je George, "Nisam imao pojma da bi toliki broj ljudi zeleo sve to da gleda, i verujte mi, sledece godine pobrinucemo se da karte i za kvalifikacije budu dostupne. Sto se mene licno tice, ako bodibilding obozavatelji zele nesto, to ce i da dobiju. To je ono sto jedan dogadjaj cini dobrim, a dobri dogadjaji su ono sto mi zelimo da radimo.“
I .... zene su stajale pred sudijama, kvalifikacije su pocele. Odevene u kostime za poziranje, njihova misicavost godila je oku, i nije bilo sumnje da su te zene, zaista, bodibilderke. Bile su vitke i cvrste, ostrina njihovih tela dolazila je iz cistine misica.
Ukupno je bilo 21 takmicarka, medju kojima je bilo par koje nisu bile u top formi te jedna koja zaista nije imala sta da trazi uopste na ovakvim vrstama takmicenja. Ali, Snyder, znajuci prirodu takmicenja kojeg je pokusavao predstaviti, odlucio je biti „milostiv“ tokom procesa registracije.
"Originalna, prva ideja bila je da na Olympii ucestvuju samo takmicarke koje su osvojile drzavne naslove,“ rekao je on. „Ali, kad sam sve to pregledao, shvatio sam da je dosta tih tzv. drzavnih naslova zapravo samo neko lokalno takmicenje sa zvucnim, velikim imenom – i da bi se moglo desiti da neke od zaista jakih bodibilderki izostanu sa jednog ovakvog takmicenja ukoliko bismo bili rigorozni.“ Zato je odluceno da se takmicenje otvori i profesionalnim bodibilderkama koje su osvojile legitimno takmicenje i postepeno i brizljivo radile na kvalifikacijama za jedno ovakvo takmicenje godinu za godinom.
"Ovaj nacin, " nastavio je Snyder, "bolji je za sami sport bodibildinga, za zene a i za publiku posebno, posto dobijaju bolji show. I, da se ne zavaravamo, ako nemamo publiku, zenski bodibilding ne ide nikud. Obozovatelji su ti koji cine celu stvar mogucom.“
Dok su Christine Zane, Valerie Coe, Sven-Ole Thorson, Harold Poole, Dan Howard, Mike Katz i Doris Barrilleaux zapocinjali svoj dug radni dan kao sudije, istovremeno zapocinjali su seminari sprat nize. Arnold je zapoceo, diskutujuci o psihologiji bodibildinga, nakon njega nastupio je Franco sa temom „povrede“, John Balik je odgovarao na pitanja o steroidima, a dr. Anita Columbu se fokusirala na trening za zene.