I mnogo drugih stvari takođe utiče na potenciju. Istraživanjima u ovoj oblasti posvećen je ogroman broj publikacija. Najznačajnije je, svakako, spomenuti nepoželjno dejstvo supstancija o kojima su svi već nešto slušali ili čuli, a mnogi su sa njima i dolazili u dodir. Reč je, naravno, o lekovima i takozvanim psihotropnim supstancijama – supstancijama koje utiču na psihu. U ovu grupu, pre svega, spadaju alkohol i narkotici.
Alkohol
U manjim dozama alkohol može imati čak i stimulativno dejstvo na centralni nervni sistem čoveka. U zemljama kao što je Rusija (a ni mi nismo daleko) vole, međutim, da se pridržavaju pravila da je "alkohol, u bilo kojoj količini, neškodljiv sve dok je u malim dozama". Stoga je zloupotreba alkohola jedan od osnovnih faktora rizika u pojavi erektilne disfunkcije. Osnovni razlog opadanja kvaliteta erekcije usled upotrebe alkohola jeste narušavanje normalne funkcije jetre i kao posledica – narušavanje ravnoteže muških hormona, od kojih zavisi normalna polna funkcija. Pored ostalog, u pijanom stanju dolazi do otupljivanja čula dodira, a usled toga i do problema sa ejakulacijom, sve do njenog potpunog izostajanja.
Narkotici
Prevencija od njih danas spada u jedan od osnovnih problema zaštite zdravlja u industrijski razvijenim zemljama sveta. Međutim, to ne znači da je ovaj problem zaobišao siromašnije zemlje, pa shodno tome – i nas. Problem se sastoji u tome što je raznovrsnost narkotika koji su u upotrebi veoma velika i vrlo je teško govoriti o dejstvu svakog od njih ponaosob. Stoga, usredsredićemo se na nekoliko najpoznatijih. Osobenost dejstva narkotika na potenciju jeste u tome što oni ne deluju neposredno na mehanizme erekcije. Umesto toga, njihovo dejstvo dolazi do izražaja prilikom duže zavisnosti i u slučajevima posebnih komplikacija. Opštim obrascem za nastanak impotencije pri uzimanju narkotika može se smatrati pojava depresije, koja se dešava ukoliko se sa korišćenjem narkotika prestane tek kada se kod čoveka već obrazovala zavisnost.
Najčešći problem za lekare, kada je posredi seksualna sposobnost pacijenta, predstavljaju narkotici koji se ne uzimaju putem injekcije, već nekim drugim putem (tu spadaju narkotici koji se udišu, puše ili uzimaju oralno). U ovoj grupi glavno mesto zauzimaju marihuana, kokain, amfetamini, LSD (dietilamidlizerhinska kiselina). Uzimanje ovih preparata dovodi do toksičke polineuropatije – opasnog oboljenja nervnog sistema koje kao rezultat ima odumiranje nervnih vlakana ljudskog organizma. Pored drugih opasnih poremećaja koje izaziva, ovo oboljenje dovodi i do narušavanja erekcije usled oštećenja inervacije polnog uda (mada je, u slučaju ove bolesti, problem impotencije obično od sekundarnog značaja za život obolelog).
Za narkotike koji se uzimaju putem injekcije (heroin, morfijum i sl.) takođe je karakteristična pojava toksičke polineuropatije, ali, pored nje, postoji i opasnost od razvijanja specifičnih komplikacija, povezanih sa ogromnim rizikom zaraze kojem se narkomani podvrgavaju. Najčešća infekcija koju je svaki narkoman koji uzima drogu putem injekcije u stalnom riziku da "zakači" nije, kako mnogi misle, HIV/AIDS (premda je on najopasniji), već virusni hepatitis (hepatitis C). Ovo oboljenje dovodi do veoma teških poremećaja rada jetre i do trajnih oštećenja ovog vitalnog organa, čime se remeti i normalni hormonski status, pa i erekcija, što često može biti uzrok impotencije.
Medikamenti
Razume se da pojava erektilne disfunkcije može, u određenim (doduše, srećom i – retkim) slučajevima, biti i pobočni efekat primanja lekova i gotovo je pravilo da do poremećaja erekcije dolazi prilikom prestanka terapije. Naravno, retkost ovakvih neželjenih dejstava ne znači da ne treba biti upoznat sa preparatima koji mogu da izazovu poremećaje ove prirode.
Slabljenje erekcije neretko izazivaju preparati koji se koriste za lečenje kardiovaskularnih oboljenja, a relativno su česta i narušavanja erekcije usled primanja neuroleptika – lekova koji se koriste za lečenje psihijatrijskih bolesti ili problema. Nepovoljno dejstvo na potenciju pokazuju i neka od sredstava za lečenje visokog pritiska. Ove supstancije deluju na nervne završetke i, kao posledicu, mogu izazvati odsustvo erekcije. Tu je još jedna kategorija lekova – preparati za lečenje čira želuca iz grupe blokatora N2-receptora histamina.
U svakom slučaju, ukoliko primate bilo kakav lek, raspitajte se kod svog lekara kakve sporedne efekte on izaziva. Ukoliko vam lekar nagovesti da, pored drugih neželjenih dejstava, lek može dovesti i do erektilne disfunkcije, raspitajte se da li postoji odgovarajuća zamena bez pomenutog dejstva. Ništa ne možete da izgubite
