P: Miloše, znam da si učestvovao na više takmičenja od bilo kog drugog profesionalnog bodibildera i takođe znam da si pomagao mnogim bodibilderima za vreme priprema. Ja sam do sada učestvovao na dva takmičenja i oba puta sam imao puno problema zbog dehidratacije. Prvi put sam osetio bolne grčeve, i rečeno mi je da dodatno uzmem kalijum. Pojeo sam dve banane i grčevi su nestali. Ipak, na drugom takmičenju banane nisu pomogle. Mislim da sam pojeo barem pet banana, a posle svake sam se osećao sve gore. Posle takmičenja supruga me je odvela u bolnicu i lekari su mi rekli da mogu da budem srećan što sam uopšte ostao živ! Nivo kalijuma je bio toliko visok da sam mogao svakog trenutka da dobijem srčani udar.
Takođe su mi rekli i da moji bubrezi popuštaju, sve me je to preplašilo tako da sam odlučio da se nikad više ne takmičim. Interesantno, dve nedelje nakon takmičenja proverio sam ponovo svoje zdravstveno stanje, i doktor mi je rekao da ne mogu da budem zdraviji nego što već jesam!?
Sećam se da mi je doktor u bolnici rekao da imam «hiperkalemiju», pa sam se pitao da li ti je možda ovaj termin poznat. Još nešto, šta misliš, zašto sam imao ove probleme, i smem li ponovo da se takmičim?
Džonatan
O: Dragi Džonatane, drago mi je što si mi postavio to pitanje. U poslednjih petnaest godina, svojim sam očima video i čuo od drugih zaista puno strašnih priča o takmičarima koji bi usled dehidriranja završavali u bolnici. Da budem iskren, i ja sam imao sličnu situaciju u svojoj takmičarskoj karijeri. Tako je kako je – ako želite dobar rezultat na takmičenju potrebno je dostići onaj izuzetno tvrd, SUV izgled koji sudije toliko cene.
Jedini sport u kom je prihvtljivo biti «dehidriran» je bodibilding!
Iako nam doktori uvek ukazuju na opasnosti od čak i umerenog dehidriranja, mi (bodibilderi) kao ekstremisti, nikada se ne zadovoljavamo umerenim i umesto toga uvek idemo u krajnost. Krajnost u slučaju dehidratacije je – smrt!
Doktor u bolnici ni malo nije preterao kada ti je rekao da možeš da budeš srećan što si živ.
Tvoja dijagnoza je bila HIPER (previše) KALEMIJA (kalijum), i to ozbiljni poremećaj koji može da izazove zastoj srca.
Pošto znam da danas veliki broj takmičara dolazi u stanje «hiperkalemije», veoma je važno da objasnim KOLIKO OPASNO ono može da bude.
Bio sam prisutan u više navrata (u Americi i Evropi) kada je hitna ukazivala pomoć dehidriranom bodibilderu – odmah bi zaključili da je dehidrirani bodibilder isto tako i hipokalemičan (stanje nedostatka kalijuma). Mnogo puta bi mu, nakon samo nekoliko postavljenih «dijagnostičkih pitanja» dali IV (intravenozno) rastvor elektrolita ili (još gore) IV kalijum, na putu do bolnice.
Ovo nikako nemojte da im dozvolite – ako se desi vama ili nekom koga poznajete. Zaustavite ih pre nego što bude kasno.
Dobijanje dodatnih količina kalijuma direktno u krvotok za hiperkalemičnog pacijenta (bodibildera) može da bude fatalno!
Na nesreću, fizički simptomi niskog (hipo) i visokog (hiper) nivoa kalijuma su prilično slični.
Hiperkalemični pacijent (bodibilder) uglavnom oseća slabost, umor, vrtoglavicu, grčeve u mišićima, mučninu, povraćanje, ukočenost, poteškoće u disanju i povečanu žeđ. Sve su to znakovi i hipokalemije!
I bolničari su ljudi, i oni mogu da pogreše, naročito kada je stanje hitno, i kada moraju brzo da donesu odluku, a naročito kada se oslanjaju na rutinu i iskustvo. Još jednom, pacijenti koji pate od dehidratacije, i pokazuju gore navedene simptome bi bili okarakterisani kao hipokalemični, i tako bi se sa njima i postupalo.
