VIDLJIVI I NEVIDLJIVI ZNACI PRETRENIRANOSTI
dr N.Čikiriz
Uprkos mnogobrojnim diskusijama o pretreniranosti,postoji velika konfuzija o tome šta je to pretreniranost,koji su znaci pretreniranosti,i kako je sprečiti.
Deo konfuzije u vezi sa pretreniranošću povezan je i sa samim treningom i sa samim terminom: postoje mnoge definicije za pretreniranost i nekoliko termina koji je opisuju. Na kraju,ne postoji jedinstveno prihvaćena definicijaj pretreniranosti. Da stvar bude još komplikovanija, postoji nekoliko tipova pretreniranosti,koji imaju različite znake i simptome. Tako da je neophodo da se def1nišu različiti termini koji opisuju pojavu pretreniranosti.
Sam termin pretreniranost,uopšte uzev,opisuje duže ili kraće stanje neravnoteže izmedu treninga ili vežbanja i oporavka. Sam premor ili preterani zamor rezultuje padom postignutih rezultata. Pri tome,mnogi sportisti skreću pažnju, na to da se često previdi da se pad rezultatam ogleda upravo u onom delu što pokušavamo da poboljšamo.
Na primer,ako sprinter na 100m,poboljša svoje vreme na 1km,a vreme na 100m se poveća, verovatno neće smatrati da je to od pretreniranosti,već od nečeg drugog.
Primer 2:
ako veličina mišića kod bodibildera raste,i procenat masti u telu opada,a njegova opšta sposobnost opada,verovatno neće posumnjati da je to od pretreniranosti.U oba slucaja.,sportisti neće sebe smatrati pretreniranim,čak iako su neki rezultati sve slabiji,jer oni postaju sve bolji u onome što nameravaju da budu.
Sindrom pretreniranosti,ili kako neki zovu "zasićenje" je ono što većina misli kad kažu pretreniranost.Zasićenje je rezultat dugog i I veoma intezivnog treninga koji dovodi do različitih fizičkih i emocionalnih promena i promena ponašanja,koji se neće izgubiti sve dok se trening drastično ne smanji ili potpuno prekine za vreme od sedmice ili Ičak meseca.Uzgred,sindrom pretreniranosti ili zasićenje je nešto što sportisti zaista treba da izbegavaju,bez obzira da li su profesionalci ili amateri rekreativci).
Zapaljenje mišića je naziv koji se koristi da opiše nemogućnost ili smanjenje sposobnosti za mišićni rad tokom jednog ili više treninga. Ovaj vid smanjenja sposobosti ili nemogućnost miš1ćnog rada će nestati za nekoliko dana smanjenog treninga ili produženog odmora. Ovo je šta drugi podrazumevaju pod pretreniranošću.Zapaljenje mišića može nastati i sa varijacijama i promenama u programu treninga.Ove promene uključuju više ponavljanja u seriji,više serija i korišćenje veće težine i uvodenje nove vežbe u trening.Ključno je da mišićna vlakna otkazuju na
nekoliko dana,dok kod istinskog sindroma pretreniranosti ili zasićenja-fizički i emocionalni simptomi i poremećaji ponašanja-potrebno je mnogo više
vremena da nestanu,sedmica čak i meseci.
Treniranje do otkaza (overreaching)-je planirana kratkotrajna pretreniranost koja rezultuje diskretnim zamorom. Planirani kratkotrajni,veoma intezivan trening,koriste neki treneri fitnesa da bi i dalje bili na putu napretka.Neki vrhunski treneri smatraju da treniranje do otkaza je neophodan deo treninga profeslonalaca.Oni veruju da takvi kratkotrajni periodi otkaza
mišića su potrebni za dodatni napredak sportista koji su već utreniran.
Sportski naučnici proučavali su sindrom pretreniranosti godinama;
Jedan od stalnih problema u proučavanju pretreniranosti je taj što jeneeticki terati sportiste da vežbaju i treniraju do sindroma pretreniranosti. I ako bi
zaista trenirali do te tacke,bilo bi im potrebno nekoliko meseci za oporavak.Ali uprkos ovim problemima napravljen je napredak uproučavanju sindroma pretreniranosti.
LABORATORIJSKI NALAZI KOD PRETRENIRANOSTI
Jedan od simtoma koji se često pojavljuje kod pretreniranosti je
rastući premor. Ona rezutuje padom maksimalne radne sposobnosti. Drugi simptom pretreniranostije veća potrošnja energije i kiseonika potrebna za isti rad.Usled preterane potrošnje engije,raste ventilacija kao i srcani rad. Rastuća potrošnja energije može uzrokovati promene u rasporedu mišićnih
vlakana ili promeniti delove mišića koji izvršavaju rad.
