GVOZDENI RATNIK
Predrag Petrović, državni reprezentativac u bodi-bildingu
1. Deo: ŽIVOT I KARIJERA
Kako je prevazišao tešku i opasnu povredu, i ostvario sjajnu takmičarsku sezonu - uprkos lekarskoj prognozi da će od sportova moći samo da igra bilijar; kako se posle teških ratnih godina i progona sa rodne zemlje vratio sportu, i od rekreativca sa 40 kg sala postao vrhunski takmičar; kako je za dlaku izbegao smrt od falš hemije; kako vidi trenutnu situaciju i perspektivu našeg bodi-bildinga, i zašto je 15. mesto na svetu sjajan rezultat; zašto smatra da je porodica najvažniji faktor uspeha... Posle svih bitaka koje je vodio tokom života i karijere, naš sagovornik ne ume da priča drugačije nego otvoreno i iskreno - i itekako ima šta da vam kaže.
Milan Ristić: Peđa, ovo je bila tvoja sjajna sezona - odlična forma i pobeda na Državnom prvenstvu i sjajan plasman na IFBB Svetskom prvenstvu! Početkom godine nije izgledalo da će biti tako...
Peđa Petrović: Bogami nije izgledalo. Kad sam u februaru osetio bol u donjem delu leđa, štošta sam naslutio, ali kao da sam odbijao da ozbiljnije razmišljam o tome - sve dok jednog jutra nakon buđenja bukvalno nisam mogao da ustanem iz kreveta ni da hodam. Tu je nastao lom i bilo je strašno. Da skratim priču, magnetna rezonanca je pokazala ni manje ni više nego trostruku diskus herniju! Moj lekar je pregledao snimke, i kad sam ga pitao da li ću moći da se bavim sportom, odgovorio je "da, ali samo bilijarom"... Izgledalo je da je to stvarno kraj...
Ako se sećaš, u prvom broju preneli smo Ronijev Olympia Victory 2003 seminar. Tu je on prvi put javno rekao da od 2001. ima diskus herniju, i to takvu da mu se diskus uopšte nije vratio nego je ostao dislociran i tako "zarastao" izvan kičme! On je takav hiper-mutant da je i u takvom stanju nastavio da osvaja Olimpije! Ali trostruka diskus hernija bi i za njega bila previše...
To je bila agonija. Bilo je perioda od po 3-4 dana kad su me supruga i sinovi bukvalno nosili na WC jer nisam mogao da hodam. I nema šanse da bih to prebrodio da nije bilo njihove potpune podrške i požrtvovanja. Pored njih troje, presudno je doprineo i Miloš Šarcev, kome sam se obratio kad se sve to desilo. Kao i uvek pre, Miloš je bio tu da pomogne. Napisao mi je opširno pismo, u kojem mi je objasnio puno stvari. Da izdvojim sada samo dve recenice: "Peda, šampioni su oni koji ustanu svaki put kad su bačeni na pod!" "I znaj Peđa da ja ne zaobilazim probleme - ja prolazim kroz njih!"
Karakteristično za Miloša...
Ma on je živa legenda i neopisiva ljudska veličina! Usledile su konsultacije o svemu i polako sam krenuo da vežbam. Prema Miloševim instrukcijama, potpuno sam promenio pristup treningu, izmenio dosta stvari u ishrani, i došlo je do poboljšanja. Iskreno, od takmičenja sam bio digao ruke, u početku sam samo želeo da ponovo normalno hodam. Kasnije se javila želja da dobro izgledam, ali i takmičarski duh mi nije dao mira. Celo leto sam bio u nekoj polu-formi, sa izvesnim popuštanjima, npr. kad bih odlazio na neka putovanja ili na odmor sa porodicom. Posle Miloševog pisma, moja supruga, deca i ja smo sve još jednom razmotrili i zajedno doneli odluku da ponovo uđem u takmičarske pripreme. Verovali ili ne, prave pripreme počele su svega šest nedelja pred takmičenje, a sve ono što ide uz prave pripreme počelo je na svega nedelju dana pre Državnog prvenstva (održanog 14.10.2006. u Novom Sadu)!
SUSRET SA SVETOM
U ove pripreme zaista si mnogo uložio - u fizičkom, psihološkom i materijalnom smislu - pa te moram odmah pitati da li si zadovoljan?
Hvala! I jesam i nisam zadovoljan, zavisi sa kog aspekta gledaš. Što se tiče forme, imajući u vidu sve okolnosti, moram biti zadovoljan. Međutim, na Svetskom prvenstvu rezultat je mogao biti puno bolji da sam pred samo takmičenje imao više sreće, jer mi prilikom pražnjenja nije puno nedostajalo da uđem u kategoriju do 85 kg. Verujem da bih tu mogao i u prvih pet. Kategorija u kojoj sam nastupio (do 90 kg) bila je takva da sam se smrzao kad sam samo pročitao listu takmičara - sve sama najveća svetska imena: kao prvo, Ali Tabrizi (Katar), pobednik do 90 kg sa IFBB Svetskog prvenstva 2005. u Šangaju - a ovog puta ne samo da je ponovo pobedio u kategoriji, već je potom uzeo i apsolutnu titulu! Zatim Lukaš Osladil (teška), pobednik do 90 kg i apsolutni pobednik IFBB Evropskog prvenstva 2005! Pa onda Antonio Morales (Španija), David Kolman (Češka)… Tomas Šeu (Nemačka), koji je jedno sto puta bio drugi ili treći na evropskim i svetskim prvenstvima, ovog puta bio je četvrti u mojoj kategoriji, pa iz toga zaključi...
