Mili moji i dragi!
Prvo da vam javim najvažnije: Živ sam! Zatim još jedna dobra vest: Ne mora da se plati otkup za moje oslobodjenje!
Međutim, istina je da se još nalazim kod terorista.
Čuli ste da su me oteli sa građevine u Libanu dok sam radio na mešalici zajedno sa kolegom Spomenkom.
Mogu da vam kažem da je na početku bilo čupavo. Teroristi su nas strpali u džakove i odvukli u njihov kamp, a zatim skakali oko nas, mahali puškama i vikali nešto o Alahu i Džihadu. A onda su sve to snimali kamerom.
Kažem ja Spomenku da će izgleda da traže za nas otkup.
Onda smo najeb.... burazere, kaže mi Spomenko.
I stvarno, prvo su ih otkačili u našoj ambasadi. Ukinuta zadnja državna zajednica, a još nije došao naš novi ambasador.
Onda su zvali tu našu firmu kod koje smo radili. Ispostavi se da je gazda već primio drugu dvojicu na mešalicu i da ga mi uopste ne interesujemo.
Na kraju su spakovali one snimke i poslali našoj Vladi u Beograd
I tako smo mi čekali i čekali i čekali, pa sam ja od duga vremena popravio neki njihov rashodovani tenk.
Oni su se silno iznenadili, a ja sam im objasnio da je to sitnica, jer sam bio tenkista na Kosovu.
Spomenko ih je u medjuvremenu učio gađanju iz ručnog bacača, on je bio u Vukovaru.
Ja sam im posle očistio topove, jer sam bio artiljerac u Bosni.
A Spomenko im pokazao neke trikove sa kamuflažom dok smo se krili odNATO pakta.
I tako, sad smo zaposleni kao instruktori kod terorista.
Plata je bolja nego na mešalici, a bolji su i uslovi. Tako da se ništa ne brinete.
Čim mi istekne ugovor, eto mene kući...
Srdačno vaš, Milivoje.
