KO SE, BRE, BORI ZA SRBIJU?
-Šta se mi kao borimo za zemlju?
- Mi nismo nikakvi heroji, samo igramo košarku, heroji su naši generali, vojnici, koji su dali život za svoju zemlju.
Darko Miličić ima samo 24(22 ispravka by sasacg) godine, ali je već sada apsolutna košarkaška legenda! Srpski centar, koji igra u NBA ligašu Memfisu i "težak" je skoro 40 miliona dolara, kaže da nije zvezda poput Gasola, Novickog ili Parkera, i ističe da je on savim običan momak, koji živi normalnim životom i igra košarku.
Mnogi smatraju da ćeš biti jedna od najvećih zvezda Eurobasketa u Španiji. Hoćeš li opravdati očekivanja?
- Nisam brate ja nikakva zvezda. Ovo je samo košarka, to je za mene dečja igra. Moje shvatanje je da su ljudi iz nekih drugih oblasti zvezde. To su ljudi koji su se borili za Srbiju, naši generali, vojnici koji su dali svoj život za zemlju, pravi heroji, razumeš. Oni kojima je košarka sve u životu smatraju nas zvezdama. Kao dodirni me "sveti čoveče" i tako te fore, ali to je iz njihove perspektive tako.
Pa, dobro, i ti se boriš na neki način za Srbiju.
- Ma, šta se k...c ja borim, igram košarku. Ovo što se mi zajebavamo, igramo košarku, takmičimo se ko je bolji, ko je slabiji, to je sve sranje.
Pred start EP svi pričaju da će se između tebe, Gasola, Novickog i Parkera voditi žestoka borba za najboljeg igrača šampionata. Kako gledaš na to?
- Ja sam rekao da ću dati sve od sebe, šibaću se maksimalno, a ako u nekim momentima ne budem mogao da dam koš, jebi ga, neću ga dati, i to je to. Ako izađe, izađe, to ti je kurva košarka. Nekad ga daš, pa si kralj, šmeker, mudonja, a nekad promašiš, i onda si k...c. U svakom slučaju, dođe ti na isto. Tako da me ne zanima da li ću da budem najbolji igrač ili ne.
Navijači ti često zameraju što se dosta izvlačiš spolja, šutiraš i često pišu negativne komentare na forumima. Koliko ti smetaju ti komentari?
- Ma, to me uopšte ne interesuje, ja ću da šutiram uvek. Zato što je to za mene igra, volim da šutiram i da radim razne druge stvari u igri. Nisam brate kao konj sa amom, da gledam samo pravo. Ako nekom smeta, smeta, jebi ga, bato, ja ću i dalje da šutiram. Inače, ne čitam te komentare na internetu, ali ima nekoliko igrača u timu koji se lože na to i čitaju posle svake utakmice. Mislim, ti kompjuter majstori, što imaju tegle na očima, prave se pametni i pišu komentare o meni. Smešni su k'o bioskop. Drugovi, siđite sa kompa, izađite malo na vazduh.
Zašto deluješ tako nezainteresovano van terena?
-Uživam u stvarima u kojima uživaju normalni ljudi, a ne kao neki drugi koje smatraju zvezdama. Volim da idem na pecanje, u kafanu, sa drugovima na zajebancije. Volim da idem na fudbalsku utakmicu i da se vozim na haubi kola. Šta drugo treba da radim? Kao, do juče si bio šaban, indijanac i onda postaneš košarkaš i sada se menjaš, sad si kao fensi i tako to. Uzeo si pare, ne poznaješ ljude koje si pre znao. To me ne interesuje. Ja kad nešto osećam, ja to i uradim. Otići ću na splav, skinuću majicu i popeću se na šank ako to želim. E, sad, što neki osećaju to isto, a ne smeju da urade zato što su poznati, to me baš zabole.
Možemo da uradimo nešto u Španiji?
- Možda možemo, a možda i ne možemo, eto to je odgovor. Ako dobijemo nekako te prve tri utakmice, onda bi baš bilo ludilo. Ako budemo treći ili drugi, ne znam. Možemo da dobijemo Grčku sigurno.
Koja nam je najveća snaga?
- Mladost, bezobrazluk, fizička sprema, jer možemo da pretrčimo sve ekipe. Trebalo bi da vratimo ono što je Jugoslavija nekad igrala. Dođu, istuku protivničku ekipu i nabace takav kriterijum da sudije ne sankcionišu tako čvrstu igru. To treba i mi da uradimo. A ne možemo da pričamo jedno u svlačionici, a onda izađemo i puštamo koš faul lagano. Ne možemo da pričamo o lepršavoj igri, jer smo kratko zajedno. Ne možemo više nikoga da potcenimo jer nismo ona sila. Treba ponovo da vratimo taj kult, kada su nas se svi plašili.
Zašto se toliko nerviraš na parketu i saigračima prigovaraš kada ti loše dodaju loptu?
- Mnogo se nerviram kada mi ne ide, kada lopta neće da uđe u koš. Onda mi je u glavi svašta, uzeo bih nož i isekao bih je. Bio sam još gori kad sam bio mlađi. Znao sam da izudaram sam sebe pesnicama u glavu, da iznabadam zid i da se žešće povredim. Ali, sad sam se malo smirio. Najviše me nerviraju sudije, zato što su budale i ponekad mogu da te zajebu. Ja ću da se borim najbolje što mogu, da oni ne bi mogli da utiču na moju igru.
Da li misliš da sa tobom, Krstićem, Pavlovićem i drugim mladim momcima imamo ekipu koja može da hara narednih deset godina?
- Kakvih deset godina, ja još sedam, i odoh kući da spavam. Ma, šta sedam, još pet godina ću da igram profesionalno i onda završavam karijeru, moram, bole me kolena - kroz smeh je poručio Miličić.
izvor:press
...i sta reci na kraju :lol: :lol: Vozite se na haubi kola kao i svi normalni ljudi :lol: :lol: