20 kilograma mase Da, da, znam, svako je stručnjak po pitanju mase. Internet je preplavljen "mrcinama" od 60 kilograma koji dele savete kako postati velik i snažan. Ovo je otprilike sažetak njihove metode kako dobiti na masi: Poslažite ogromne i komplikovane reči jednu za drugom, iskoriste sve moguće sinonime u nekoliko rečenica, dodaju nešto brojeva, spomenu hranu i bum! Eto vam programa, ali i zagrejane publike.
Nedavno sam u svojoj trgovini bio teroriziran od strane momka koji je uporno tvrdio kako je stražnji čučanj superiorniji od prednjega zbog povećanog angažmana tetiva kolena. Kasnije sam saznao kako taj isti momak nije odradio ni jednu seriju čučnjeva u životu. Još jedan stručnjak.
Zapravo, ja sam prilično dobar primer trenutnog gojenja. U periodu od četiri meseca, bez upotrebe steroida, nabacio sam 20 kilograma, sa 75 na 95. Ono što je zanimljivo u mom slučaju od četiri meseca i 20 kilograma je ono što sam radio pre nego sam počeo dobijati na težini. Zašto? Pa, to je vrlo verovatno isto ono što vi radite sada. Sa težinom od 75 kilograma, gotovo je svaki dan bio ispunjen napornim i teškim bench-evima, lat povlačenjima, različitim pregibima, abdominalnim radom, i još sam uz to skakao sa sprave na spravu. Tad sam upoznao Dicka Notemeiera, as našim poznanstvom, i kazaljka na vagi je napokon krenula prema većim brojevima.
Kod Dicka, u prostoru gde je on vežbao, na podu je bila ogromna šipka, a uz zid stalak za čučanj. Tri puta nedeljno sam odlazio kod njega da podižem tu šipku na sve moguće načine. Dva puta nedeljno sam radio čučanj. Uz takve treninge, ubrzo sam stalno bio gladan. Čak do te mere da sam znao pojesti sendvič neposredno pre večere kako ne bih bio gladan dok jedem.
Dik je kontrolisao moju težinu iz dana u dan. Bilo je gotovo šokantno gledati kazaljku na vagi. Stalno je išla prema gore. Jedno poslepodne sam došao kući posle treninga, a moj brat koji me pre toga nije video nekoliko nedelja, ostao je iskolačenih očiju kad sam ušao kroz vrata. Njegove reči su bile: "Je .... pa šta jedeš? Dinamit?! "Ljudi moji, e to je program za masu, program za gojenje. Ako nekoga ne vidite nekoliko nedelja, i taj neko vas praktično ne prepozna nakon tog vremena, dobro došli u klub. Međutim, ako nakon dva meseca budete manji nego kad ste započeli, jadni vi. Većina ljudi koja se želi "ugojiti", ne uspe.
Zašto? Zato što:Rade previše stvari koje ih umaraju, ali ne čine većima.Rade premalo stvari koje ih trebaju učiniti većima, ali i stvarno umornima. Nastavite čitati i objasniću.
Tri principa gojenja
Formula na koju se možete kladiti:1) Morate postati jači, ali da bi to postali, treba koristiti i pametan osnovni program. Lično sam se zaljubio u program 5/3/1 Jima Vendler, a iz kog razloga? Pa zbog toga jer stvarno deluje! Da bi postali jači, potrebno je da uradite dve stvari: da dodate težinu i raditi više ponavljanja. Odgovor nikad nije bio: dižite manje težine više puta, ili dižite veće težine manje puta. Odgovor ostaje: Dižite veće težine više puta.
2) Drugi deo te formule je star koliko i Zemlja. Jednostavno morate ozbiljnije poraditi na čučnju.U izdanju Ironmana iz marta 1980., Jack Kirvan je ponudio vrlo kratak članak: "Seminar Toma Platza."Iskrenost i ljubaznost su uvek bili njegovo obeležje, a ako niste primetili, i veličina njegovih butina. Njegov odgovor na male ruke, mala prsa i bilo šta drugo, je bilo povećanje opterećenja u čučnju.
Da ponovim: Odgovor je u čučnju!
3) I konačno, doslovce morate provesti više vremena sa šipkom. Ne, nisam rekao "kod šipke." Bourbon i čučnjevi ne idu skupa. Pokušao sam s takvim treningom. Verujte mi po tom pitanju. A ima li boljeg načina kako provesti više vremena sa šipkom u ruci nego upotrebom kompleksnih, odnosno složenih vežbi....
Nastavak teksta, procitaje
OVDE
