mišići - Motoričke aktivnosti - morfološki faktori

[Gvozden]

Iz funkcionalne anatomije je poznato da je aktivna komponenta lokomotornog aparata skeletni mišić.

Struktua skeletnog mišića je sledeća:

- snopovi mišićnih vlakana, sastoje se od 10 do 50 vlakana;
- mišićna vlakna (0,05 - 0,1 mm), izgrađena od miofibrila koji sačinjavaju oko 50% ukupne mase vlakna
- miofibrile ((0,001 - 0,002mm), izgrađene od postavljenih po uzdužnoj osi funkcionalnih jedinica
- sarkomere, koji se sastoje od debelih (miozinovih) i tankih (aktinovih) niti (filamenata).

Mišićna ćelija je osnovna jedinica skeletnog mišića i može bti velikog promera, na primer, njena dužina u bicepsu može da dostigne 15 cm! a debljina 0,05 do 0,1 mm, zato se i zove mišićno vlakno. Mišićno vlakno sadrži sarkoplazmu sa mitohondrijama (30-35% ukupne mase vlakna) i to je 'motor' ćelije u kojem se odvijaju oksodacioni procesi i sinteza fosfatnih jedinjenja.

Mišićna vlakna se medjusobno bitno razlikuju po karakteristikama i sposobnostima, odnosno otpornosti na zamor i brziu kontrakcije.

Svaki mišić poseduje optimum maksimalne ekonomičnosti i optimum maksimalnog intenziteta kontrakcije.

Naučnici su otkrili postojanje dve vrste mišićnih vlakana:

Vlakna sporog trzaja (slow twich - ST)

Cirkulacija krvi je kod njih veoma dobra, imaju crvenu pigmentaciju zbog toga što sadrže veliki broj mioglobina. Takodje, sadrže veliki broj mitohondrija sa brojnim enzimima koji su vezani za aerobne oksidirajuće procese. Imaju veliki broj tankih miofibrila i malu ATP aktivnost, sporu brzinu kontrakcije i specijalizovani su za dugotrajna opterećenja slabijeg i srednjeg intenziteta.


Vlakna brzog trzaja, (fast twich -FT)

Imaju veći broj debelih miofibrila i visoku ATP aktivnost, visok sadržaj kreatin fosfata, glikogena i kalcijuma (Ca2+) u endoplazmatskom rektulumu. Cirkulacija krvi kod ovog tipa mišića je slabija a koncentracija mitohondrija nešto manja. Sadrže mioglobin. Brzina konrakcije je velika ali zato brže nastaje zamor.

Ovaj tip mišićnih vlakana se deli još na :

- tip a - oksidativno glikotička, ova mišićna vlakana su sposobna i za anaerobni i za aerobni  rad. Specijalizovana su za dugotrajna opterećenja umerenog i submaksimalnog intenziteta.


- tip b - glikotička (brzo zamaranje), specijalizovana su za rad koji zahteva maksimalnu i eksplozivnu snagu.

- tip s (mešovita) Po svojim osobinama bliža su vlaknima tipa I (vlaknima sporog trzaja)


Utvrđeno je da je u mišićima nogu sprintera procenat vlakna brzog trzaja veći nego kod ljudi koji se ne bave sportom, i još veći nego kod sportista koji treniraju izdržljivost, dok je kod atletičara dugoprugaša, biciklista, veslača, na primer, utvrđen veći procenat sporih mišićnih vlakana u nožnim mišićima kao vastus lateralis, gastrocnemius, ili ručnim 8deltoideus) Zastupljenost mišićnih vlakana u različitim mišićima je kod svakoga genetski uslovljena i iznosi 10-90% Različita je zastupljenost i kod različitih rasa, tako da su crnci dorbi u sprintu, na primer, ali loši dizači tegova u disciplinama snage, i sl.

[Pedja_Petrovic]

sjajano

[sasacg]

Svaka cast na trudu,odlican text i slike...