Kategorija do 90 kg na IFBB amaterskim svetskim i evropskim prvenstvima je i inače tradicionalno najjača i najbrojnija, a visoki plasmani su rezervisani za čudovišta sa maksimalno 165 cm visine i odrane do kosti...
Jeste, ali ovog puta bi morao da vidiš da bi poverovao. Osladil je na merenju imao 89 kg, a do izlaska na binu napunio se do 98 kg! I uopšte, kvalitet takmičara bio je NEVEROVATAN.
A kad se uporedi sa IFBB Pro konkurencijom...?
Što se tiče mase i krupnoće - nešto malo je ispod elitnog IFBB Pro nivoa. Ali što se tiče definicije, kvaliteta i spremnosti uopšte - čak i ispred! Verovao ili ne. Posle takmičenja, Tabrizi je bio u isto vreme sa mnom ispod tuša; zamolio me je da mu sperem boju sa leđa i - da li veruješ da čovek nema kožu... On je bio tako odran da je čak bolje izgledao potpuno beo, pre nego je stavio boju! Njemu je boja u stvari pokvarila izgled, što nisam verovao da je moguće. A kategorije do i preko 100 kg su tek posebna priča - tu imaš grdosije sa 180 cm visine i 120+ kg, odrane i iscepane da te oči zabole…
POČETAK I NOVI POČETAK
Reci kada i kako je počela tvoja bodi-bilderska priča.
Počeo sam da vežbam u rodnom Gospiću, 1985. Inspiracija su bili filmovi "Rambo", "Roki" - klasika za to vreme. Naravno, teretane nije bilo i vežbao sam na tavanu. Tegovi su mi bili točkovi od japanera, ćale je vario nosače - znaš otprilike kako je to moglo da izgleda...
Ma da, to je tada bilo uobičajeno. Po kom programu si vežbao, i odakle si se informisao o treningu, ishrani...?
Prvi program mi je bio tada standardnih "tri pa jedan": 1. dan grudi i biceps, 2. dan leđa i triceps, 3. dan noge i ramena. Glavni i praktično jedini izvor znanja bio je časopis "Karate-Bilder" i knjige Nenada Vučkovića "Takmičarski bodi-bilding" i "Velike i snažne ruke". Van toga, skoro da nije bilo pravih informacija.
Suplementi, eventualno hemija...?
Znaš i sam da suplemenata tada skoro da nije bilo; koristio sam jedino proteine (Pro Bild koji je proizvodio Natural iz Knjaževca). Za hemiju sam samo ponešto izdaleka bio čuo. Sad kad pogledaš, to je sve skupa bilo smešno ali je radilo. Već posle 5-6 meseci bilo je evidentno da je telo počelo da se menja, svi su primećivali. Od starta se pokazalo da imam dobru genetiku, što je sigurno dosta doprinelo.
Koja su ti bila prva takmičenja?
Prvo takmičenje mi je bilo 1988. i nisam ušao u finale. Onda sam 1989. izašao kao junior na prvenstvo tadašnje Jugoslavije i osvojio treće mesto.
To je bio veoma solidan uspeh, obzirom da je tadašnja SFRJ bila zemlja sa 23 miliona stanovnika a konkurencija na državnim prvenstvima je bila i brojna i velika.
Da, dobro mi je krenulo. Ali naredne godine je došao rat, otišao sam u vojsku, i nisam imao dodira sa sportom sve do 1998.
Posle progona, sa porodicom si došao u Bačku Palanku. Sigurno nije bilo nimalo lako snaći se za stanovanje, posao, za egzistenciju uopšte...?
Stanujemo kao podstanari i dan danas. Što se tiče posla, ja sam godinama radio u jednoj menjačnici, koja je pre nekog vremena zatvorena, tako da sam sada u fazi traženja novog stalnog posla. Supruga radi, i to je jedini stalni izvor prihoda. Ponešto pristigne od personalnih konsultacija koje radim sa privatnim klijentima.
Kada i kako si opet krenuo sa treningom?
Krenuo sam 1998, iz čisto zdravstvenih razloga. Nagurao sam telesnu težinu do 106 kg - to je bilo čisto salo, stomak mi je bukvalno bio tako velik da nisam mogao da se savijem da vežem pertle na cipelama. Počeo sam sa trčanjem, znaci čisto rekreativno, pa sam onda polako ubacio teretanu i efedrin, i tako sam za 16 meseci sišao na isečenih 64 kg! To je bila takva promena da su ljudi mislili da imam leukemiju ili ko zna šta... Sredio sam i ishranu u nekim elementarnim okvirima, onoliko koliko su finansije dozvoljavale. Na nagovor drugara zatim sam izašao na Prvenstvo Vojvodine i bio drugi, iza Negovana Jovanovića.
Znači tu je ponovo krenula takmičarska priča?
