Funkcionalne karakteristike žena
Kroz telesni razvoj dolazi i do promena funkcionalnih karakteristika kod žena. Analizirajući ovu temu polazimo sa aspekta žene koja se bavi sportom i žene koje se ne bave sportom. Ove podatke koristio sam iz istraživanja autora koji su ih objavili. Naša istraživanja, a u vezi sa ženama koje se bave sportom, izvršena su kod sportskih ekipa iz nišavskog okruga, a članovi su opštinskog, republičkog i saveznog ranga.
Apsolutni primitak kiseonika pri mišićnom radu neutrenirane muške osobe veći je u odnosu na ženske osobe iste uzrasne grupe, i raste do završetka ostifikacionog perioda. Kod odrasle žene ova vrednost iznosi 2,9 lit/min a kod muškarca 4,11 lit/min. Kod sportista ove vrednosti su date (na tabelama 1 i 2) baza uzrastne kategorije: kadeta, omladinaca i seniora ženskog i muškog pola i konstatujemo da je kod sportista razlika u aerobnoj sposobnosti muškarca i žene mnogo manja, i kreće se od 8 % do 12 %, u korist muškarca, što ukazuje na pozitivan uticaj sporta na ženski organizam. Kod osoba koje ne treniraju ove vrednost se kreću od 20% do 25% u korist osobe muškog pola.
Godine starosti Nivo aerobne sposobnosti
Odličan Prosečan Slab
14-16 50-55 45-49 <44
17-18 56-60 50-54 <49
>19 61-65 55-59 <54
Tabela 1. Nivo aerobne sposobnosti sportistkinja na teritoriji regiona Niš na osnovu Astrandovog testa u periodu 2002 - 2008.godine prema uzrastu
Godine starosti Nivo aerobne sposobnosti
Odličan Prosečan Slab
14-16 55-60 50-54 <49
17-18 61-65 55-59 <54
>19 >65 60-64 <59
Tabela 2. Nivo aerobne sposobnosti sportista na teritoriji regiona Niš na osnovu Astrandovog testa u periodu 2002 - 2008.godine prema uzrastu
Frekfenca pulsa
U proseku, kod aktivnih sportiskinja frekfenca pulsa se kreće kod seniorki između 62 - 70 otkucaja u minuti, kod omladinki između 72 - 80 otkucaja u minuti, a kod kadetkinja između 76 - 86 otkucaja u minuti. Imajući u vidu da su ovde uzeti i aerobni i anaerobni sportovi mogućih odstupanja od 5 do10 % je apsolutno moguće.
Kod osoba koje se ne bave sportom vrednosti su: težina srca po raznim autorima je za 10 - 20% manja kod žena u odnosu na muškarce, međutim, u peridu starosti ova vrednost se izjednačuje.
Muskulatura
Kod žena iznosi oko 36 % ukupne telesne mase, dok kod sportiskinja po našim istraživanjima iznosi oko 40%. Kod muškaraca iznosi oko 42%, a kod sportista oko 50%. Sama muskulatura žene je gracilnija, dimenzije mišićnih ćelija su manje u odnosu na muškarca.
Masno tkivo
Kod žena, masno tkivo od 18% celokupne telesne mase zastupljenije je nego kod muškarca gde iznosi 12%. U istraživnjima koja su rađena, masno tkivo ima jednu od dominantnih uloga u istaživanju. Ovo zbog toga što se smatra da brzina, okretnost, snaga i izdržljivost su u proporcionalnom odnosu sa količinom masnog tkiva.
Od rasporeda masnog tkiva umnogome zavise sportski rezultati. Kod žena, masno tkivo je najviše locirano u predelu mlečnih žlezda, u donjim ekstremitetima krsta, kukovima, sedalnom predelu i oko butina (na prednjoj strani). Kod muškarca, u principu ono je na gornjim ekstremitetima.
