Vecina bodibildera razume ili treba da razume vaznost proteinskih dodataka ishrani.Dizaci tegova i bodibilderi imaju vecu potrebu za proteinima nego osobe koje obavljaju poslve u sedecem polozaju.Bez proteina (koje organizam razlaze na aminokiseline) nema razvoja misica.To je tako jednostavno.Bez obzira na to da li se hranimo namirnicama bogatim ugljenim hidratima i mastima,ili primenjujemo ishranu siromasnu ugljenim hidratima,proteini su uvek potrebni.
Naucnici su bodibildere,cija je zamisao da su za rast potrebni proteini bila cetiri decenije ispred njihovog vremena,prihvatili tek pre nekoliko godina.Dizaci tegova i bodibilderi,bas kao i sportisti u sportskim granama koje zahtevaju izdrzljivost,upozorili su na cinjenicu da se tokom treninga poveca potreba organizma za proteinom.Rezultati istrazivanja su potvrdili da se intenzitet treninga moze povecati samo uz primenu dijete bogate proteinima.Profesionalnim bodibilderima se preporucuje dnevni unos 2-3g kvalitetnog proteina po kilogramu telesne mase.Takmicar sa telesnom tezinom od 100kg treba dnevno da unosi 200-300g proteina u 5-6 obroka.Ima bildera koji dnevno unose i 500g proteina ali je organizmu tolika kolicina nepotrebna.Jedan od problema vezan uz uzimanje ovako ekstremnih kolicina proteina je sto se organizam navikne,i ako dobija previse (u odnosu na kolicinu potrebnu za postizanje anabolickog delovanja),tada jetra postaje veliki strucnjak za razgradnju proteina,pa uprkos unosenju velikih kolicina proteina razgradjuje aminokiseline istom brzinom kojom ih unosimo.
Sem toga proteini tokom osiguravanja aminokiselina neophodnih za rast,pozitivno deluju na stabilnost inzulina i drze u ravnotezi energetske nivoe posebno u razdoblju dijete.Ako proteine uzimamo kod svakog obroka tada su manje varijacije nivoa secera u krvi.Time lakse upravljamo nasim telom i mogu se osigurati odredjeni uslovi za smanjenje masnih naslaga.Ako je nasa dijeta bogata ugljenim hidratima tada ceo dan varira nivo secera u krvi.U jednom trenutku se osecamo dobro dok smo u drugom umorni i utuceni.(U daljem tekstu cemo pokazati da u nekim jelima koje sadrze proteine i ugljene hdrate postoje i odredjene aminokiseline koje deluju poput sredstva za „promenu ugodnosti“ i prenos osecaja.)
Poznajemo razlicite izvore proteina.Proteini dobrog kvaliteta mogu se naci u jajima,ovcijem siru,govedini,mleku,ribi,pilecim grudima...Postoje dodaci ishrani koje cine kvalitetni proteini iz jaja,mleka,soje i proteine zivotinskog odnosno biljnog porekla.
Od svih tih izvora proteina,najbolja je mlecna surutka jer sadrzi znatno vise aminokiselina koje organizam moze upotrebiti nego ostali izvori belancevina.Za razliku od mleka,sadrzi vrlo malo laktoze na koju su mnogi od nas osetljivi.
Mlecna surutka sa izmenjenim jonima i procedjena kroz mikrofilter vrlo je kvalitetna i lakoprobavljiva.
Ukus proteinskih praskova do nedavno je bio slican ukusu praska krede,a uz to nisu bili rastvorljivi u vodi.Danas imamo proteinske praskove koji su izvanrednog ukusa,lako su rastvorljivi i lagano svarljivi kao na primer WPC,ProMax ili Whey Best.
Druga prednost proteina mlecne surutke jeste sto sadrze visoku koncentraciju(maks. 50%) esencijalnih aminokiselina,od kojih je polovina sa razgranatim lancima koje su pak neophodne za odrzavanje misica.Najkvalitetniji dodaci ishrani sadrze i glutamin,koji je takodje potreban bodibilderima.
Proteini mlecne surutke osvezavaju imuni sistem nakon intenzivnog vezbanja.DR Bounous i negovi saradnici sa kanadskog univerziteta Mc Gill potvrdili su nizom naucnih radova da su proteini iz mlecne surutke bolji izvori celijskih i hormonskih reakcija od belancevina iz jaja,soje,govedine i ribe.Temeljna analiza je potvrdila da se stimulativno delovanje proteina mlecne surutke na imunoloski sistem moze zahvaliti sastavu aminokiselina u njoj.Mlecna surutka sadrzi odgovarajuce aminokiseline u odgovarajucoj koncentraciji.Proteini mlecne surutke povecavaju nivo najvaznijeg vodotopivog antioksidansa glutationa.Mlecna surutka ima brojnih drugih prednosti ali je dovoljno zakljuciti da su to najbolji proteini za bodibildere.Organizam najbolje moze da iskoristi proteine mlecne surutke vrlo bogate aminokiselinama sa razgranatim lancima koji pomazu imonoloskom sistemu i imaju vaznu ulogu kao antioksidansi.Kvalitetni mlecni proteini,a posebno kazein i hemijski cisti mlecno.proteinski proizvodi koji se danas mogu nabaviti,takodje su dobri izvori proteina.Sadrze velike kolicine za organizam vrlo bitnog glutamina,koji je neophodan bodibilderima.Stoga su-po mom misljenju,proteini mlecne surutke zvezda naseg vremena na polju dodataka ishrani.