Da, tu sam se eto "upecao" i odatle sve poćinje. Nastavio sam sa redovnim treningom i koliko-toliko adekvatnom ishranom, a u 2000. sam prvi put uzeo nešto od hemije. Te godine sam ponovo izašao na Prvenstvo Vojvodine i pobedio u poluteškoj kategoriji, a mesec dana iza toga bio sam treći na Kupu SCG u Kragujevcu. Dakle, od 2000. se potpuno posvećujem bodi-bildingu, 24 sata dnevno. Rezultati su krenuli odmah: 2001. pobeda na prvenstvu države, 2002. srebro na Mediteranskom prvenstvu i 2003. pobeda na Kupu.
Kao da je sve išlo čak i suviše dobro - ti znaš na šta mislim, a ako si raspoložen ispricaj čitaocima šta se desilo odmah iza toga...
Da, nažalost u pravu si. Posle povratka sa Kupa naleteo sam na falš Winstrol, koji je bio kontaminiran bakterijom. Imao sam temperaturu 39,8 i bilo je jako jako loše. Operacija je bila neizbežna, izvađeno mi je 1 litar gnoja i moralo je biti drenirano još 22 dana potom... U normalnim okolnostima bakterija prvo napada masno tkivo, ali pošto sam se ja tek vratio sa takmičenja i masnog tkiva gotovo da nisam imao, odmah je povuklo na kičmu i vitalne organe. To je bila dodatna nepovoljna okolnost. Na svu srežu, javio sam se lekaru doslovno u poslednji čas. Da sam otišao samo 12 sati kasnije, više mi ne bi bilo pomoći.
GDE SMO I GDE IDEMO
Sa 35 godina imao si već dovoljno pehova i svakojakih iskustava za ceo život... Na osnovu svega šta si prošao, koji bi savet prvo dao nekome ko počne da razmišlja o takmičarskom bodi-bildingu?
Pre svega da realno sagleda sebe - da li nešto možeš ili ne. Zatim da se dobro informiše koliki je rizik, koje su posledice i cena svega toga. Na kraju ostaje da razmotri da li je spreman na sve što će biti potrebno da radi, i da li je sve to vredno ulaganja i rizika. Naravno, moraš prvo biti edukovan tj. pročitati što više kvalitetne literature da bi mogao objektivno sagledati sve ove stvari - što mnogi nažalost nisu.
To su mudre i iskrene reči - nadam se da že bar od nekog biti usvojene. Da li se slažeš da sve veža upotreba hemije odvraža ljude od takmičarskog bodi-bildinga?
To je diskutabilno. Mogu reći da je to mene lčno odvratilo od profesionalnih ambicija. Ono što je danas potrebno za uspeh na internacionalnom nivou mi je finansijski nedostižno, a i u zdravstvenom smislu teško bih radio sve ono što je danas postalo standard.
Nedavno si se vratio sa IFBB Amaterskog svetskog prvenstva; gde se nalazi naš bodi-bilding kad se uporedi sa onime što si tamo video?
Mi smo daleko iza tog nivoa. Pre svega radi se o finansijskim uslovima. Naši takmičari imaju veoma dobre genetske predispozicije, ali na primer da bi postigao formu jednog Tabrizija, potrebno je da odredene stvari radiš dovoljno dugo vremena, a to puno košta.
A naši takmicari su presrecni kad mogu da priušte tri jedinice GH dnevno tokom nekoliko meseci... Kad se pogleda u kakvim "uslovima" se spremaju naši najbolji takmičari, to što vi momci postižete ravno je podvigu.
Pomenuo sam Osladila iz Češke - iza njega je za ovo Svetsko prvenstvo stala država, u pravom smislu reči. Prvo, našli su mu stalni posao, sa takvim radnim vremenom da može da trenira, hrani se i spava kad god mu treba. Drugo, našli su par firmi koje ga sponzorišu sa saplementima - i to ne nešto sitno, nego u vrednosti od možda po nekoliko hiljada eura mesečno
A naravno, on neće da potroši toliko suplemenata, nego će dobar deo da proda i da lepo nabavi sve "ono drugo" što treba za pripreme.
Tačno tako. A kod nas nekolicina najuspešnijih dobije godišnju stipendiju od 10.000 dinara mesecno - mada naravno hvala državi što u ovoj nemaštini i to izdvaja. U redu, sad se i na državnom prvenstvu daju neke novčane nagrade, pre svega zahvaljujući naporima predsednika Saveza Gorana Ivanovića. Ali nažalost, to nije ni blizu dovoljno da se pokriju troškovi iole ozbiljnijih priprema. Utoliko je teže jer takmičari privatno uglavnom imaju male ili nikakve prihode, a sponzorstava praktično nema.
Kako onda vidiš perspektivu našeg takmičarskog bodi-bildinga?
Gledajući državno prvenstvo, perspektiva nije sjajna i liči mi na lagano izumiranje. Sedam godina gledam jedna ista lica na takmičenjima. Moje kolege vršnjaci i ja smo kao dinosaurusi... Novih talenata ima, ali uglavnom se samo po jednom ili dva puta pojave, bljesnu i nestanu. To je razumljivo jer ih nedostatak finansija sprečava da krenu sa nečim ozbiljnijim.
PREDSTOJEĆE BITKE
Kakvi su planovi i ambicije za predstojeću sezonu?