[Gvozden]

Hvala, hvala

[Gvozden]

Br.   mišić                                                    ST%       FT%
1   m. gastrocnemius (list)                       40 – 64    23 – 49
2   m. soleus                                            70 – 80    20 – 30
3   m. quadriceps femoris                         32 - 63    35 – 64
4   m. triceps brachii                                 20 - 60    40 – 80
5   m. biceps brachii                                 40 - 70    30 – 55
6   m. deltoideus                                      55 - 80    20 - 40
 

[thor]

 :lol: hvala na textu , pozz

[princo]

sjajan tekst!

[ĐORĐE KOLUNDŽIJA]

Samo da dodam da ne bi bili u zabludi,naučnici su otkrili mnogo veći broj tipova mišićnih vlakana a ovo je najosnovnija podela po brzini aktivacije na sporokontrahujuća i brzokontrahujuća...

[kick]

TEKST IZ JEDNOG CASOPISA:
Skeletni mišići, oni koje vidite u ogledalu, odgovorni su za kretanje i sastoje se od dve skupine vlakana.
Prva su  spora mišićna vlakna koja se koriste prilikom dugotrajnih aktivnosti, gdje je važna izdržljivost, dok drugu skupinu čine brza mišićna vlakna, koja se aktiviraju kad je za obavljanje rada potrebno više od 25% vaše maksimalne snage. Kretnja ne mora biti "spora" da bi se uključila spora mišićna vlakna; ona mora biti dovoljno lagana da ne uključuje velik broj brzih vlakana. Isto tako, kretnja ne mora biti "brza" da bi se uključila brza vlakna. Prilikom izvođenja potiska s prsa rekordnim težinama, možete biti sigurni da će se aktivirati sva brza mišićna vlakna (zajedno sa sporim vlaknima, što ćemo objasniti poslije) iako sam pokret (potiskivanje šipke) uopste nije brz.
Većina ljudi ima više-manje jednak broj sporih i brzih mišićnih vlakana. Vrhunski su sportisti, svakako, izuzetak - daroviti maratonac verojatno se rodio s većim brojem sporih mišićnih vlakana, baš kao što je i olimpijski pobjednik u trci na 100 metara život počeo s većim brojem brzih mišićnih vlakana. U svakom slučaju, moramo znati sledeće - brza mišićna vlakna dva su puta veća od sporih i imaju veliku mogućnost rasta.

[Gvozden]

TEKST IZ JEDNOG CASOPISA:
Skeletni mišići, oni koje vidite u ogledalu, odgovorni su za kretanje i sastoje se od dve skupine vlakana.
Prva su  spora mišićna vlakna koja se koriste prilikom dugotrajnih aktivnosti, gdje je važna izdržljivost, dok drugu skupinu čine brza mišićna vlakna, koja se aktiviraju kad je za obavljanje rada potrebno više od 25% vaše maksimalne snage. Kretnja ne mora biti "spora" da bi se uključila spora mišićna vlakna; ona mora biti dovoljno lagana da ne uključuje velik broj brzih vlakana. Isto tako, kretnja ne mora biti "brza" da bi se uključila brza vlakna. Prilikom izvođenja potiska s prsa rekordnim težinama, možete biti sigurni da će se aktivirati sva brza mišićna vlakna (zajedno sa sporim vlaknima, što ćemo objasniti poslije) iako sam pokret (potiskivanje šipke) uopste nije brz.
Većina ljudi ima više-manje jednak broj sporih i brzih mišićnih vlakana. Vrhunski su sportisti, svakako, izuzetak - daroviti maratonac verojatno se rodio s većim brojem sporih mišićnih vlakana, baš kao što je i olimpijski pobjednik u trci na 100 metara život počeo s većim brojem brzih mišićnih vlakana. U svakom slučaju, moramo znati sledeće - brza mišićna vlakna dva su puta veća od sporih i imaju veliku mogućnost rasta.

uze mi rec iz usta

[Gvozden]

Salim se, naravno,  odlicno objasnjenje!!