Mesto i nacin upotrebe proteina mlecne surutke
Delotvorno je uzimati 100g. Proteina u prirodnom obliku-npr. jela od piletine,ribe ili govedine-pa dalje 150g u obliku dodataka ishrani.
Naravno kolicina proteina dobijenih iz dodataka prehrani zavisi od kolicine proteina uzete u prirodnom obliku.
Ima bildera koji zbog radnog mesta,prirode posla,odnosno svakodnevnih aktivnosti koje ne dopustaju kuvanje,nisu u mogucnosti da uzimaju suvise proteina u prirodnom obliku.Dnevni unos od 300g proteina u prirodnom obliku je gotovo nemoguc,jer bi se gotovo stalno morala jesti neka vrsta mesa,sto bi znacilo preveliko opterecenje za zeludac.Sa druge strane-racunajuci po specifikacijama,proteinski prah je jeftiniji od mesa.
U nastavku cemo vam dati nekoliko saveta o vremenu kada treba uzimati kvalitetne proteine.Prva i najvaznija stvar je da se dodaci ishrani bogati proteinima(po mogucnosti zajsedno sa ugljenim hidratima)trebaju uzimati uvek neposredno nakon treninga.Sastav za sintezu proteina u organizmu u tom slucaju je u mogucnosti prebaciti u veci stepen brzine,pa ako ne dobije odgovarajucu kolicinu aminokiselina,ta okolnost negativno utice na regeneraciju i rast.
Drugo,proteinski prasak treba uzimati uvek ujutru kako bismo sprecili vec zapocete katabolicke procese u drugom delu perioda spavanja.Tokom spavanja ne mozemo da jedemo i tada organizam trosi zalihe proteina.Usporen je i proces proizvodnje inzulina(ne zaboravimo da inzulin pospesuje ugradnju aminokiselina u misice),sto za posledicu ima prestanak sinteze proteina potrebnih za rast i regeneraciju.Sto ranije uzimamo jutarnju dozu proteina to je bolje,a posebno onda kada zelimo povecati obime i snagu misica.Ujutru se dodaci ishrani znatno brze absorbuju od belancevina iz prirodnih izvora(npr belancevina iz jaja).
Drugo,povoljno vreme za unosenje proteina su vecernji sati.Vecernji proteinski sejk bi trebalo popiti oko sat vremena pre spavanja.Nije problem ni ako nocu kada se probudimo popijemo jedno unapred pripremljeno proteinsko pice.Naravno,nije potrebno posebno ustajati zbog toga ali se cesto dogodi da tokom noci moramo ustati i to je dobra prilika za nekoliko gutljaja proteinskog napitka.To u znatnoj meri poboljsava metabolizam proteina i moze spreciti zapocinjanje katabolizma prilikom spavanja.Naucna istrazivanja su potvrdila da visok nivo aminokiselina razgranatog lanca u krvi u znatnoj meri onemogucava nocnu razgradnju proteina.Dnevna ishrana i nocni post izazivaju variranje proteina u organizmu.U najvecem broju slucajeva to je normalna homeostaza kod ljudi,i ona je naravno prihvatljiva.Bodibilderi medjutim zele da ovo variranje ucine sto ujednacenijim,jer katabolicki procesi za njih ne cine prednost.Pokusavaju sve sa ciljem da povecaju misice.Zbog toga treba uzimati proteine pre spavanja i odmah nakon budjenja.
Tokom dana naravno treba uzimati odredjenu kolicinu proteina tokom svakog obroka,ali to ne treba ciniti samo u obliku dodataka ishrani,vec uzmimo u obzir i prirodne izvore proteina.Primena proteinskih dodataka ishrani vrlo je jednostavna,samo treba pripaziti da se ne zaboravi.Sto smo verniji u uzimanju proteinskih dodataka ishrani,to cemo moci postici bolje rezultate u razvoju misica.
Sada cemo navesti neke karakteristike proteina mlecne surutke:
-Mlecna surutka jaca imuni sistem organizma najvise od svih drugih izvora proteina.Intenzivno vezbanje slabi imuni sistem iz nedelje u nedelju.Proteini mlecne surutke uravnotezavaju ovo negativno delovanje.
-Proteini mlecne surutke obradjeni na poseban nacin sadrze peptide(odnosno lance aminokiselina povezane peptidima)koji povecavaju nivo faktora rasta sa inzulinskim delovanjem(IFG-1)a pritom modifikuju posrednicku ribonukleinsku kiselinu (genetski kod).
-Indeks nivoa secera u krvi proteina mlecne surutke je nizak,sto za posledicu ima optimalizaciju krive inzulina,pa je moguce sagorevanje vecih kolicina masti zahvaljujuci optimalnoj ravnotezi glukanona(hormona za regulaciju nivoa secera u krvi koji proizvodi gusteraca).
-Proteini mlecne surutke smanjuju nivo holesterola u vecoj meri od kazeina i soje,a pri tom ako je doziranje ispravno smanjuju obrok.Doza proteina od oko 25-30g stimulise proizvodnju kolecistokinina(odnosno hormona za pospesivanje rada zuci i smanjivanje obroka).