Posle svega što mi se izdešavalo možda ce zvučati neverovatno, ali spremam se za juriš na medalju na Evropskom prvenstvu u maju 2007! Pre toga, na rasporedu su Kup Srbije i Prvenstvo Balkana, u aprilu. Izaći ću i na nekoliko gran-pri takmičenja - što bi se reklo, za svoj džep. To su planovi za sada, a videćemo kako će se sve razvijati.
To znači da ćeš, pored priprema, trebati i da držiš formu čitava dva meseca. Osim što je i psihološki i fizički zahtevno, to sigurno i puno košta... Da li imaš neku finansijsku pomoć?
Nemam, kao što nikad nisam ni imao. Sve te stipendije uvek su odlazile u druge ruke. Ne bih da govorim da li je to zasluženo ili ne, pošto je reč o mojim kolegama. Inače, glavna i najvažnija podrška svih ovih godina dolazila mi je od supruge Željke, kao i od sinova Ognjena i Strahinje, sad kad su porasli. Njih dvojica su ujedno moji najvatreniji navijači. Želim da istaknem da je porodica izuzetno važan faktor uspeha u bilo čemu, a posebno u sportu. To posebno važi za ovaj naš sport, koji je specifican po tome što zahteva posvećenje i angažovanje 24/7. Uzmimo samo rigorozne dijete, koje traju i po 16 nedelja - tu dolazi do raznih situacija, ima puno stresa i nervoze, i moja porodica sve to absorbuje i kroz sve to prolazi zajedno sa mnom. Počevši od samog nabavljanja i pripremanja hrane, koja je drugacija od onog što jedu ostali ukućani, pa do brutalnih treninga, kojih bude i tri dnevno (kad se saberu teretana i kardio). Neuporedivo je teže da sve to preguraš ako nemaš podršku porodice.
Decaci su sportski već aktivni?
Da, obojica treniraju rukomet, u RK "Sintelon". Naravno, tata im itekako uzvraća navijanje.
U ranije vreme, pre ratova i svega što se izdešavalo, mladi su se nekako više bavili sportom; a opet, reklo bi se da je sport sada potrebniji nego ikada - imajući u vidu sve negativne uticaje kojih ranije nije bilo, ili ih je bilo mnogo manje. Kao otac dvojice školaraca, sigurno imaš šta da kažeš o tome?
Pre svega, kao neko kome je ceo život ispunjen sportom, sigurno ću se svom snagom založiti da moji dečaci budu sportski aktivni. Naravno, oni će sami izabrati svoj sport. Meni kao roditelju najbitnije je da znam da su na treningu - jer samim tim ne mogu istovremeno biti u kafani ili negde na ulici.
Nastupaš za Extreme Gym Team, koji je poslednje dve godine zvanično naš najuspešniji klub. Hoće li tako biti i u 2007, i da li se možda spremaju neka iznenađenja?
Naravno da će tako biti i ove godine, a iznenađenja se u principu ne otkrivaju - baš zato da bi bila iznenađenja!
Pošto pratiš Maxx od prvog broja, koji su tvoji utisci, predlozi, eventualno primedbe ili bilo šta što imaš da nam kažeš?
Sadržaj i izbor materijala su izvanredni. To kažem potpuno iskreno, a ne reda radi. I u svetu je retko da svaki broj sadrži toliko vrednih i, što je najvažnije, TAČNIH informacija. Za mene kao nekog ko se ovime bavi profesionalno, tačnost i pouzdanost onoga što citam je važna iznad svega. To posebno ističem jer danas imamo poplavu novina koje se bave zdravljem i lepotom, rekreacijom itd, ali su im tekstovi puni besmislica koje pišu kojekakvi navodni stručnjaci. Kad otvorim Maxx, dobijem sve najvažnije i najnovije informacije iz vrhunskih svetskih časopisa - probrane i servirane na tacni, a posebno volim da vidim treninge i intervjue naših najboljih takmičara. Pouzdano znam da je Maxx mnogima kod nas nezamenljiv izvor informacija i inspiracije.
Hvala ti na lepim rečima. Ostalo je još da za naredni broj najavimo drugi deo intervjua, u kome ćemo opširno i naravno otvoreno pričati o treningu, ishrani i hemiji. U međuvremenu, da pozovemo čitaoce da te i direktno kontaktiraju na tvom forumu: x3mforum.com.
Naravno - svi su dobrodošli! Veliki pozdrav!
Izvor: MAXX
---------------------------------
2. Deo: TRENING - ISHRANA - HEMIJA
Ako je neko u našem takmičarskom bodi-bildingu poslednjih godina bio pionir, onda je to naš sagovornik. Prvi je koristio hormon rasta, o čemu otvoreno govori i mnogi ga danas kopiraju. Teška povreda ga je primorala da odustane od klasičnog hardcore treninga sa velikim težinama i primeni princip osećaja kontrakcije, sa manjim težinama i većim brojem ponavljanja. Ne samo da je i u tome bio prvi kod nas, već je na taj način osvojio i titulu apsolutnog prvaka Balkana i ušao u prvih 15 na IFBB Svetskom prvenstvu - što takođe niko drugi iz Srbije još nije uradio. Sigurni smo da vas itekako zanima šta Predrag Petrović, posle svega što je prošao i ostvario, ima da vam kaže o treningu, ishrani i farmakologiji - otvoreno i bez cenzure, kao što ste uostalom i navikli u našem časopisu.
