Ukoliko se makar malo razumete u marketing onda vam je sigurno jasno da ne treba verovati svemu što se čuje, vidi ili pročita.
Mnogi danas zloupotrebljavaju moć medija te plasiraju ideje i zaključke koji nemaju naučnu potporu kako bi zadovoljili svoje interese.
Slična je situacija i sa optimalnim unosom nutrijenata pre treninga.
Danas nam mnogi „savetuju“ da radimo ono što je u suprotnosti od onoga što bi naše telo u tom momentu zaista tražilo.
Pogrešan pristup unosu nutrijenata pre, tokom i nakon treninga direktno utiče na anaboličko okruženje u organizmu i kasnije na mogućnost javljanja mišićnog rasta, tj. hipertrofije.
Ovo posebno dolazi do izražaja ukoliko je trening koji predstoji visokog intenziteta i veoma zahtevan sa aspekta fizičke snage ili izdržljivosti.
Onda kada pred trening unesemo veće količine hidrata ili proteina, ili oba (kao što je to obično praksa i kao što nam to obično savetuju da radimo) mi u velikoj meri ometamo naše skeletne mišiće da iskorišćavaju skladištenu energiju koja je odmah tu u blizini – baš u mišiću.
Sa sposobnošću da skladište unete hidrate kao glikogen i masne kiseline kao trigliceride, mišići figuriraju sa sopstvenim zalihama energije.
Fiziologija po kojoj se pristup ovim rezervama energije odvija je prilično prosta i zasniva se na sposobnosti tela da veoma brzo reaguje na stres koji trening izaziva, a odgovor će biti najintenzivniji ukoliko je prisustvo insulina u tom momentu nisko, bez obzira da li ste to postigli neunošenjem hrane jedno vreme (oko dva sata nakon poslednjeg obrka) ili ste na ketogenoj dijeti.
U ovoj situaciji, kada je u okruženju insulin nizak, mnogi hormoni znatno uvećavaju svoje prisustvo i aktivnosti: glukagon, kortizol i adrenalin/ noradrenalin.
Isprva bi izgledalo da ovako nešto mi ustvari želimo da izbegnemo, ali nauka kaže da je ova kombinacija idealna! Uz nisko prisustvo insulina i šećera u krvi, svaki od ovih hormona ispoljava aktivnosti koje nam zajedno nude izuzetnu dostupnost energetskih rezervi u mišićima.
Glukagon
Stimuliše razgradnju glikogena skladištenog u jetri i njegovog oslobađanja u vidu glukoze u krvotok za periferna tkiva i delove tela, kao i CNS, jer skeletni mišići ne mogu oslobađati njihov glikogen u krvotok (jer im nedostaje glukoza-6-fosfataza koja je odgovorna za poslednji korak u oslobađanju glukoze nazad u krvotok tokom razgradnje glikogena u jetri).
Kortizol
Stimuloše razgradnju glikogena i triglicerida u glukozu i masne kiseline, obezbeđujući energiju telu dopremljenu iz unutrašnjih energetskih rezervi.
Adrenalin
Neophodan je da mišićnom tkivu omogući pristup unutrašnjim rezervama glikogena i tera masne ćelije u telu da oslobađaju masne kiseline zarad sinteze energije.
Sve ovo se dešava u okolnostima niskog prisustva insulina.
Nastavak teksta, procitajte
https://www.ogistra-nutrition-shop.com/content/317-hidrati-pred-trening-marketing-ili-nauka
