Moram malo da se osvrnem na vežbu mrtvo dizanje.Kod mene u teretani npr,bukvalno niko je ne radi,a i onaj ko je radi,ne radi je pravilno.
Ovo je vrlo nezgodna vežba,zahteva koncentraciju i tehniku,koja mora da se razvije na manjim težinama,kako bi telo kasnije pri velikim opterećenjima,po automatizmu izvodilo pravilnu putanju.
Ono što je mene motivisalo da je radim,je povreda brahioradialisa,zbog koje sam bio onemogućen da radim zgibove,a dok sam radio zgibove nisam ni pomišljao na mrtvo dizanje.
Nekada od jedne povrede,naučiš više nego što bi naučio mesecima drljajući iste vežbe i misleći da si najpametniji.
Međutim,kada sam počeo da radim mrtvo dizanje,učeći uz pomoć snimaka i vežbajući krišom ispred ogledala sa praznom šipkom i kako je počela da se povećava snaga,ovo mi je postala nezaobilazna vežba.
Jedna od retkih vežbi,gde ti ne treba spoter,već ako ne ide,možeš samo da pustiš teg,vežba gde su potkolenice stalno u modricama i gde te glavne face sa benča,gledaju vrteći glavom…
Neću pominjati sada težine,jer one na kraju i nisu bitne,nego bih samo naveo da su benefiti od ove vežbe fantastični,što u smislu da su mi leđa postala kao od kamena,što da zbog mrtvog dizanja napredujem u drugim vežbama gde sam stagnirao.
Ono što je meni lično najbolje,je količina testosterona koja se pojavi nakon jednog treninga gde se pošteno razbiješ.Nijedan booster ovome ne može da parira,a slično mi se događa i posle čučnja.
Obožavam onaj trenutak,kada gomila tegova leži na podu,a ti se pripremaš za seriju kao da ništa oko tebe u teretani ne postoji.