I većina nas bi u sličnoj situaciji prevideli činjenicu da su znaci hipo i hiperkalemije tako slični. Dakle, zapamtite, uvek treba zatražiti i EKG – elektrokardiografski test koji mođe da pokaže razliku između ova dva stanja (ako urade ovaj test, zatražite da vam pokažu T talas, koji je zaravnjen u «hipo» slučaju, a ima izgled oštrog vrha u «hiper slučaju. P talas pokazuje suprotno). U bolnici obično lekar zatraži nalaz krvi koji pokazuje nivo kalijuma. Kada se jednom ustanovi, od nivoa kalijuma zavisi dalji tretman, ali mogu da vam garantujem da će doktoru biti drago što ste sprečili nameru bolničara hitne pomoći. Normalne vrednosti kalijuma su 3,5 – 5,3 mmol/L ili mEq/L (stanje kada je nivo kalijuma ispod 3,5 se naziva hipokalemija, a iznad 5,3 hiperkalemija).
Verovatno se pitaš zašto si imao taj problem?
Naravno, ne mogu potpuno da budem siguran, ali pretpostavljam da si (verovatno) koristio neku vrstu diuretika (mogu da se kladim da je bio neki “potassium sparing” /diuretici koji ne izazivaju sekreciju kalijuma, prim. prev./), zatim si nastavio da uzimaš hranu bogatu kalijumom, a u isto vreme si izbegavao natrijum, i na kraju si smanjio unos vode.
Hronična hiperkalemija je ozbiljno oboljenje koje je uglavnom uzrokovano otkazom bubrega! Rekao si da si samo dve nedelje nakon takmičenja bio potpuno zdrav, dakle, verovatno je tvoje stanje (visok nivo kalijuma) bilo samo akutno (privremeno, na dan takmičenja), a uzrokovano nekim tvojim postupkom.
Jedan od diuretika koji ne smanjuje količinu kalijuma a koji bodibilderi puno koriste za vreme priprema je “Aldactone” ili spironolactone. Ovaj diuretik je postao izuzetno popularan u bodibilding krugovima zbog inhibitorskog delovanja na aldosteron (hormon u našem organizmu koji reguliše nivoe soli i kalijuma).
2-3 dana pre takmičenja mnogi bodibilderi drastično smanje unos natrijuma (neki ga potpuno eliminišu), nadajući se da će time izgubiti vanćelijsku (ekstracelularnu) vodu. U isto vreme oni koriste ovaj diuretik sa namerom da blokiraju aldosteron, što će im pomoći da u ćeliji zadrže kalijum, a da se u isto vreme iz ćelije izlučuje natrijum i voda. Na ovaj način postižu onaj “suv i pun” izgled (pobednička kombinacija).
Ove godine, nakon finalnog takmičenja Mr. Olympia, dok sam večerao sa svojim prijateljima, primio sam telefonski poziv koji me je jako uznemirio. Bio je to Šon Rej, i on je insistirao da smesta dođem u sobu Mustafe Mohameda.
Mustafa je moj dragi prijatelj koga volim kao rođenog brata i kada sam dobio taj poziv bio sam van sebe.
Trčao sam što sam mogao brže nadajući se da je sve u redu . . . Ipak, nisam mogao a da ne mislim da mu se desilo nešto užasno.
Dok sam trčao, setio sam se da za vreme poslednjeg pozinga i finala on jednostavno nije ličio na sebe.
On je fenomenalni pozer, i njegove poze uvek nas ostavljaju bez daha.
Retko se dešava da ne dobije i ovacije od publike za svoje remek-delo . . . A to se upravo desilo ove noći.
Video sam to na njegovom licu (da nešto nije u redu), ali jednostavno nisam obratio pažnju.
Kada sam stigao, video sam Mustafu – skučenog, slabog, malaksalog . . .i rekao mi je “Miloše, loše mi je. Ali BAŠ LOŠE”.
Bolničar Mendelej Bej Hotela došao je i sobu i ovaj “medicinski ekspert” je utvrdio da je Mustafa jako dehidrirao i da mu je potrebna tečnost.Tako da je predložio Gatorade (LOŠA ideja jer Gatorade sadrži kalijum). Počeo sam da se raspravljam sa njim i tako jako mu podviknuo da je izjurio iz sobe.
“Sjajno!” rekao je Rej “šta sada da radimo?”
“Pozovite hitnu – mora brzo u bolnicu. Ovo je ozbiljno!”
1992. prisustvovao sam tragediji kada je još jedan IFBB pro bodibilder upao u sličnu nevolju.
Mohamed Benaziza preminuo je te noći i sa Mustafom nisam želeo da rizikujem.
Bolničari hitne pomoći koji su ubrzo stigli uradili su upravo ono na šta sam vas upozoravao.
I oni su pretpostavili da je Mustafa hipokalemičan usled teškog stanja dehidratacije. Dok su ga prevozili do ambulante već su razmišljali da ga IV prikluče na elektrolite.
Odmah sam skočio zahtevajući da to nikako ne čine, jer je bilo verovatnije da je on već hiperkalemičan! Mustafa je potvrdio da je koristio Aldactone, tako da sam bio siguran da je upravo to u pitanju. Ne treba ni da spominjem da sam se posvađao sa bolničarima i da sam insistirao da i ja odem u ambulantu.
(Na putu do bolnice primio je rastvor natrijum-hlorida, i to je u redu, ali apsolutno ništa što sadrži i najmanje količine kalijuma ne sme da se upotrebi.)
Kada smo stigli u bolnicu porazgovarao sam sa doktorom. Ni on se nije previše obazirao na moje mišljenje da je pacijent “hiper”, a ne “hipo”-kalemičan . . .
Doktori jednostavno ne mogu da shvate da neko (mi – bodibilderi) može to sebi da uradi. Zato to i ne očekuju . Na sreću, u bolnici uvek prvo provere krv, pa tek onda ostalo.
Kada su stigli Mustafini rezultati (8,8 mmol/L), doktor je shvatio da ovo nije “normalna situacija” pa je i sam priznao da takav nivo kalijuma može da bude fatalan.
Morali su jako brzo da snize njegov nivo kalijuma, i hvala bogu – bibli su uspešni.
Moram još da pomenem da je Mustafin slučaj alarmirao puno ljudi. Vins Skalisi iz Vejderove kancelarije i IFBB pro predsedavajući Džim Menion su bili ubrzo tu. Osim njih, uz ambulantna kola bili su još i Kris Dim, Kevin Levron, Šon i Kristi Rej kao i pastor Šonove crkve. Svi oni su pokazali izuzetnu zabrinutost i podršku, i Mustafa je bio jako srećan što može da ih vidi.
Pošto sam imao prilike da razgovaram sa puno takmičara svih ovih godina, shvatio sam da je ovo (Aldactone, smanjen unos natrijuma i vode) česta praksa. Takođe, poslednja dva tri dana, za vreme faze punjenja ugljenim hidratima, mnogi takmičari biraju upravo ugljene hidrate bogate kalijumom (banane, suvo voće, krompir, sveže voće, orasi, pojedino povrće i meso). Samo jedan pečen krompir sadrži do 1000 mg kalijuma, banana 500 mg, šolja kikirikija ili badema (za one koji su na dijeti sa malo carbsa) preko 1000 mg itd.
Ali, neki od takmičara ne shvataju da i “normalne” dijete, koje se sastoje od ribe, prokelja, pilećih prsa, špargle i avokada (na primer) mogu da sadrže takođe hiljade miligrama kalijuma po obroku.
Prosečan obrok (300 g) piletine sadrži oko 700 mg, a ista količina ribe preko 1000 mg kalijuma po obroku! Možete li uopšte da pretpostavite da prokelj (najčešći izbor povrća u pripremnom periodu za većinu bodibildera) sadrži skoro 500 mg kalijuma po porciji!?
S obzirom na sve to, bodibilderi bi morali ozbiljno da razmisle pre nego što smanje unos natrijuma i vode, a u isto vreme posežu za Aldactonom – to je bomba spremna da eksplodira!
U tvom prvom takmičenju verovatno nisi koristio ovaj (ili bilo koji) diuretik i verovatno si probao sa dehidriras nekim konvencionalnijim (prirodnijim) metodama. U tom slučaju verovatno si iskusio samo blagi stepen dehidratacije i mineralne neravnoteže. Kao što si sam rekao – dve banane sa jedva 1000 mg kalijuma rešile su tvoje probleme sa grčevima.
Smeš li opet da se takmičiš?
Odluka je na tebi. Ako si zabrinut za svoje zdravlje (a trebalo bi) ne eksperimentiši sa nečim što slabo poznaješ. Koristi bezopasne nutricione programe i zapamti da i mala manipulacija vodom i mineralima može da ti donese željene rezultate (ne idi u krajnost).
Nekoliko nedelja pre narednog takmičenja počni da uzimaš tačno određenu količinu hrane i minerala svakog dana u nedelji. Zatim probaj da manipulišeš njima, ali samo toliko koliko ti treba da postigneš blago dehidratisano stanje (bez grčeva mišića) na dan kada želiš svoj “vrh”.
Ako imaš nekoliko nedelja za vežbu, uveren sam (ili barem prilično siguran) da ćeš naći bezbedan i efikasan način za blagu dehidrataciju (koja je neophodna za bodibilding takmičenja) koji neće biti poguban za tvoje bubrege, srce ili zdravlje uopšteno.
Puno sreće!
Do sledeće prilike,
Miloš Šarčev