-Proteini mlecne surutke sadrze peptide sa cetvorostrukim vezama,cije delovanje je slicno onome kod prirodnih anelgetika.
-Hladno obradjeni(ne denaturirani)proteini mlecne surutke sadrze posebne peptide sa trostrukim vezama(glutamin-cistein),koji povecavaju nivo glutationa(najvaznijeg antioksidansa) u celijama.Naucnici odredjuju stanje celija u slucaju raka,AIDS-a i starenja pomocu nivoa glutationa.
-Labaratorijska istrazivanja su dokazala da specijalno odredjeni(ne denaturirajuci)proteini mlecne surutke,te male kolicine vitamina B1 i B2 rezultiraju porastom mase kod HIV pozitivnih pacijenata,dalje smanjuju opasnost od kancerogenih tumora i pneumonije(bakterijske,virusne ili gljivicne upale pluca)i usporavanjem starenja.B-vitamini aktiviraju enzime sa ciljem uspostavljanja odgovarajuceg metabolizma aminokiselina.Danas se vec naucnici bave problemom proteina mlecne surutke i njihovim osobinama u pogledu neverovatne mogucnosti regeneracije misica.Medjutim postoji jedan problem:na zalost u prodaji se nalazi jako velik broj nekvalitetnih proteina mlecne surutke.
Tokom proizvodnje proteina mlecne surutke treba resiti dav glevna problema.Jedan je sadrzaj laktoze,a drugi je obrada kiselinama.Verovatno vam je poznato da laktoza izaziva nadutost i stvaranje gasova.Starenjem sve se vise smanjuje kolicina enzima koja je odgovorna za probavu laktoze,odnosno laktaze.
Danas to vise ne predstavlja problem jer je nauka napredovala i na tom podrucju.Proizvode se posebni mikrofilteri za odstranjivanje laktoze i masti,pa za proizvodnju efikasnih dodataka ishrani sa visokim sadrzajem proteina mlecne surutke.Najnoviji uredjaju sa jonskim izmenjivacima upotrebljavaju reaktor za mesanje cime se dobija protein mlecne surutke izuzetne cistoce i izuzetno posebne rastvorljivosti.Medjutim,s obzirom da je ova vrste proteina u prahu izuzetne cistoce sa sitnim zrncima i lagana ,rad sa njima u velikim kolicinama i fabrickim uslovima je izuzetno otezan.Ranije-primenom tradicionalnih jonoizmenjivackih masina-mogao je da se proizvede samo denaturirani protein sa smanjenim nivoom imunoglobulina.
Mlecna surutka loseg kvaliteta moze biti opasna po zdravlje.Danas trzistem vladaju mlecne surutke obradjene kiselinama cime se dobija nepotpuno cist,denaturirani protein sa visokom koncentracijom soli koji sadrzi potencijalno toksicne tzv. Aminokiseline D-oblika.Ovakav proizvod ne sme da se preporucuje bodibilderima.Iako je natrijum veoma bitan sa gledista efikasne prehrane celija(npr. u slucaju natrijumske pumpe)prevelika koncentracija natrijuma zadrzava vodu sto je prepreka u otklanjanju masnih naslaga i vode.Naravno,ni jedna kompanija nece reklamirati svoj proizvod tako da on ne odgovara standardima.Odlucuje potrosac.Jedan kriterijum je sadrzaj soli.Ako kolicina soli na 100g proteina prevazilazi vrednost od 250-300mg tada je u pitanju protein mlecne surutke obradjen kiselinama.U ovakvom slucaju ostali parametri se mogu i zanemariti.
Danas vise nismo prisiljeni da trosimo proteine mlecne surutke loseg kvaliteta.Nauka je zahvaljujuci tehnologiji 21.veka u stanju da proizvede vec sestu i sedmu generaciju proteina.Najnoviji proteini mlecne surutke su razvijeni vec za ciljeve lecenja,za ishranu osoba sa teskim povredama,na primer u slucaju opekotina,povreda glave,sepse,teskih infekcija ili nakon hirurskih zahvata,odigravaju se drasticni katabolicki procesi razgradnje belancevina.Osobe sa ovakvim povredama trebaju vise proteina od zdrvog coveka.Njihove potrebe su 3-4g proteina po kilogramu telesne mase.Osobe u ovako beznadeznom stanju vrlo tesko razgradjuju proteine sto za posledicu ima slabljenje imunog sistema cime je regeneracija usporena.Ako ne dobiju odgovarajucu kolicinu proteina molekularne strukture ovi pacijenti umiru od posledica ovih povreda.
Doktori su razvili napitke u vezi sa sastavom proteinskih molekula zbog smanjenja rizika od smrti.Treba nastojati postici brzu i bolju apsorpciju azota,(a zadrzavanje azota primenom peptida sa malom molekulskom masom ;molekulska masa peptida=500-14000D)te imuni sistem trebaju da budu na odgovarajucem nivou uz stabilniju apsorpciju azota(primenom peptida srednje i velike molekulske mase;molekulska masa peptida 10000-16000D).Pre nego sto se detaljnije udubimo u labaratorijska istrazivanja ispitajmo kakve su prednosti proteina mlecne surutke proizvedenih uz momoc najnovije tehnologije.
