Kada tvorac svijeta odluči stvoriti konja, reče vjetru: "Ti ćeš mi roditi biće koje će nositi moje štovaoce. Njega će ljubiti i poštivati moji robovi. Neka bude na strah svima koji ne poštuju moju zapovijed." I tako stvori konja i reče mu: "Tebe sam načinio bez premca! Sva blaga zemlje leže među tvojim očima. Ti ćeš pod svoja kopita baciti neprijatelje, a prijatelje ćeš nositi na svojim leđima. To neka bude mjesto odakle će se molitva k meni uzdizati. Neka si sretan na čitavoj zemlji i budi pred svim ostalim stvorenjima i ljubav gospodara zemlje neka pripada tebi. Ti ćeš letjeti bez krila i pobjeđivati bez mača!"
arapska legenda
Opisivanje izgleda konja
U tekstu koji sledi potrudiću se da Vas upoznam sa načinom opisivanja konja kako biste stekli neka osnovna znanja o njihovoj građi, delovima tela i boji. Na svetu ništa nije savršeno, ali se uvek teži ka savršenom, te je neophodno da poznajemo cilj našeg stremljenja.
Za konje se, uopšteno govoreći, može reći da je zaista nemoguće naći savršenog, a evo i zašto - savršen galoper nije istovremeno i savršen tegleći konj, ili paradni i tako dalje. Dakle, sam izgled proističe pre svega iz namene rase, odnosno samog konja. Krenimo redom...
B O J A
Za boju se može reći da je karakteristika jedinke, ali ne i rase, kao što je to slučaj kod drugih životinjskih vrsta.
BELAC - konj bele boje. [lipicaner je nama najpoznatija rasa za koju je uvreženo mišljenje da su to isklučivo beli konji, ali se sreću i vrani lipicaneri.] Svi konji koji su bele boje se rađaju kao crna ždrebad, sa većim ili manjim belim površinama po glavi ili nogama, a beli postaju tek između 5. i 7. godine. Ovo naravno ne važi za one koji se rađaju potpuno beli sa crvenim očima - u tom slučaju se radi o pigmentnom poremećaju [albinizam].
VRANAC - konj crne boje. Ako na glavi ima belu liniju, koja može biti šira ili uža, onda je to lisast vranac, ako odmah iznad kopita ima bele noge onda je putast, ako je pak bela boja višlja kažemo da je čarapast. [Opisi o lisi, putici i čarapama su isti za sve boje].
DORAT [MRKOV] - konj mrke, braon boje. Često se varijante ove boje opisuju kao "otvoreni" - svetliji ili "zatvoreni" - tamniji dorat.
ZELENKO - konj "zelene boje", naravno ne prave zelene boje već neke koja čini prelaz od vranca ka belcu [ova boja se sreće kod konja koji se rađaju kao crni, ali vremenom pobele] - vidi BELAC.
ALAN - konj oker boje.
G L A V A
Generalno gledano izgled glave umnogome govori o samom konju, njegovoj građi, funkciji i plemenitosti. Mala, suva glava je odraz plemenitosti, i suprotno, duga teška glava je odlika primitivnih rasa.
Nozdrve su ulazna vrata za vazduh te su kod trkačkih konja poželjnije što šire nozdrve kako bi se razmena gasova obavljala što lakše.
Oči predstavljaju ogledalo duše, kako za ljude tako i za životinje. One odaju temperament i zdravstveno stanje same životinje. Moraju biti srednje veličine jer previše sitne govore o gruboj konstituciji dok su krupne odraz slabe konstitucije i sklonosti ka bolestima.
Uši imaju pre svega estetsku vrednost jer ni previše sitne ni previše krupne ne stvaraju bilo kakve smetnje za normalno funckionisanje konja, niti su pokazatelj smetnji. Međutim, prema pokretima ušiju može se imati uvid u psihofizičko stanje konja - bolest, strah, uznemirenost itd.
Dužina glave treba da bude jednaka dužini vrata, kao i dužini sapi.
V R A T
Kao što smo rekli dužina vrata treba da bude prubližno jednaka dužini glave. Kod kasača se najčešče sreće tzv. "daskast" vrat, dakle nešto duži, ali tanji vrat. Kod paradnih konja se teži ka tzv. labudovom vratu - visoko podignut vrat koji prema glavi pravi luk koji najviše podseća na držanje labudovog vrata.
