Silovanja, ubistva, ratovi... Sve ove stvari imaju jednu zajedničku stvar: muškarce.
Agresija, nasilje, neobuzdana ambicija... To su sve osobine "muške toksičnosti", zar ne?
I rešenje je očigledno: učinimo da muškarci budu manje toksični.
Učinimo da muškarci budu manje muževni.
Učinimo da muškarci budu više poput žena.
Ali ja sam ovde da vam kažem da ovaj način razmišljanja ne samo da je pogrešan, već je i opasan.
Evo i zašto. Kada pokušaš da učiniš da muškarci budu više poput žena, ne dobiješ manje "muške toksičnosti". Zapravo, dobiješ više!
Zašto? Zato što loši muškarci ne postaju dobri kada prestanu da budu muškarci. Oni postaju dobri kada prestanu da budu loši. Agresija, nasilje i neobuzdana ambicija ne mogu biti eliminisani iz muške psihe - oni samo mogu biti stavljeni pod kontrolu. A kada su stavljeni pod kontrolu, oni su alati za dobro, a ne za zlo.
Iste muževne osobine koje donose uništenje takođe pobeđuju i tiraniju. Osobine koje neguju pohlepu takođe izgrađuju ekonomije. Osobine koje navode muškarce da preuzimaju ludačke rizike takođe navode muškarce da preuzimaju herojske rizike.
Odgovor na toksičnu muževnost nije manja muževnost, već bolja muževnost. A mi znamo kako ona izgleda.
To je mladić koji otvara vrata devojci na njihovom prvom sastanku. To je otac koji radi prekovremeno kako bi obezbedio svoju porodicu. To je vojnik koji rizikuje sopstveni život kako bi odbranio otadžbinu.
Rastući problem u današnjem društvu nije taj što su muškarci previše muževni - problem je što nisu dovoljno muževni. Kada muškarci prigrle svoju muževnost na produktivan i zdrav način, oni su vođe, ratnici i heroji. Kada im fali muževnosti, oni beže od odgovornosti, ostavljajući uništenje i očaj za sobom.
Posledica toga možemo videti svuda.
Jedan od četiri očeva sada živi razdvojen od svoje dece. A deca koja odrastaju bez tate su generalno više depresivna od njihovih vršnjaka koji imaju i mamu i tatu. Imaju daleko veći rizik da će završiti u zatvoru, zatrudneti u tinejdžerskom dobu i biti siromašni. 71% onih koji su napustili srednju školu su odrasli bez oca.
"Od svih oslonaca na kojima gradimo naše živote, porodica je najvažniji. I ovde smo da prepoznamo i odamo priznanje činjenici koliko je svaki otac od kritičnog značaja za tu osnovu."
To je 2008. godine izjavio Barak Obama, tada još uvek senator.
"Ako bismo bili iskreni prema sebi, priznaćemo da previše očeva nedostaje u previše porodica i previše domova."
Koliko god pokušavamo da poreknemo potrebu za pravom, muževnom snagom u društvu, ne možemo da poreknemo njenu nužnost. Zdrave porodice i snažne zajednice zavise od liderstva i hrabrosti dobrih muškaraca.
A ipak, trenutni trend je da feminiziramo mlade muškarce u nadi da ćemo postići neki utopijski pojam jednakosti i mira. I to počinje od najmlađeg doba. U školskoj učionici, dečaci su uvek "problem". Na igralištu, neke agresivne igre su davno zabranjene. Govorimo mladim muškarcima da je njihova urođena želja za takmičenjem pogrešna. Svako dobija medalju. Nemojte da gledate rezultat. Ovo naginjanje ka anti-muškosti se nastavlja i tokom njihovog daljeg obrazovanja, kao i na radnom mestu. To je stvorilo na milione nesigurnih muškaraca, nesrećnih žena i zbunjenih dečaka i devojčica.
Evo tajne koju svaka žena zna. Žene žele prave muškarce. Muškarce na koje mogu da računaju i, da, na koje mogu da se ugledaju. Nijedna količina feminističke teorije to neće promeniti. Ne poznajem nijednu ženu, nevezano za godine, koju privlači pasivan muškarac koji od nje traži da bude njegov provajder, zaštitnik i vođa. Svaka žena koju znam želi snažnog, odgovornog muškarca. To nije posledica društvenog konstrukta ili kulturološkog pritiska - to je urođeno.
Devalvacija muževnosti se neće dobro završiti zato što ženstveni, pasivni muškarci ne zaustavljaju zlo. Pasivni muškarci ne brane, ne štite i ne obezbeđuju. Pasivni muškarci ne predvode. Pasivni muškarci ne rade stvari za koje su nam oduvek bili potrebni muškarci kako bi društvo napredovalo.
U njegovoj knjizi "Ukidanje muškarca", engleski društveni filozof Klajv Stejpls Luis piše o ovom problemu. On opisuje tenziju između "cerebralnog muškarca i viscelarnog muškarca". Luis kaže: "Po intelektu, muškarac je puki duh, a po apetitu je puka životinja."
Nama treba i jedno i drugo. Ako izbacimo jedno, ostaće nam muškarac koji je ili slab ili zao. A u svetu gde vlada zlo, slabi muškarci nisu ništa drugo do onih koji omogućavaju zlim ljudima da budu zli.
Silovanja, ubistva, ratovi... Sve ove stvari imaju dve zajedničke stvari: loše muškarce koji siluju, ubijaju i ratuju, i slabe muškarce koji neće da ih zaustave. Potrebni su nam dobri muškarci koji hoće.
Nije muževnost ta koja je toksična. Nedostatak muževnosti je toksičan.
Kao što je Martin Luter King govorio: "Krajnja mera muškarca nije gde se nalazi u trenucima komfora i pogodnosti, već gde se nalazi u izazovnim i kontroverznim vremenima."
Znam da ce brat Piratski da ima reply na ovo, ali nema veze, obrisati cu ga majkom se kunem
Da neko pogresno ne shvati
Pirat je brat moi, i ovo su nase posalice
