"Ponedeljak idemo dalje. Naime, prošli put sam govorio nešto o mastima u nama, a sad da kažem nešto o mastima koje unosimo u sebe.
Masti se dele na zasićene i nezasićene. Nezasićene se dalje dele na polinezasićene i mononezasićene. Da opišem pojedinačno ukratko.
Zasićene - Važile su za veliko zlo, međutim u novije vreme i novije studije pokazuju koliko ove masti imaju veliku važnost za nas. Novije studije su dokazale da zasićene masti nemaju uticaj na oboljenje srca i kardiovaskularnog sistema, čak imaju poztiivan uticaj na oba. Takođe, dokazano je da imaju veliki benefit za jačanje imuniteta samih ćelija i da im pomažu u bržoj reparaciji.
Mononezasićene - To su masti koje sadrže jednu nezasićenu karbon vezu u molekulu. Uglavnom se nalaze u tečnom stanju, tj namirnice sa njihovim visokim udelom. Dobre su za smanjenje lošeg holesterola, smanjenje rizika od srčanog oboljenja, povećanje insulinske osetljivosti, i drugi benefiti.
Polinezasićene - To su masti koje sadrže više nezasićenih karbon veza u molekulu. Nalaze se i u tečnim i čvrstim oblicima, odnosno namirnice sa njihovim velikim udelom. Kao i monozasićene, smanjuju loš holesterol, smanjuju rizik od srčanog oboljenja itd.
Ovo je ukratko od vrstama masti. U sledećem tekstu bih se bavio razlikama izmedju cis i trans masti, holesterolu, koje namirnice imaju masti koje nam trebaju itd."
"Juče sam ukratko rekao koje masti imamo i neke od razlika, danas malo detaljnije o svemu.
Prvo da krenemo od namirnica i gde ima kojih masti više.
Zasićene - zasićenih masti najviše imamo u sledecim namirnicama:
1. Kokosovo ulje
2. Ulje crvene palme
3. Maslac
4. Životinjske masti
5. Sirevi
6. Orašasti plodovi, brazilski orah pre svega
7. Žumanca
Polinezasićene masti -
1. Ulje konoplje
2. Ulje šafranike
3. Laneno ulje
4. Ulje koštica grožđa
5. Losos
6. Haringa
7. Orasi
8. Kikiriki puter
Mononezasićene masti -
1. Ulje makadamije
2. Bademovo ulje
3. Ulje avokada
4. Lešnik, badem
5. Maslinovo ulje, masline
6. Susamovo ulje, susam
7. Žumanca
Za danas toliko, pa ću u drugim temama da obradim pitanje holesterola, cis i trans masti, kao i dosta drugih stvari"
HOLESTEROL
"Šta je holeterol, zašto nama je bitan i mitovi u vezi njega na današnjem rasporedu.
Mislim da je ovo jedna od zanimljivijih tema i da treba poseban tekst da se pozabavi holesterolom i uopšte mitovima koji kruže u vezi njega. Pa da počnemo.
Holesterol u organizmu predstavlja sterol, lipidni molekul čija je uloga da:
1. gradi i održava ćelijske membrane
2. unutarćelijski transport
3. stvaranje hormona u organizmu (testosteron, estrogen, progesterona itd)
4. digestija (stvara žuč u jetri i na taj način pomaže pri apsorbciji hrane koje jedemo, pre svega iz masti)
5. transport vitamina E; D, K.
Holesterol u organizam stiže na dva načina (endogeno i egzogeno) Odnosno proizvodnja unutar tela tj jetre i putem hrane koje unosimo. Od ukupne količine, velika većina holesterola STVARA NAŠE TELO. Kada se holesterol stvori on se vezuje za proteine i stvarajući lipoprotein odlazi do ćelije. Holesterol je nerastvorljiv u vodi, zato mu je i potrebna veza sa proteinom. E sad, ovi lipoproteini se dele po gustini i postoje:
1. VLDL - lipoprotein veoma male gustine
2. IDL - lipopretin srednje gustine
3. LDL - lipoprotein male gustine
4. HDL - lipoprotein velike gustine
Nas u ovom momentu najviše interesuju LDL i HDL. Posebno u pogledu rizika od srčanog oboljenja. Naime. HDL važi za dobar holesterol, a LDL za loš. Po tome nama bi najviše odgovaralo da imamo što više HDL a što manje LDL? Da li je zaista tako sutra u nastavku"
"Juče smo napravili uvod u holesterol opisali šta je, njegovu ulogu u organizmu, pomalo detalja o hdl i ldl, a danas bih da napišem nešto malo o odnosu hdl i ldl i opasnosti od srčanog oboljenja. Tj razbijanje još jednog mita.
Naime, dosta je zabluda oko veze holesterola i zdravlja i šta visok holesterol u stvari predstavlja. Rekli smo juče da bi po teoriji bilo idealno da imate visok hdl i nizak ldl i da su vam rizici od srčanog oboljenja minimizirani. Međutim to baš i nije tako. U nekolicini ispitivanja pokazalo se da čovek može da ima prekomernu telesnu kilažu, visok nivo triglicerida, loše zdravlje generalno, a DOBRE nivoe holesterola. Razlog ovome je sledeći: ovi ljudi imaju dosta inflamacijskih proteina na površini hdl holesterola i oni povećavaju rizik od srčanog oboljenja.
Neki od mitova vezanih za holesterol su sledeći:
1. Jesti hranu bogatu holesterolom npr jaja, povećava vaš holesterol. - To je velika greška, jer prvo i osnovno jeste da je holesterol autoregulativan! Prevod - ako ga jedete više, telo prozivodi manje.
2. Visok nivo LDL holesterola stavlja vas u opasnu zonu od srčanog oboljenja. - Visok nivo šećera u krvi i triglicerida su veći preduslovi za srčano oboljenje.
Ovo je ukratko za danas, pa bih sledeći put se okrenuo malo na trigliceride i onda konačno da idemo ka ishrani."
TRIGLICERIDI
"Idemo poslednji za ovu nedelju.
Danas bih napisao koju rečenicu o trigliceridima, jer su mnogo bitni po naše zdravlje. Šta su, da li zavise samo od unosa masti, u narednim redovima.
Trigliceridi su glavni oblik u kojem se masti nalaze u organizmu. Trigliceridi predstavljaju tri masne kiseline prikačene za glicerol. Visoki nivoi triglicerida predstavljaju opasnost po srčani napad i oboljenje kardiovaskularnog sistema. U ovom slučaju nije samo opasno da li su vam trigliceridi povećani već odnos izmedju istih i HDL -a. Uzmite svoje nalaze, pogledajte u kom su odnosu trigliceridi i hdl. Ako je odnos veći od 3:1 u koristi triglicerida, onda je situacija opasnija. Ta osoba je isnulinski rezistentna, a onda se opet vraćamo na insulinsku osetljivost i kako loša može da izaziva kardiovaskularne problem. Sve je povezano.
E sad, da li su masti krivi za trigliceride? Ne. Šećeri su. Jedan od glavnih uzorka lošeg odnosa triglicerida i hdl, jesu šećeri tj ishrana siromašna mastima. ogično objašnjenje ide iz ovoga. Mi kroz masti unosimo trigliceride ali i HDL, ako nam se ishrana bazira na šećerima, hdl-a nema tu, što povećava odnos od gore u korsit triglicerida.
Ne izbegavajte masti "