Osobine proteina mlecne surutke
Mlecna surutka je sastavni deo mleka.Tecno mleko sadrzi oko 6,25% proteina.80% ovog proteina cini kazein a 20% mlecna surutka.Proteini mlecne surutke jesu proteini koji ostaju nakon proizvodnje sira iz mleka,kada se kazein izdvoji iz mleka.Pre su surutku upotrebljavali za ishranu stoke ili su je prolivali na zemlju gde se razgradjuvala uz uzasan miris.Rezultati modernog istrazivanja su potvrdili da se u surutki nalaze posebno hranljive materije.Surutka je kompletan protein u kom se nalaze kako esencijalne tako i neesencijalne aminokiseline.Surutka sadrzi visoku kolicinu aminokiselina razgranatog lanca.Oko 50% amino kiselina koje cine surutku cine aminokiseline razgranatog lanca.
U surutki se moze pronaci i prekursor(predmaterija)glutamina,glutaminska kiselina.Obradjen protein mlecne surutke sadrzi 5%glutamina i 11-13% glutaminske kiseline.Celokupni glutamin u surutki je peptidnim vezama povezan sa proteinima.Ova veza je vrlo bitna jer je glutamin u obliku slobodne aminokiseline(npr. L-glutamin)vrlo osetljiv na vlagu.L-glutamin se pod uticajem vlage vrlo lako pretvori u amonij,i osigurava vrlo plodnu podlugu za razvoj bakterija.
Glutamin se-od kada ga upotrebljavaju bodibilderi-vrlo cesto brka sa glutaminskom kiselinom.Surutka sadrzi i glutamin.Ako proteini mlecne surutke ne sadrze glutaminsku kiselinu vec samo glutamin,tada nesto nije u redu,jer krava ne moze davati mleko u kom nedostaje jedan tako vazan sastojak kakav je glutaminska kiselina.U dodacima ishrani u 100g proteina ima 5g glutamina i 12g glutaminske kiseline.Pri normalnom opterecenju tih 5% je idealno.Organizam je sposoban i sam da stvori glutamin od aminokiselina razgranatog lanca,glutaminske kiseline i drugih aminokiselina.Ako medjutim zestoko treniramo ili nam je organizam preopterecen tada se javlja povecana potreba za glutaminom(u GLM-obliku).U slucaju intenzivnog opterecenja organizmu je potrebno 20-30g za poboljsanje sinteze proteina.Posto se L-glutamin raspada pod uticajem vlage moramo obratiti paznju na to kada i sa cim ga uzimamo.
Surutka je globuralna proteinska frakcija koja sadrzi azot.Udeo azota zavisi o kravljoj pasi,godisnjem dobu,zemlji porekla i razdoblju laktacije(stvaranja mleka)kod zivotinje.Sa tim u skladu proteinska frakcija i sastav aminokiselina pojedinih proteina mlecne surutke imaju sirok znacaj.Daljina odstupanja uzrokovana je kvalitetom obrade(cedjenje,jonska razmena,termicka obrada,obrada kiselinama ili enzimima).
Nesporazumi u vezi sa proteinima
Ishrana bodibildera je uvek bila okruzena tajnovitoscu.Od svih mitova se drzi jos onaj vezan za proteine.Konzervativno lekarsko drustvo jos uvek misli da bodibilderima nije potrebno vise proteina i time ne priznaju zakljucke donesene temeljnim istrazivanjem.Stotine naucnih radova nastalih na osnovu istrazivanja raka,bolesti srca ili uzimanja velikih doza vitamina-C protiv prehlade potvrdjuju opravdano uzimanje.Ipak najcesci odgovor u vezi sa proteinima je da nema dovoljno podataka.Ako u vezi sa bodibildingom zatrazimo savet doktora on ce nam uvek reci da obratimo paznju na to kako prevelika kolicina proteina izaziva bolest bubrega.U sledecem tekstu zauvek cemo ponistiti pogresna verovanja.
1.Sportistima nisu potrebne povecane kolicine proteina
Kada ce tome doci kraj?Sada se sigurno cudite sto jos uvek postoje osobe koje veruju u ovu tvrdnju.Nazalost,mnogo ih je vise nego sto bismo mogli zamisliti.Nemojte da zaboravite da je jos uvek zivo verovanje vezano za dijetu sa malim kolicinama proteina a velikim kolicinama masti i ugljenih hidrata.Istrazivanja sprovedena u proteklih 50tak godina a posebno ona iz zadnjih deset su potvrdila da sportisti,a posebno dizaci tegova i bodibilderi zahtevaju znatno vece kolicine proteina od osoba ciji posao ne zahteva vece kolicine kretanja.Prema tvrdnji dr Petera Lemona sportisti koji se bave nekom disciplinom koja zahteva izdrzljivost treba da unose 1,2-1,4g,a dizaci tegova i bodibilderi 1,7-1,8g proteina po kilogramu telesne tezine.Tokom jednog testa bodibilderi su uzimali samo 0,86g proteina dnevno po kilogramu telesne mase i tada im se pocela smanjivati misicna masa.Doslo se do zakljucka da je za odrzavanje pozitivne azotne ravnoteze potrebno uzimati 1,76g proteina po kilogramu telesne mase dnevno.Tokom analize podataka istrazivanja doslo se i do zakljucka da muskarci tokom treninga razgradjuju vecu kolicinu proteina nego zene.Prema misljenju mnogih bildera,pozeljno je 40% dnevnih kalorija pokriti proteinima.Uzmimo za primer jednog bodibildera telesne mase od 100kg koji prehranom dnevno unosi samo 2000kalorija i 40% od toga unosi u obliku proteina jer zeli da se resi viska masnih naslaga do takmicenja.40% od 2000kalorija jednako je 800kalorija.A jadan gram proteina osigurava 4kalorije,tada 800kalorija odgovara kolicini od 200g proteina.Ako tih 200g proteina podelimo sa 100kg dobicemo 2g proteina po kilogramu telesne mase,dakle kalkulacija naseg takmicara je sigurno dobra.