TRENING: SVE DOLAZI IZ GLAVE
Milan Ristić: Pre svega, želim da ti čestitam sjajnu prolećnu takmičarsku sezonu! Apsolutne pobede na Kupu Srbije i Prvenstvu Balkana, plus do sada najbolja forma - to je svakako sjajna stvar, ali ništa manje značajno nije to što teška povreda definitivno pripada prošlosti! U kojoj meri je tvoj novi način treninga doprineo tome?
Peđa Petrović: Doprineo je mnogo, možda čak presudno. Od kad treniram imao sam isti pristup kao i većina - velike težine, manji broj ponavljanja itd. Nikad nisam ni pomišljao da bih ikada mogao da treniram drugačije. Ali,teška povreda kičme je sve promenila, i to iz temelja. Kao što čitaoci već znaju, povreda je bila takva da nisam smeo raditi većinu osnovnih vežbi, pogotovo ne one za leđa. Onda je presudnu ulogu imao Miloš, koji mi je objasnio neke stvari i pomogao mi da razbijem ogromne predrasude o treningu, kojih nisam bio ni svestan.
MR Reci nešto o tome.
PP Osnovno je bilo stvoriti tokom treninga što bolju vezu između uma i mišića (muscle-mind connection), i raditi vežbe sa što većim naglaskom na osećaj kontrakcije. Rezultati su bili fenomenalni.
Naravno, bio je tu i drugačiji sistem treninga - da neko ne pomisli da je samo veza um-mišić ono što će da uradi dobru formu. Osnova su bile izolacione vežbe za svaki mišić, broj ponavljanja je otišao na 12-15 a broj serija se malo povećao. Rezultat je bilo povećanje čiste mišićne mase (što nisam ni sanjao da je moguće), a kasnije i sjajna forma.
MR Kako to objašnjavaš?
PP Ključno je to da mišić u principu "ne zna" da li se na šipki nalazi 100 ili 50 kg! Signal za rast mišića pre svega dolazi iz glave. Ono što nam je bitno je hipertrofija tj. povećanje mišićne mase - a evo, posle toliko godina, uverio sam se da se hipertrofija može izazvati i upotrebom relativno malih tezina i, što je jako bitno, angažovanjem različitih vrsta mišićnih vlakana, što znači da se svaki trening radi drugačije.
Konkretno, rade se super-serije, gigantske serije, super-spora ponavljanja i razne druge tehnike; sve one su inače odavno poznate, ali mnoge od njih nikad se nisam usudio da primenjujem, bojeći se ne znam ni sam čega... Da mi je neko pre recimo tri godine predložio da ovako treniram, verovatno bih mu rekao da nije normalan. Ali u okolnostima u kojima sam se našao, prosto sam bio primoran jer to je u stvari bilo jedino što sam, zbog povrede, uopšte mogao da radim. Ispostavilo se da je to ono što mi je nedostajalo zadnjih godina.
Kad jednom neko oseti šta znači vežbati na taj način, teško da će ikada više hteti da se vrati na nešto što mnogo teže daje rezultate, i pri tom je opasnije.
MR Ti si čitao stari "Karate-Bilder" i "Fledž", i verovatno se sećaš da smo još tada itekako pisali o mind-muscle connection teoriji, kao i o svim tehnikama i metodama treninga koje si pomenuo. Ali nažalost, u praksi često smo skloni da se držimo nečega što je opšteprihvaćeno i što svi oko nas rade. To nas često sprečava da usvojimo i primenimo neko drugo znanje, koje nam može lakše i brže doneti bolje rezultate.
PP Tačno tako! Ja sam ovog puta imao sreću da su te nove sugestije došle od Miloša, u koga sam uvek imao i imam apsolutno poverenje. Da je takav predlog stigao od bilo koga drugog, teško da bih o tome uopšte i razmislio, a kamolio pristao da probam. Ali, Miloš je rekao da tako treba da treniram i da ću imati napredak - i tako je i bilo! Eto, to je način kako sam trenirao za sve ove uspehe i formu u proteklom periodu.
MR Hajdemo malo o treningu generalno. Kako bi, po tvom mišljenju, trebalo da trenira neko ko nema više od 2-2,5 godine vežbačkog staža?
PP Neko ko nema više od dve godine redovnog treninga (naglašavam redovnog, bez prekida pauza, propuštanja treninga itd), treba da podeli telo na dva tela tj. u dva treninga, i da ih radi otprilike po dva puta nedeljno. Odličan primer je upravo program za masu Li Labrade, koji ste objavili u pretprošlom broju. Takav i slični programi, na kojima su odrasle generacije tokom zlatnih '80-tih.
MR Kako ti izgleda ova današnja moda da neko ko nema ni 2-3 godine redovnog treninga, uzme da trenira kao profesionalci i radi svaku mišićnu partiju jednom nedeljno, sa po 4-5 vežbi u po 4 serije itd...?