L E Đ A
Leđa trebaju biti ravna i prava. Dužina je oko 1,5 - 2 dužine glave što pre svega zavisi od namene. Konji koji se koriste za jahanje i nošenje tereta trebaju imati što kraća leđa kako bi mogli lakše da nose sam teret. Sa druge strane trkački konji, pre svega kasači imaju potrebu za nešto dužim leđima kako bi nesmetano mogli da razvijaju što veće brzine u kasu a da se u medjuvremenu " ne stižu nogama" dakle da im zadnje noge ne dodiruju prednje. Ako su ledja povijena na dole nazivaju se sedlastim leđima, a previše uska i mršava nazivaju se " šaranasta" ili "krovasta" leđa.
S T O M A K
Ma koliko se činila čudnom, činjenica je da veličina i oblik stomaka mogu znatno poboljšati odnosno smanjiti upotrebnu vrednost konja. Smatra se idealnim ako je stomak "u ravni" sa grudnom kosti. Ukoliko je manje zapremine radi se o "potpasanim" konjima i to su pre svega trkački konji i oni koji su iz raznoraznih razloga izgladneli [bolest, oskudica hrane].
Ako je pak stomak veće zapremine radi se o "pupavim", odnosno "bačvastim" konjima, a razlog njihovog nastanka je prekomerna ishrana kabastom hranom. Takvi pastuvi teško opasuju kobile, a i estetska strana nije zadovoljena.
S A P I
Sapi su motor konja. Po mnogim knjigama ćete naći kako visina sapi mora da bude jednaka visini grebena, što je pre svega estetski opravdano, ali u svim konjarskim krugovima koji pre svega cene brzinu konja reći će vam da auto pokreće motor a konja sapi. Dakle tu se najčešće radi o takozvanim "pregrađenim" konjima.
Kao i leđa mogu biti krovaste i šaranaste, ako su previše strme.
N O G E
Britaci kažu - "No feet - no horse" i to će vam potvrditi svaki konjar. Zdrave i pravilno građene i postavljene noge su možda najbitnija stavka u korišćenju svakog konja. Gledano sa strane one moraju biti pod uglom od 90% u odosu na podlogu i potpuno prave. Ponekad se kod radnih konja zbog preterane eksploatacije javlja takozvani sabljasti stav - noge blago povijene u kolenom zglobu. Ukoliko ne zaklapaju ugao od 90% sa podlogom već su kopita ispod trupa radi se o "podbijenim" ili "podvučenim" konjima a sam stav je posledica bolesti.
Gledano spreda noge zbog greške u ishrani i korišćenju mogu biti pravilne, "O" i "X". Kada stoji, razmak između kopita bi trebao da bude širine jednog kopita. Ako je razmak veći za takvog konja se kaže da ima "lavlje" grudi, a ako je manji da ima uske grudi, a time i manji kapacitet pluća, što direktno upućuje na slabiju mogućnost eksploatacije.
Ždrebnost kod kobile u proseku traje 11 meseci i nekoliko dana. Oko pola sata po rođenju, ždrebe staje na noge i instinktivno traži vime svoje majke - kobile. Za ždrebad je vrlo važno da što pre dođu do majčinog mleka, jer to “prvo mleko” /stručnim nazivom KOLOSTRUM/ sadrži veoma važne supstance za mališane. Pošto se ždrebe digne na noge, iako još nesigurno, ono je u stanju da prati svoju majku.