2.Prevelika kolicina proteina je opasna
Ponovo bih se iznenadio kada bih procitao da je prevelika kolicina proteina opasna po bubrege i izaziva disleksiju.Na kakvim doktorskim cinjenicama se temelje ove tvrdnje?Ostecenje bubrega je ustanovljeno kod osoba koje su vec ranije bolovale od toga.Jedna od funkcija bubrega jeste izdvajanje karbamida.Karbamid(koji uopsteno gledano nije toksicna materija) sadrzi amonijak(tj. vrlo toksicnu materiju)koji ima poreklo iz potrosenih proteina.Osobe sa problemom funkcije bubrega ne mogu da izdvajaju karbamid,cija je posledica pojacanje stresa pri dijeti bogatoj proteinima.Ne mogu ni da zamislim kome je pao na pamet zakljucak da dijeta bogata proteinima moze da bude opasna i za zdrave sportiste.
Nijedan naucni rad ne govori o stetnom delovanju proteina na bubrege.Danas kada milion sportista vec poslednjih deset godina uzimaju visoko proteinsku hranu,nigde se ne moze naci pojava problema sa bubrezima uzrokovana dijetom na proteinima.Ako bi protein znacio preveliko opterecenje za bubrege tada bismo znali za veliki broj slucajeva.Ima bildera koji su dnevno trosili i znatno vece kolicine(pa i 600g dnevno)pa ipak isu imali problema sa bubrezima.U vezi sa disleksiom situacija je nesto komplikovanija,ali je zakljucak isti.Patologija disleksije povezana je sa vise faktora rizika,a odredjenu ulogu igraju i psiholoske,makroprehrambene(ugljeni hidrati,proteini,masti),mikroprehrambene(vitamini,minerali,itd)hormonske,polne,porodicne,nasledne okolnosti i one vezane za nedostatak kretanja.Posledica uzimanja velikih kolicina proteina jeste porast kiselosti krvi,pa organizam koristi mineralne materije iz kostiju za smanjenje te kiselosti.Cak i kada bi postojala opravdana veza izmedju visokoproteinske dijete i disleksije(a naravno,ona ne postoji)vrlo malo se faktora rizika moze jeviti kod sportiste jer se oni puno krecu,zestoko treniraju,sagorevaju veliku kolicinu kalorija,a gotovo sve vitamine i minerale nadoknadjuju u obliku dodataka dodataka ishrani pa je hormonska ravnoteza njihovog organizma pozitivna.
3.Svi su proteini isti
Koliko puta smo to vec culi.Za osobe koje obavljaju poslove u sedecem polozaju-kojima je svejedno sto njihove zadnjice poprimaju oblik stolice na kojima sede-proteini su zaista isti.Istrazivanja su medjutim jednoglasno dokazala da razliciti proteini deluju funkcionalno razlicito na organizam sportista.Proteini mlecne surutke jacaju imuni sistem.Proteini mlecne surutke sadrze i aminokiseline razgranatog lanca,koje su jako korisne za bodibildere.Mogao bih danima da nabrajam razlicite karakteristike raznih proteina,npr. mogucnost zadrzavanja azota i IGF-faktora(faktora rasta sa inzulinskim delovanjem).Nazalost mit o inzulinu se zadrzao predugo,poput troglavog zmaja iz prica pa je previse ljudi verovalo u njega.Vreme je da se obracunamo sa njim!
„Velika zabluda“
Da bi izgradio nova misicna tkiva ili zadrzao postojeca organizam treba obraditi,korisno upotrebiti i zadrzati izdvojen azot.Aminokiseline sadrze azot dok masti i ugljeni hidrati ne.Moglobi da se poveruje da se problem moze resiti uzimanjem velikih kolicina aminokiselina.To nazalost nije moguce.Istrazivaci su pre 25 godina razbili pogresno verovanje poznato pod nazivom „velika zabluda“.
Sredinom sezdesetih godina 20.veka istrazivaci su otkrili da se kratkorocni dipeptidi,tripeptidi i ologopeptidi(cija se molekulska masa krece u granicama izmedju 5000 i 14000D)mogu absorbovati u ljudskom zelucu bez promena.Naravno,kratkorocne aminokiseline se brze absorbuju od dugorocnih pa se u vecoj meri ugradjuju u organizam od slobodnog oblika. 70% azota u krvi potice od peptida a ne od aminokiselina slobodnog oblika.