PP Izgleda mi smešno, čista budalaština. Ali problem je to što svi, bez obzira koji im je cilj, traže neki čarobni plan treninga - a pri tom ne znaju da 30% uspeha čini trening, 60% ishrana i 10% suplementi. Sve je to zbog nedovoljne edukacije i nedostatka obrazovanja na vreme. Velika većina ljudi danas ne čita literaturu, niti se trude da nešto ozbiljnije nauče. To posebno važi za ove mladje generacije.
MR Dakle, koje bi bile tvoje osnovne preporuke za trening?
PP Za vežbače ispod 2-2,5 godine treninga već smo rekli: podeliti telo na dve grupe i raditi ih otprilike po dva puta nedeljno, sa po 2-3 vežbe i ukupno 6-10 serija za svaku mišićnu partiju. Posle tri godine vežbač je već napredan, i onda trening treba više određivati individualno, u zavisnosti od ciljeva. Tada se može preći na neki od složenijih sistema, gde se telo deli na 3 ili 4 treninga. Bitni faktori su takođe genetika i ishrana. Inače pristalica sam tog nenj njave principa, koji zahteva da stalno pratiš šta se događa sa tvojim telom, koliko napreduješ ili ne napreduješ, i da onda prema potrebi prilagođavaš...
ISHRANA: OSNOVA SVEGA
MR Ishrana je jako velika i važna tema. Međutim, način ishrane bildera takmičara je u principu poznat, tako da nema potrebe da opisujemo tvoju kompletnu ishranu. Ono što bi bilo zanimljivo je da nam kažeš šta se i na koji način u tvojoj ishrani eventualno razlikuje od onoga što tipično rade tvoje kolege?
PP Slažem se da nema potrebe da po stoti put pričamo o proteinima, ugljenim hidratima, obrocima itd, kad se to sve uglavnom zna. Problem je što se mnogi toga ne pridržavaju, bar ne u dovoljnoj meri. Ono po čemu mislim da se razlikujem od većine naših takmičara je što sledim Miloševu filozofiju: "Ako si bilder, onda budi bilder, treniraj kao bilder i hrani se kao bilder tokom cele godine". Drugim rečima, ne dozvoljavam više sebi da se posle završene sezone nagojim, i da posle imam muke da to skinem. To mi je posebno važno sada u ovim godinama kad se metabolizam prirodno usporava, ali definitivno svima preporučujem da slede taj pristup, bez izuzetka.
MR Ako se sećaš, na seminaru u Kragujevcu 2004. Miloš je rekao da bilder takmičar ni u jednom trenutku ne bi trebao da ima više od 8% telesne masti.
PP Tako je. Uzgred, sjajna stvar je što je MAXX u 4. broju preneo kompletan seminar, od reči do reči. Prava riznica znanja koja bi mnogima trebalo da otvori oči.
MR Dakle, koji bi bili tvoji najvažniji saveti u pogledu ishrane za bodi-bilding i fitnes vežbače, od manje iskusnih do naprednih?
PP Disciplina. To je ključna reč. Znanje je danas dostupnije nego ikad, ali nije dovoljno da nešto znate, već je potrebno da to i primenjujete. Imajte uvek u vidu da svaki vaš trening mnogo manje vredi ako nije praćen i podržan adekvatnom ishranom.
MR U ranije vreme, svi smo znali i bili svesni da je manja šteta propustiti trening nego propustiti obrok...
PP Apsolutno. Danas pogotovo mlađi vežbači nisu svesni toga i ne vode računa o ishrani ni blizu koliko bi trebalo.
MR Suplementi su uvek posebno zanimljiva tema, pa nam prvo reci kakav je tvoj opšti stav o tome?
PP Poznato je da sam veliki pristalica upotrebe suplemenata, ali nikako ne svih. Prvo, generalno ne podržavam uzimanje proizvoda firmi sumnjivog kvaliteta. Drugo, treba znati da i kvalitetne firme imaju proizvode koji su manje-više beskorisni.
MR To je živa istina. Inače, naši redovni čitaoci znaju da se mi ne ustežemo da kažemo ako određeni preparat (ili čitava kategorija preparata) predstavlja bacanje novca - bez obzira što nekad znamo da ćemo se zameriti sponzorima. Reci nam konkretno šta uzimaš i šta preporučuješ?
PP U prošlom broju sam rekao, a mogu i ovom prilikom da potvrdim, da MAXX daje 100% realne i istinite informacije - o svemu pa i o suplementima. A to se ne može reći ni za neke najpoznatnije svetske časopise, koji su velikim delom korumpirani! Što se tiče ovog konkretnog pitanja, veliki sam zagovornik upotrebe njhey proteina i kazeina, kreatina, glutamina i BCAA. To smatram osnovom ozbiljnih takmičarskih priprema. Naravno, multivitaminski i mineralni kompleksi su uvek dragocena i praktična dopuna dnevnoj ishrani.
MR Čitaoce će verovatno najviše zanimati šta i kako uzimaš od proteina?
PP Ja koristim tri vrste proteina, ovisno od faze priprema. Njhey proteine sa koncentracijom 75-82% uzimam u fazi rada na masi, plus kazein ("spori" protein) koji me hrani tokom noći. Kako se takmičenje bliži, tako njhey koncentrat zamenjujem što čistijim izolatom, sa najmanje 90% proteina.