Fizičke sposobnosti žene - brzina, izdržljivost i snaga
Sve pobrojane karakteristike poredili smo sa muškarcima
Brzina
Brzina kod žena u svim telesnim razvojima je manja nego kod muškarca. Od perioda puberteta, ova razlika je nešto manja, i sve se više smanjuje sa većom profesionalizacijom u ženskom sportu. Kod pionira je za nijansu veća, kod juniora veća, dok se kod seniora povećava ali ne za onoliko koliko je to ranije bilo (zbog malopre navedene konstatacije). Iz ovoga ipak, možemo da konstatujemo da se brzina povećava sa starošću sportista u korist muškaraca.
Izdržljivost
Kao i kod brzine tako i kod izdržljivosti, muškarac je u prednosti. Analizom funkcionalnih testova Astrand je konstatovao da su aerobne sposobnosti do puberteta skoro izjednačene, a da je sa godinama ta razlika veća i iznosi 25 - 30 %, što ukazuje da žene nemaju iste mogućnosti za dugotrajne napore, ali ih ova istraživanja apsolutno i ne isključuje.
U našim istraživanjimadošli smo do rezltata koje smo već u prethodnom delu objasnili. Suštinski, ova fizička predisponiranost žene podelila je naučnike u tome kolika je štetnost prevelikog fizičkog naprezanja. Naše mišljenje je da usled već poznatih poremećaja u hormonalnom statusu (poremećaj menstruacije) treba izbegavati sportove gde je dominantna karakteristika izdržljivost.
Snaga
Sama razvijenost ženskog organizma - koštani, muskularni, u odnosu na muškarca ukazuje na manju snagu u odnosu na muškarca. Ovu kategoriju najlakše je posmatrati u atletskoj bacačkoj disciplini gde preko dinamometrijskog merenja snage atletičara tačno utvrđujemo da je snaga kod muškarca veća. Žene koje se bave spotom gde dominira snaga treba uvek da budu pod strogom kontrolom sportskog lekara i doziranim intenzitetom.
Posebno oprezne žene moraju da budu u teretani zbog toga što dolazi do promena na karlici, javlja se jače isturanje promobtorijuma (koga grade prednja ivica prvog pršljena krsne kosti i poslednji slabinski živac) prema napred. Dolazi do smanjivanja širine karlice, što kod porođaja može imati teške posledice (neke studije ukazuju da su žene sa uskom karlicom u 80% slučajeva u toku puberteta radile teške fizičke poslove).
Vežbe snage sa izrazitim karakterom izazivaju i povećan intraabdominalni pritisak. Ovim dolazi do zastoja krvi u maloj karlici, te lakše nastaju krvarenja i zapaljivi procesi. Materica menja položaj zbog preopterećenja vezivno mišićnog aparata koji održava matericu u fiziološkom položaju, što je još jedna od posledica koje pri porođaju može da ima negativni efekat.
Nagli skokovi i potresi mogu imati sličan uticaj na karlično dno i na povećanje intrabdominalnog pritiska. Zbog toga u sportu, veoma često srećemo neželjene posledice kod žena zbog nepoštovanja propisanih normi lekara a posledica može da bude sterilitet, težek porođaj i slično.
Okretnost
Vežbanjem, okretnost mnogo može da se popravi i specifičnost je u tome da devojčice u ovom segmentu mnogo brže napreduju od muškarca. Ovaj trend se nastavlja i u kasnijiem uzrastu. Kod mnogih sportova gde dominira okretnost, devojčice lakše ovladavaju tehnikom, kao i u aktivnostima gde se zahteva preciznija kordinacija i ritam, ali se brže zamaraju pri mišićnom naporu većeg intenziteta ili veće dužine trajanja. Oporavak je duži nego kod muškaraca.
Menstruacija i telesna aktivnost
Menstruacija se kasnije javljaju kod devojčica koje se bave sportom - one je najčešće dobijaju u periodu između 12. i 14. godine života. (po Medvedu), a na osnovu naših iskustava javlja se nešto ranije između 10,5 - 12. godine u zavisnosti od sporta i od početka kada su počele sa aktivnim treningom. Veća fizička opterećenja kako smo već konstatovali, direkno utiču na pojavu menstruacije. U razvijenim zemljama evropske unije menstruacija se javlja između 11 - 12 godine - kod sportiskinja.
Mnogi autori su pokušavali da odrede kada sportiskinja postiže najbolje rezultate da li u estrogenskoj ili progesteronskoj fazi. Medved tvrdi da drugi dan od početka menstruacije počinje porast sposobnosti koja traje do prve nedelje nakon menstruacije do ovulacije (znači estrogenska faza stimulativno deluje na postizanje dobrih rezultata).
Za vreme menstruacije dobri rezultati se dobijaju gde je dominantnost brzinska reakcija, a slabi rezultati kod sportova koji zahtevaju mirnoću, koncentraciju i sigurnost. Za vreme menstruacije, fizičke sposobnosti kod nekih žena su smanjene za samo 25 %, kod nekih za 50%, a kod nekih za 25% povećana (ovo je samo individulana podela, a odstupanja su moguća).
Analizirajući iskustva u svetu i kod nas, najpovoljnije vreme za postizanje vrhunskih rezultata je posle menstruacije, a najslabiji rezultati se postižu pre dobijanja menstruacije. Mnogi su analizirali funkcionalne i neke organske promene kod sportiskinje i njihov uticaj na menstruaciju.
Rezultati su negativni i direkno ne utiču na menstrualni ciklus:
• frekvenca srca
• apsolutni primitak kiseonika
• temperatura membrane timpani
• povećan nivo mlečne kiseline
• parcijalni pritisak kiseonika i ugljen dioksida u arterijskoj krvi za vreme testa na biciklu ergometru
U našim ciljnim istraživanjima gde su obuhvaćene po pet sportiskinje različitih sportskih disciplina (atletika, košarka, rukomet, fudbal, tenis i stoni tenis) uzrasta 17 godina urađeni su Astrand testovi pre mentruacije (tri dana) za vreme menstruacie (treći dan) i posle menstruacije (tri dana). Konstatovali smo da je aerobna potrošnja pre menstruacije za 14,2 % manja u odnosu na test koji je rađen za vreme menstruacije, a da je za 18,6% manja u odnosu posle tri dana od menstruacije. Najbolje rezultate smo dobili tri dana posle menstruacije. Kod izbora sportiskinja namerno smo uzeli sportove brzine, snage, izdržljivosti i okretnosti.
Ova istraživanja smo radili jer smo želeli da odredimo sportski prag treninga i takmičenja kad je menstruacija prisutna kod sportiskinja. Bol prvih dva dana kod sportiskinja za vreme ciklusa je jak, menstruacija je obilna i u tom periodu trenažni proces je skoro stopiran, kao i kod upalnih procesa genitalnih organa sportiskinje. Posle ovog perioda fizička aktivnost se normalizuje i dobija sve odlike planskog treninga i takmičenja.
Rezime je: za vreme menstruacije fizička opterećenja su dozvoljena, ali umerenog intenziteta, a takmičenja u principu nisu poželjna (postizanje realnih rezultata su onemogućeni) i o tome treneri i specijalisti sportske medicine treba da obrate pažnju (obavezno vođenje kalendara - kartona za svaku sportiskinju sa tačnim podacima o vremenu dobijanja, trajanju menstruacije, psihofizičkim karakteristikama i postizanju takmičarskih rezultata)
Ambicije sportista i zahtevi ekipe često idu iznad ovih principa, pa se pojavljuje fenomen individualnosti koja najkraće znači ko može i hoće neka trenira, ako ne može - dobija poštedu. U ovom delu ipak neophodna je i konsultacija ginekologa.
Funkcionalni poremećaji u ženskom sportu za vreme menstrualnog ciklusa u poslednjih dvadesetak godine sa profesionalizacijom u sportu su se skoro izgubili, a pojedini slučajevi koji se javljaju uspešno rešavaju klupski lekari a i sami sportisti, na osnovu svog iskustva.