Naucno potvrdjena cinjenica o boljoj absorpciji azota danas je prednost peptida u odnosu na aminokiseline slobodnog oblika.Danas je vec i to normalno da fabrike lekova proizvode peptide razlicite molekulske mase sa razlicitim namenama.Pacijent koji je na primer operisao kicmu zahteva drugacije peptide od onog koji boluje od AIDS-a ili onog sa opekotinama.
Peptidi niske(izmedju 500 i 14000D)molekulske mase iz hidroliziranih proteina mlecne surutke su tokom eksperimenta sa zivotinjama zadrzavali vise azota od onih iz hidroliziranog belanca,hidroliziranog kazeina,celog jajeta,mlecne surutke,kazeina ili soje.Tokom probave ili hidrolize proteina dugolancane aminokiseline(polipeptidi) koje ga cine,u potpunosti se razgradjuju ili raspadaju na krace lance.
Ovi manji komadi su dipeptidi,tripeptidi i oligopeptidiEnzimi za razgradnju materija koji ucestvuju u probavi razrezu te lance poput nekih hemijskih postupaka.Ovaj proces hemijske hidrolize ima dva velika nedostatka.Prvi je vezan za ukus.Proizvodi od kratkolancanih peptida proizvedeni u obliku praha imaju neprijatan ukus,a njihov miris najbolje moze da se uporedi sa mirisom prljavih carapa koje nisu prane tri meseca i bile su umocene u pokvarena jaja.Zbog toga su tablete ili kapsule bile jedino resenje za njihovo oralno uzimanje.Hrabriji su naravno sterilisanu otopinu peptida sami sebi ubrizgavali u vene.
Mislite da se salim?Ali to je vec neka druga prica.Zahvaljujuci promenama tehnologije enzima danas se vec mogu nabaviti podnosljiviji ukusi peptida.
Drugi nedostatak je sto je hidroliza pre razvoja novih enzima bila proces zasnovan na slucajnosti.Proizvodjaci nikada nisu mogli da budu sigurni koliko su zaista dugacki peptidni lanci koje stvaraju.Do danas je nastao napredak na polju enzimske tehnologije i nestale su sve nesigurnosti.U ovom trenutku nauka o ishrani je u mogucnosti da odredi tacnu duzinu peptidnog lanca u fazi stvaranja.Optimalno zadrzavanje azota i odrzavanje peptida proteina mlecne surutke velike molekulske mase sve to jaca imuni sistem.Vaznost mlecne surutke prepoznata je jos u 17. veku.O tome svedoce sledece dve izreke:“Ako zelis da ostanes zdrav pij mlecnu surutku i rucaj rano.“ I „Kada bi svako pio mlecnu surutku tada bi doktori propali.“
Sastav mlecne surutke
Mlecna surutka se sastoji od cetiri veca i sest manjih sastojaka:
%-tni udeo u surutki Molekularna masa(daltonima)
Beta-laktoglobulin 46-56 18400-36800D
Alfa-laktabumin 12-25 14200D
Govedju serum albumin oko10% 69000D
Imunoglobulin oko10% 15000-16000D
U manje sastojke(peptone)ubrajaju se:laktoferin,laktoperoksidaza,lizosom,relaksin,laktolin,B-mikroglobuin.
Laktoferin,laktoperoksidaza i lizozim su antibakterijskog i protumikarbonskog delovanja.Ovi proteini se mogu u svom prirodnom obliku pronaci u kravljem mleku.Tacna mera i kolicina ovih komponenti osiguravaju sigurno dobro delovanje kvalitetno proizvedenog dodatka ishrani na bazi proteina mlecne surutke na stvaranje misica i odrzavanje zdravlja.
Razlike izmedju pojedinih generacija mlecne surutke:
1.generacija Slatka mlecna surutka
Proteina %: 12-16
Masti%:10-15
Laktoze:75+
Slatka mlecna surutka je prah susen rasplinjavanjem,to je proizvod bez posebnog imena,jer je zbog sadrzaja laktoze veoma sladak i ima visok postotak masti.
2.generacija Mlecna surutka,filtrirana obicnim filterom
Proteina%:34
Masti%:6-12
Laktoze%:50+
Brza filtracija uklanja laktozu iz slatke mlecne surutke, pa udeo proteina raste na 34%.Zbog toga je ovaj proizvod dobio ime „34%-tna mlecna surutka.“
3.generacija Mlecna surutka filtrirana ultrafilterom ili Ro mlecna surutka
Proteini%:50-75
Masti%:6-10
Laktoza%:15-35+
Daljom filtracijom ili inverznom osmozom(RO=Reverse Osmosis) iz mlecne surutke se udaljuju dalje kolicine laktoze i masti.Cak i vrlo mala kolicina 75%_tne mlecne surutke sadrzi 5g laktoze i 2-3g masti.
4.generacija Ultrafiltrom i mikrofiltrom filtrirana mlecna surutka
Proteini%:75-80
Masti%:3-10
Laktoza%:4-7
Uz pomoc finog,mikroporoznog filtera uklanja se jos vise laktoze i masti,odnosno neke mineralne materije.Tokom hidrolize ne menja se neka molekulska masa.