Normalno vaše telo će Izabrati cele ili delove mišića koji će najefikasnije izvršiti određeni zahtev bilo kakav on bio(trcanje,dizanje tereta...) Medutim,zahvaljujući premoru koji prati sindrom pretreniranosti,mišići se koriste ispod optimalnog nivoa za njihov rad, što iziskuje veću potrošnju
energije i kiseonika. Ovaj neoptimalni rad mišića u treningu uzrokuje porast mlečne kiseline u krvi proizvod anaerobnog metabolizma mišića.
Porast mlecne kiseline je jedan od razloga da određeni teži trening zahteva još više energije kod osoba sa sindromom pretreniranosti.
Mlečna kiselina kod sindroma pretreniranosti može i opadati posle maksimalnog treninga. Jetrin glikogen,ukoliko je to potrebno,otpušta se iz jetrinih ćelija,koji ga koristi kao izvor energije.U sindromu pretreniranosti jetra iImišići su siromašni sa ugljenim hidratma ( gl1kogenom) .Ovo znači da je sve manje ugljenih hidrata dostupno za proizvodnju energije anaerobnim putem,a to rezultuje manjim nivoom m1ečne kiseline u krvi pri max. opterećenju,kada je proizvodnja energije anaerobnim putem
max.Ovo upućuje da je jedan vid prevencije pretreniranosti, konstantan i dovoljan unos ugljenih hidrata.
U sindromu pretreniranosti,potrebno je duže vreme da se srčani rad
(pu1s,TA) vrate u normalu posle teškog treninga.
Porast kateholamina i adrenalina za odredeni rad može takode bi ti pronađen.. Promene na EKG-u se pronalaze bilo u mirovanju ili u radu. Crvena krvna zrnca,hemoglobin i hematokrit
(mešavina čvrstih delova u krvi) može opasti kod pretreniranih osoba.Koncentracija različitih hormona u krvi, kao što su testosteron i kortizon mogu se promeniti.Testosteron obično opada kod sindroma pretreniranosti.
Dok kortizon,hormon nadbubrežne žlezde, koji omogućuje upotrebu masti i U.H. takođe opada.Testosteron se još naziva i anaboličkim hormonom ,jer omogućava ugradnju proteina u mišićne ćelije,tako uvećavaju mišićnu masu.Kortizon je katabolički hormon,koji usporava ugradnju proteina u mišićne ćelije,pa uslovljava stagnaciju ili gubitak mišićne mase.
Ovo je prouzrokovalo da neki naučnici smatraju da odnos testosteront kortizon određuje da li je sportista blizu sindroma pretreniranosti.Ako odnos testosteron/kortizon ostaje isti ili se povećava,onda je to pokazatelj da se trening dobro podnosi.porast odnosa znači da se testosteron povećava,ili ko- rtizon smanjuje ili njihova kombinacija.Ukoliko se odnos testosteron/kortizon smanjuje,to je znak da se trening ne podnosi najbolje.Pad odnosa može biti uzrokovan padom testosterona ili porastom kortizona ili njihovom kombinacijom. Uglavnom svi ovi labaratorijski nalazi u sindromu pretreniranosti zahtevaju specijalna opremljenu labaratoriju pa zbog toga su nepraktične za sportiste.Zato se sportisti oslanjaju na slobodnu procenu svoje premorenosti,ali moraju b1ti sigurni da ne postoji ni jedan drugi razlog za njihov premor(npr. kasni odlazak na spavanje više noći uzastopne...).
ODREĐUJUĆI VREME OPORAVKA SRČANOG RADA(TA,PULS) se uzima kao praktičan pokazatelj pretreniranosti.Kao pokazatelj oporavka srca uzima se PULS,bilo na doručju ili vratu,i broje se otkucaji za 15 sec. a onda to se umnoži sa 4 i dobijemo broj otkucaja u minutu.Da bi se koristio kao pokazatelj pretreniranosti,vreme srčanog oporavka mora se meriti svakog dana u isto vreme i posle istog fizičkog napora tokom dana.Najbolje vreme za njegovo određivanje je odmah posle budenja,ujutro,posle neke uobičajne radnje kao što je pranje zuba ili sedenje u krevetu posle budenja...Takođe se mora određivati u istom položaju tela svaki put.Jer ako uzimamo vreme oporavka srčanog rada stojeći,njegovi rezultati će biti veći nego ako se to radi sedeći,pa telo mora biti u istom položaju svaki put,pri svakom novom merenju.