Trudnoća
Već su do sada opisane anatomske razlike između sportista muškog i ženskog pola, ali najvažniju fiziološku diferencijaciju pod uticajem bioloških faktora i ulogom žene u materinstvu nismo obrazložili. To je trudnoća.Telo žene je svake 4. nedelje, od prvog dana zrelosti do menopauze, posteljica je u stanju pripravnosti za prihvatanja ploda sa svim funkcionalnim promenama koji se u tom trenutku počinju da se odigravaju.
Osim prisutnog ploda kod žene dolazi do povećanja veličine materice za 20 puta, mišićna vlakna se produžuju za 10, a debljina za 5 puta. Dojke se skoro dvostruko povećavaju, da bi sve ove promene nakon 6 nedelja od porođaja nestale. Od anatomskih promene najveće se dešavaju na karlici gde dolazi do olabavljivanja zgloba simfize što širi taj zglob i dolazi do pomeranja stidnih kostiju po dužini, ove anatomske promene izvesno vreme posle porođaja ostaju , ali posle više porođaja one mogu ostati trajne. Može doći i do omekšavnja intravertebralnog diskusa usled slabljena intravertebralnih i paravertebralnih mišića kao i do slabljenja m. rectusa abdominalisa i m.iliopsoasa, koji pre početka trenažnog procesa treba ojačati da ne bi došlo do većeg broja povreda koje ova grupa mišića može da izazove.
Sve trudnice treba da vežbaju
Rekreacija sa ograničenim pokretima bez naglih i jakih skokova kao i povećanje telesne mase maksimalno do 16kg, apsolutno nema nikakvu kontraindikaciju, već je i poželjna radi kasnijeg porođaja. Posebno psihofizičko stanje i priprema trudnice na aktivnosti je veliki pomak. Nakon toga slede vežbe ritmičke gimnastike vežbe disanja i slično.
Izbegavati vožnju bicikle, alpinizam skijanje na vodi i sve igre sa loptom zbog mogućnosti potresa tela. Kod svih rizičnih trudnoća treba konsultovati ginekologa i mirovati. U periodu trudnoće sva sportska takmičenja sukontraindikovana.
Porođaj i babinje
Pravilan trenažni proces i jačanje mišićne muskulature koji postaju elastičniji i rastezivljiji porođaj sportiste čini lakšim bržim i sigurnim. Nekadašnja shvatanja da usled rigiditeta mišićne muskulature u predelu karličnog dna, dolazi do otežanog porođaja nema potvrde u praksi pa je samim tim i ovakva tvrdnja neosnovana. Za vreme porođaja veliku ulogu imaju trbušni mišići koje sportisti imaju dobro razvijene. Za sam čin porođaja mnogo je bolja snažna muskulatura od slabe mlitave koja često može da zakaže i porođaj učini mnogo težim.
Na zapadu je uvedena poseban tretman učenja disanja trudnica koji se pokazao izuzetno produktivnim jer su porođaji lakši i sigurniji.
Posle porođaja period tzv. Babinja kod sportiskinja treba odmah početi sa laganim vežbama u krevetu, kasnije lagano početi sa rekreativnim aktivnostima, a nakon 6 do 8 nedelja početi sa lakšim sportskim aktivnostima.
Period dojenja u principu je individualan, ali on bitno ne utiče na povratak sportiskinje na teren, čak mnogi autori ukazuju da su mnogi svetski prvaci u pojedinim kategorijama (atletika) postali posle rađanja dece.
Klimakterij i menopauza
Nastaju promene kod žene kako fizičke, tako i psihičke. Sportiskinje su aktivne do pete decenije života. Posebno ovaj period je značajan, jer sa pojavom klimakterijuma povećava se krvni pritisak, dolazi do smetnje u cirkulaciji dolazi do povećanog pritiska na srce i slično.
Zbog svega ovoga rekreativna aktivnost mora biti obavljana pod strogom kontrolom specijaliste sportske medicine. Suština je da se i u menopauzi nastavi sa fizičkom aktivnošću, jer ona ima veliki značaj na kardiovakularni, cirkulatorni i psihosomatski status žene.
Izvor: stetoskop.info
Autor: dr sci.med. Milorad Jerkan
*Prilagođena verzija, tekst nije u celosti preuzet.
