Sa moje tacke gledista,to predstavlja svima problem,jer da nije tako svi bi bili sampioni,najbolji,najuspesniji etc.. U glavi se stvaraju nijanse koje razlikuju najboljeg od svih ostalih.
Evo kad sam vec krenuo dacu ti jos 1 primer.
Ja,dete 15 godina,krmak,15-20 kila viska,krecem u srednju.
Svo drustvo mi dupe pomeralo,devojke da ne pricam,udjem u teretanu da to promenim.
Prvo sto me docekalo je polivanje mase iz teretane,"de si debeli","sta ces ti ovde,gledaj se.." i da ne navodim dalje..
Treba da idem u teretanu,kaze drustvo "ajde na pice" ja u fazonu "ne mogu,idem u teretanu" a oni me gledaju i smeju mi se u facu misle da ih zajebavam. Ali jednostavno nadjes motivaciju u sebi,pa udaris po tegovima,po dijeti,iskljucis se kad te kude i samo teras dalje.
Zato sada posle 3 godine,kad vide na sta licim,nije im uopste ni malo smesno,kad vide kako treniram,sta mogu,kako mogu,presli su iz ismevanja u pitanja "e buraz sta da radim kaskaju mi ledja","razmisljam da krenem oces mi pokazati kako sta","e ugojila sam se malo sta da jedem da se doteram moram sa deckom na more.." od istih tih drugara i drugarica kojima je bilo smesno.
Samo ne odustaj,svaki trud se isplati i sve dodje na svoje.
Sve po zasluzi.