U fazi rada na masi uzimam i po 30 gr kreatina na dan, pazeći da bude što veće čistoće. Primetio sam da neke vrste kreatina imaju slabiji efekat, i smatram da razlog može biti samo to što u njima postoje neželjene primese. Od takvih stvari najlakše ćete se osigurati uzimanjem proizvoda uglednih firmi - kratko i jasno.
Još jedna jako bitna stvar u pripremama je glutamin. Bez njega sigurno ne bih mogao izbeći katabolizam u toku rigoroznih dijeta, gde su ugljeni hidrati često na nuli ili blizu nule, ovisno od procene nivoa telesne masti. Ponekad uzimam i preko 30 g glutamina dnevno, naročito ako u večernjim satima osećam iscprljenost i uznemirenost. Tada večernju dozu povećam na 15-20 g i onda spavam kao beba.
BCAA su takođe veoma bitan suplement. Najdragocenije su u zadnjih šest nedelja pred takmičenje, jer fantastično štite mišiće od katabolizma. Obavezno ih uzimam pred prvi (jutarnji) i pred drugi (popodnevni) kardio trening.
Jednom rečju, veliki sam zagovornik uzimanja suplemenata i, bez obzira koliko novca imam na raspolaganju, trudio bih se da ih nabavim - naravno, pošto prethodno obezbedim namirnice tj. izvore proteina u vidu čvrstih obroka.
U ovom našem svetu ima onih koji pričaju kako su veliki protivnici suplemenata. Mogu shvatiti da je neko protivnik upotrebe anaboličkih steroida i drugih farmakoloških sredstava; ali nije mi jasno da se neko predstavlja kao instruktor fitnesa tj. bilo kog vida rekreacije u teretani, a da koristi svaku priliku da propoveda da su na primer proteini ili kreatin štetni po zdravlje. Potpuno je pogrešna predstava da su suplementi namenjeni samo bilderima, za nabacivanje mase itd; naprotiv, pomoću suplemenata se može i zdravo mršaviti ili dobiti na kilaži, ostati u dobroj formi i osećati se ispunjenim i zadovoljnim. Na kraju krajeva, naučne studije sve više pokazuju pozitivno dejstvo proteinskih dijeta i povećanog unosa proteina uopšte, a kreatin monohidrat se uspešno koristi za tretman sve šireg spektra bolesti.
HEMIJA: EDUKACIJA JE KLJUČ
MR Imaš dovoljno životnog iskustva da znaš da su mnogi ljudi iskompleksirani, frustrirani i nezadovoljni sobom, i to ih nagoni da neosnovano omalovažavaju stvari koje drugima donose uspeh. A naročito uživaju da omalovažavaju uspešne osobe. Sigurno ćeš se složiti da je to posebno izraženo kad je u pitanju hemija. Kako se osećaš kad negde iz prikrajka čuješ komentar tipa "ma to je sve od steroida" ili "i ja bih isto bio takav, samo kad bih hteo da uzimam" i slično...?
PP Ma, odavno sam to prevazišao. Onaj ko će se obazirati na takve idiotizme, taj ne treba ni da ulazi ozbiljnije u sve ovo, to i sam znaš... U pitanju je čista zavist i zloba, te nije vredno ni komentara. Jedino što sam se u zrelijim godinama oslobodio poriva da se oko toga ubeđujem i raspravljam, ili još gore da ulazim u sukobe.
MR Hajde sada da čujemo šta Peđa Petrović misli o upotrebi hemije.
PP Sportska hemija - u prvom redu anabolički steroidi - jesu pošast savremenog sporta, ja ću to prvi reći. Ali oni su tu, realno su prisutni i teško da će u dogledno vreme nestati. Ako je neko rešio, nikakve pridike ni zabrane ga neće sprečiti da nešto uzima ili radi. To je bezbroj puta dokazano. Kad je već tako, treba ga makar edukovati da bi štetne posledice bile što manje. Razgovor o steroidima ne mora da znači propagiranje njihove upotrebe. Zašto na primer da ja ne kažem svoje loše iskustvo sa falš hemijom, gde sam samo ludom srećom ostao živ?? Zašto da ne upozorim ljude na realnu opasnost od visokih doza i predugih ciklusa?
MR Znamo da je danas gotovo nemoguće uspešno se takmičiti bez hemije. Da li se i koliko promenila upotreba steroida i uopšte hemije od 2000. i početka tvoje takmičarske karijere, pa do danas?
PP Promenila se strahovito. Kad je reč o steroidima, doze su otišle gore, i to mnogo. Sada su tu još hormon rasta i inzulin, a o brojnim drugim hemikalijama koje se koriste na ozbiljnom internacionalnom nivou da i ne govorimo. Pojedine moje kolege, sa kojima sam se takmičio na domaćim takmičenjima, uzimali su i do 2.500 mg samo testosterona nedeljno - plus razni drugi steroidi! Na vrhunskom internacionalnom nivou doze su astronomske: do 28 jedinica GH i 60 jedinica inzulina dnevno...
MR Mnogi čitaoci verovatno ne mogu ni da pojma koliko je to mnogo... Šta misliš, da li taj trend odvraća ljude od bavljenja takmičarskim bodi-bildingom?
PP To je diskutabilno. Znam da je mene odvratilo od velikih ambicija na internacionalnom planu. Čak i kad bih imao novca i dovoljno ludosti da uzimam sve što bi bilo potrebno, pitanje je da li bi moje telo to moglo da izdrži...
