Danas se sve pouzdanije zna da stres utiče na zdravlje ljudi. On je odgovor organizma na svaku vrstu agresije, a jedna od njih je i sve manje noćnog sna. Otkriveno je da jedna neprospavana noć može da izazove velike fiziološke promene narednog dana, a ako moramo da ostanemo budni uprkos sve jačoj pospanosti, može doći do psihološkog stresa. Kod osoba koje nisu spavale celu noć pojavljuje se znatno veća količina hormona melatonina nego kod onih koji su spavali normalno. Melatonin ima vrlo bitnu ulogu u regulisanju sna, a utiče i na raspoloženje ljudi - kaže psiholog Nevena Katić. - Nivo kortizola, hormona povezanog s pojačanim stresom, takođe raste kod neispavanih osoba. Raste i nivo adrenalina, krivca za loše raspoloženje. Svakako da jedna neprospavana noć neće izazvati takve hormonske poremećaje koji će znatnije uticati na naše zdravstveno stanje, ali ako kasni odlazak u krevet ili ćete neprospavane noći postanu navika, opasnost po zdravlje postoji. Sve ovo objašnjava zašto smo posle neprospavane noći slomljeni, umorni i bezvoljno, ne samo dan posle već se posledice osećaju i narednih dana. Ako za noćni odmor posle napornog radnog dana organizmu treba oko osam sati sna, za oporavak posle neprospavane noći treba gotovo duplo više. Uz to, valja znati da ni san nije jednak. Postoji razlika između noćnog i dnevnog odmora. Istraživanja koja su sprovedena u Centru za proučavanje poremećaja sna u Mineapolisu govore da je najbolji noćni san, i to ako se na spavanje ode najkasnije u 23 časa. Dnevni odmor često samo još više ošamuti neispavanog čoveka i dovodi ga u stanje slično mamurluku. Jedna neprospavana noć jednako utiče na vozačke sposobnosti kao i povišen nivo alkohola u krvi. Bilo koji stepen neispavanosti smanjuje radni učinak jer se ona tretira kao znak depresije, lenjosti i usporenosti.