5.generacija Mlecna surutka sa jonskom izmenom
Proteini%:90-95
Masti%:1-2
Laktoza%:1-2
Postoje dve osnovne vrste jonske izmene.Izvorna grupa jonske izmene daje malo denaturirane proteine iz koje nedostaju neke frakcije imunoglobulina.Reaktorski jonoizmenjivac sa mlecnim posudama odstranjuje izvorni problem,odnosno nefiltrira previse mlecnu surutku a i ceo postupak je jeftiniji.
6.generacija
Proteini%:80-88
Masti%:1-4
Laktoza%:2-5
Obavlja se hidroliza mlecne surutke kiselinama ili enzimima pod cijim uticajem se menja molekulske masa mlecne surutke i frakcija proteina mlecne surutke.Samo enzimski hidrolizirani proteini mlecne surutke su sposobni za obnavljanje zadrzavanja azota.Izraz „hidrolizirani“ upucuje na enzimsku a ne na kiselinsku obradu.
Pojam bioloske vrednosti proteina mlecne surutke
Proteini mlecne surutke imaju vecu biolosku vrednost od proteina iz jaja.Kao merna jedinica proteina koristi se bioloska vrednost(BV) i indeks azotne ravnoteze(NBI).Bioloska vrednost je kategorija ocene kvaliteta,poznata od 1909.godine.Za osnovu je uzeta vrednost proteina iz celog jajeta,njegova bioloska vrednost je jednaka 100.u labaratorijama se medjutim koristi indeks azotne ravnoteze jer je postupak jednostavniji i brzi.
Dodatak ishrani zasnovan na proteinaima mlecne surutke ima bioloski vrednost 157,dok je bioloska vrednost proteina iz jaja svega 88.Najlakse je proizvesti proteinski prah iz belanca jajeta,pa je taj postupak postao najrasprostranjeniji.Istovremeno,proteinski prah proizveden iz zumanca jajeta lakse se vari i ima BV preko 100.Nazalost,ne postoji protein proizveden iz zumanca jajeta koji ne sadrzi mast a da nije proizveden denaturlizacijskim postupkom koji se odvija na visokim temperaturama.
Uzimanje svezeg(neisusenog)jajeta skriva neke opasnosti,jer jaje sadrzi i bakterije.Belance jajeta proizvedeno postupkom snrzavanja,koje se moze kupiti u slobodnoj prodaji obradjeno je vodonikovim peroksidom koji unistava sve bakterije.
U pocetku je mlecna surutka susena na visokim temperaturama sto je za posledicu imalo znacajno smanjenje kvaliteta u njoj.Bioloska vrednost laktalbumina,koji se moze kupiti u slobodnoj prodaji iznosi oko 104 tj.veca je od celog jajeta.Ako laktalbuminu dodamo metioni(odnosno dopunimo ga aminokiselinom,koja se tokom termicke obrade razgradi)tada bioloska vrednost proizvoda poraste na 130.Upotrebom trikova moderne tehnologije bioloska vrednost moze da se poveca na konacnih 157.Dva najvaznija elementa tokom proizvodnje visokokvalitetnih proteina jesu napustanje visokotemperaturalne denaturacije i uvodjenje enzimske obrade sto za posledicu ima dobijanje aminokiselina iz celog proteina.Pocetkom 20. veka naucnici jos nisu bili sigurni u korist mlecne surutke,a nisu poznavali ni trikove u vezi sa povecanjem bioloske vrednosti.
Dakle,zbog cega je bitna bioloska vrednost?Mozemo li da jedemo vise jaja,ovcijeg mesa ili sira?Prvo zapazanje su troskovi.Mozemo da se hvalimo i manje kvalitetnim proteinima ali kada izracunamo troskove vrlo brzo dolazimo do zakljucka da je takav protein skuplji i nije toliko ukusan ili se ne topi tako dobro u tecnosti kao visoko kvalitetan,ali je malo skuplji dodatak ishrani.
Postoji li takav protein koji je bolji i od dodatka ishrani sa proteinima mlecne surutke bioloske vrednosti 157?Vrlo verovatno da postoji,ako bismo iz zumanceta jajeta uklonili masti,obradili hladnim postupkom susenja i enzima,pa svu kolicinu proteina pretvorili u peptide,tada bismo vrlo verovatno dobili biolosku vrednost vecu od 157.Ovakvi proteini jos ne postoje,a kada i budu proizvedeni nece biti jeftini.
Nazalost mora se priznati da da BV i NBI nisu najbolja metoda za odredjivanja ucinka proteina kod onih sportasa,koji trenutno upotrebljavaju ove dodatke prehrani.
Bodibilderi koji trose visokokaloricnu hranu i obavljaju vrlo aktivnu sportsku delatnost trebaju verovatno u potpunosti drugaciji spektar aminokiselina od dece u razvoju ili osoba koje svoj posao obavljaju u u sedecem polozaju sto zahteva male kolicine energije.Aktivni sportasi trebaju vece kolicine aminokiselina za zadovoljenje povecanih energetskih potreba.Bioloska vrednost nije odgovarajuca merna jedinica u slucaju bildera,koji dnevno uzima 2 grama proteina po kilogramu telesne mase i za vise od 10% kalorija manje od dnevnih energetskih potreba.Za bodibildere bi se trebalo eksperimentalnim putem odredeiti koji su proteini najbolji.(Mozda bi odluku trebalo doneti temeljem metilhistinina,koji se moze pronaci u urinu i koji je karakteristican za katabolicko stanje.Obogaceni proteini mlecne surutke s dodatkom peptida mogli bi smanjiti izdvajanje metilhistinina.)