Kobile dostižu polnu zrelost sa 15-24 meseci, dok su pastuvi često polno zreli sa godinu dana, ali ih nije preporučljivo stavljati u priplod pre treće, četvrte godine. Konji svoju potpuno zrelost dostižu sa 5-6 godina, a životni vek im je 20-30 godina, pa i više - u zavisnosti od uslova u kojima žive.Mlada ždrebad su veoma neproporcionalna, njihove noge su veoma dugačke u odnosu na telo, što im u prirodnim uslovima dobro služi za beg od grabljivaca, opasnosti. Ždrebad do 6 nedelja starosti konzumiraju isključivo mleko, a kasnije, kada im izrastu prvi sekutići, polako počinju i sa uzimanjem čvršće hrane. Ždrebad se u prvim nedeljama skoro i ne odvajaju od majke; kako vreme odmiče, ždrebad stasavaju i postaju sve hrabrija i znatiželjnija. Oko drugog meseca ždrebad izgube meku ždrebeću dlaku i postaju glatka i sjajna, tada im se javlja i prava boja /izuzev kod zelenka, čija se boja menja sve do desete godine/ U našim uslovima, ždrebad sisaju do svojih 6 meseci, kada ih odvajamo od kobile i započinju samostalan život.Sa 12 meseci, ždrebe još uvek ima dugačke noge, i pokreti su mu pomalo nekoordinirani, ali pokazuje sve punije oblike - ovaj proces se nastavlja sve do zrelosti, kada najviša tačka sapi dostigne nivo visine grebena. Do tog perioda su sapi uvek višlje od grebena. Period razvoja između prve i druge godine je veoma važan, jer se u ovom periodu završava razvoj nogu - toliko važnih u karijeri trkačkih grla. Ovaj period je od veoma velikog značaja i za odgajivače, kupce, pošto se na svetu održavaju velike prodajne aukcije godišjaka, i ovo je period kada mladi konji dolaze u štale i započinju karijeru trkačkih grla. Što se tiče zubala, u ovom periodu ždrebad imaju sve svoje mlečne zube, a sekutići su /posmatrano sa strane/ postavljeni skoro veritkalno, da bi sa godinama zaklapali sve oštriji ugao. Centralni deo zuba ima vrlo usku tamnu liniju sa spoljne strane /prema usnama/.Period kada se razvoj ekstermiteta privodi kraju, i konji su spremni za ozbiljnije radove, opterećenja. Ovo je i period kada trkačka grla započinju svoje takmičarske godine. Konji koji se namenski odgajaju za trke /prvenstveno punokrvnjaci, kasači/ su uvek ranostasniji, što podrazumeva da su konji u ranim godinama života spremni za velike napore koje iziskuju trke. Ovi konji sa svojih 3-4 godina trče najveće i najvažnije trke u svojoj karijeri /kao npr. Derby/. U periodu od 2-3 godine, konji menjaju svoje mlečne zube - ovaj proces se završava krajem četvrte godine. Površina zuba je izglađena, a centralni, tamniji deo dobija ovalni oblik - biva širi.Konje u srednjim godinama /između 5 I 10 godina/ karakterišu pune forme i proporcije, kao i razvijeni unutrašnji organi. Kod dobro razvijenog konja je dužina vrata otprilike 1,5 puta veća od dužine glave, a dužina između lakta i grebena je identična dužini od lakta do zemlje. U ovom stadiumu razvoja, konji treba da su u “top formi”. Najčešće se u ovim godinama konji uvode u priplod, jer je ovo period kada su u najboljoj fizičkoj kondiciji, ili se pak tada povlače sa staze. U petoj godini pastuvi dobijaju svoje očnjake /koje kobile nemaju/ i time se kompletira zubalo, koje sada iznosi 42 zuba kod pastuva i 38 zuba kod kobila. Sa oko 10 godina, pojavljuje se takozvana Galvejnova brazda /vidljiva na sledećoj slici, na gornjem delu sekutića/, koja je jedna od merila kojim se utvrđuje starost konja. Kaličak /srednji deo površine zuba/ postaje sve okrugliji.Zglobovi postaju puniji, jer se pogoršava krvotok, a i dugogodišnji napor ostavlja svoje tragove - često se javlja i klecav stav prednjih nogu. Predeo iznad oka postaje udubljen, a leđa postaju spuštenija /sedlasta/. Zubi postaju sve istrošeniji, tako da se u dubokoj starosti sve teže određuje godina konja po zubima. Galvanijeva brazda se spušta sve niže, da bi posle tridesete godine nestala. Oblik zuba /u preseku/ postaje trouglast, kao i oblik kalička. Na slici se jasno vidi, kako zagriz zaklapa veoma oštar ugao. Delotvornost varenja isto opada, tako da je stare konje veoma teško održavati u dobroj i zdravoj kondiciji, i oni često deluju mršavo. Na žalost, veoma je malo primera da konji preminu u dubokoj starosti…. Razlog pogodite sami…