MR Kad pogledaš koliko je to danas postalo kompleksno i sofisticirano, prosto ti izgleda smešno kako smo nekad malo znali...
PP Znali smo manje, ali rekao bih da nas je to neznanje štitilo. Inače, ja u svemu tome sledim Miloša, njegovu filozofiju i pristup. Pošto ćeš me to verovatno pitati, a sigurno i čitaoce zanima, evo da te preduhitrim: tokom priprema obično sam uzimao do 750 mg androgena nedeljno; najveća doza koju sam svojevremeno probao je 1.000 mg Sustanona nedeljno, i stvarno se pri tome nisam osećao dobro, najiskrenije. Inače, zagovornik sam onoga što su me učili i ujedno empirista sam po prirodi. To znači da ću preporučiti samo ono što sam probao - za razliku od "gurua" koji nisu imali dodira sa realnošću, a vole da pametuju i savetuju...
MR Tvoj prvi veliki proboj u takmičarskoj formi svakako je bilo Prvenstvo Srbije u Knjaževcu i odmah zatim Prvenstvo Balkana u Atini, u aprilu 2005. Da li bi mogao da izdvojiš nešto što je bilo karakteristično za te pripreme, i šta je najviše doprinelo da postigneš takvu formu?
PP Slažem se da je taj Knjaževac bio moj prvi kapitalno veliki napredak u formi. Što se tiče pitanja, odgovoriću direktno i otvoreno: tada sam prvi put uzeo hormon rasta, i mislim da je to najviše doprinelo.
MR Šta misliš o upotrebi steroida u čisto kozmetičke, rekreativne svrhe? Drugim rečima, da li ima smisla da steroide uzimaju oni koji se ne takmiče?
PP Može imati smisla, ako su ispunjeni odredjeni uslovi. Ali, da bi doneo ispravnu odluku o tome da li će uopšte koristiti steroide ili ne, čovek prvo mora da razluči stvarnost od imaginarnog. To znači da dobro i objektivno sagleda sebe, svoju situaciju, svoje želje i potrebe, ali i svoje realne mogućnosti. Pre nego što se odlučiš za steroide, moraš tačno da znaš šta želiš da dobiješ i šta realno možeš da dobiješ, i koji su rizici. Dakle, neophodno je biti svestan sebe i svojih ciljeva, to je glavno.
MR Po tvom mišljenju, posle koliko vremena treninga je neko spreman za steroide?
PP To je teško generalno reći, jer zavisi od dosta faktora, od kojih je posebno važna genetika. Teško je reći kad je telo spremno za steroide, ali eto, recimo posle minimum tri godine treninga.
MR Pri tome sigurno misliš na tri godine redovnog intenzivnog treninga, bez prekida i pauza, i sa dobrom ishranom...?
PP To se apsolutno podrazumeva, i ne važi za one koji neredovno i kampanjski dolaze u teretanu, ili prave pauze od po više nedelja ili meseci itd. Dakle, tri godine redovnog i sistematskog treninga je minimum, ali još jednom podvlačim ono što sam rekao u prvom delu intervjua: ekstremno je važno biti edukovan. Neophodno je prethodno što više naučiti - iz kvalitetne literature i pitajući one koji zaista znaju. To će omogućiti da se stvori realna predstava i doneseš ispravna odluka, ma kakva ona bila. U svakom slučaju - tri put meri jednom seci. Za sve ove godine dosta toga sam iskusio na sebi i video na drugima, tako da najiskrenije poručujem svima da budu veoma oprezni. A znanje je najbolja odbrana od neželjenih posledica. Još jednom preporučujem svima MAXX kao vrhunski izvor znanja i informacija, koje su uvek 100% tačne - ne samo u vezi hemije nego svega što je vezano za bodi-bilding i fitnes.
MR Hvala ti na lepim rečima. Za kraj, reci nam kako napreduje trening i kakvi su ti planovi za predstojeću takmičarsku sezonu?
PP
LEGENDA 1
Mišić "ne zna" da li se na šipki nalazi 100 ili 50 kg! Signal za rast mišića pre svega dolazi iz glave.
LEGENDA 2
Ono po čemu mislim da se razlikujem od većine naših takmičara je što sledim Miloševu filozofiju: "Ako si bilder, onda budi bilder, treniraj kao bilder i hrani se kao bilder tokom cele godine".
ANTRFILE 1
Vežbači do 2-2,5 godine treninga treba da podele telo na dve grupe i da ih rade otprilike po dva puta nedeljno, sa po 2-3 vežbe i ukupno 6-10 serija za svaku partiju.
ANTRFILE 2
Pre nego što se odlučiš za steroide, moraš tačno da znaš šta želiš da dobiješ i šta realno možeš da dobiješ, i koji su rizici. A da bi to sve mogao znati, moraš biti edukovan tj. naučiti što više iz kvalitetnih izvora znanja.
ANTRFILE 3
Što se tiče ishrane, znanja danas ima dosta, ali ništa ne vredi ako nešto znaš a to ne primenjuješ; ključna reč je disciplina i redovnost. Svaki trening mnogo manje vredi ako nije praćen i podržan adekvatnom ishranom.
Izvor: MAXX