Ukratko-prednosti proteina mlecne surutke u odnosu na proteine iz jaja,belanca,soje...
-Proteini mlecne surutke specificnog sastava pogodni su za izmenu genetskog koda.Bodibilderi prosecnih genetskih predispozicija,obratite paznju!Proteini mlecne surutke obradjeni odredjenom tehnologijom sadrze spojene lance aminokiselina,tyv.peptide.Ovi peptidi su faktori rasta slicni insulinu(IGF-1faktori),koji su u stanju na vrlo cudesan nacin izmeniti ribonukleinske kiseline za prenos poruka-jedinstven genetski kod coveka.
-Proteini mlecne surutke od svih proteina najvise osnazuju imunoloski sistem:Za sportasa pod intenzivnim treningom neophodno su potrebni dodaci ishrani koji jacaju imuni sistem,jer se njegova reakcija pri intenzivnom treningu iz nedelje u nedelju smanjuje,a to se vrlo lako uravnotezuje mlecnom surutkom.
-Nizak indeks nivoa secera u krvi proteini mlecne surutke optimiziraju proizvodnju insulina:Kako protein mlecne surutke optimizira nivo insulina u krvi,time povecavaju proizvodnju glikogena od maksimuma,tj.pomazu u sagorevanju masti.
-Mlecna surutka smanjuje nivo holesterola:Ako proteini mlecne surutke uzimamo u odgovarajucoj kolicini,tada jedna doza od oko 25-30 grama stimulise proizvodnju kolecistokinina(hormona odgovornog za umanjenje apetita).Izvrsno za drzanje dijete.
-Proteini mlecne surutke pomazu sportasaima u teskim razdobljima intenzivnog treninga:Proteini mlecne surutke sadrze peptide s cetverostrukim vezama(tzv.opioide),koji deluju poput prirodnog analgetika.
-Odgovarajuce obradjena mlecna surutka povecava nivoe glutationa u stanicama.Izvrstan prirodni antioksidans; Mlecna surutka dobijena obradom na niskim temperaturama sadrzi specificne trojne peptide(glutaminski cistein),koji povecavaju nivo glutationa.Temeljem glutationa istrazivaci odredjuju stanje stanica kod obolelih od raka i AIDS-a ili u toku istrazivanja vezanih za starenje.
-Proteini mlecne surutke,ciji je satav odredjen na temelju znanstvenih istrazivanja,osiguravaju znatne prednosti kod resavanja teskih zdravstvenih problema:Rezultati istrazivanja mlecne surutke izricito su znacajni za medicinu.Nedenaturirani proteini mlecne surutke specificnog sastava sa dodatkom vitamina B1 i B2 veoma povoljno deluju na povecanje telesne mase i sagorevanje masnih naslaga kod HIV pozitivnih pacijenata,zatim smanjuju kancerogene tumore,smanjuju opasnost od pojave upale pluca i usporavaju proces starenja.Vitamin B kompleksa neophodni su za aktiviranje enzima potrbnih za uspostavu odgovarajuceg metabolizma aminokiselina.Uzimanje proteina mlecne surutke moze biti vrlo korisno za sve koji zele razvijati ili odrzavati svoju misicnu masu.Uz pomoc njih mozemo biti ne samo veci i snazniji,vec i puno zdraviji.
KOLIKO NAM JE PROTEINA POTREBNO?
Dnevna kolicina proteina ovisi o kvalitetima proteina koje koristimo.Pojedini sportasi,pa cak i strucnjaci,pri jednoj normalnoj dijeti unose manje od 60 grama proteina dnevno.Za njih je dodatak od 10 grama vec znacajna razlika.Drugi sportasi trebaju 30-40 grama proteina u obliku dodataka.Kolicina dodataka ovisi o intenzitetu treninga i kolicini proteina kojhe unesemo iz hrane.Uobicajeno se racuna da treba uzimati 2 grama proteina po kilogramu telesne tezine.Dakle,bodibilder telesne tezine 100 kg dnevno treba oko 200 g proteina.Stvarne potrebe treba odrediti uz vodjenje dnevnika ishrane,tacnim izracunavanjem uzetih proteina iz hrane i suplemenata.
Casopis MUSCLE sport, broj IV
ONLINE PRODAJA SUPLEMENTACIJE i PRIRODNIH DODATAKA ISHRANI (klik na link ovde)http://www.ogistra-nutrition-shop.com/index.phpPlaćanje pouzećem, po prijemu pošilke. Pošiljka se šalje brzom poštom.Vreme dostave 2-3 radna dana . CENA paketa (ispod 6.000 RSD) će biti uvećana po ceni tarifiranja brze pošte.
Ako kupujete proizvode čija ukupna vrednost prelazi 6.000 RSD dostava je BESPLATNA. Troškove brze pošte snosimo Mi.
Za kupovinu preko 10.000 RSD uz besplatnu dostavu ostvarujete i popust od 10%
Tema: PROTEIN MLECNE SURUTKE,VECNA ZVEZDA BODIBILDINGA (Pročitano 4352 puta)