A sad kao da se uozbiljimo, mada sam sigurna da ovo već svi znamo ....
No, ponavljanje je majka učenja ... pa počinjem ....u kratkim crtama ...
ALKOHOL
Velika većina populacije alkohol ne smatra drogom ali alkohol u suštini jeste droga.
Alkohol koji se pije (poznat kao etil-alkohol ili etanol) se proizvodi fermentacijom ili destilacijom raznih vrsta voća, povrća ili žita. Etanol je bezbojan, a alkoholna pića se boje raznim aditivima i produkatima fermentacije.
Dejstvo konzumacije ne zavisi od tipa pića već od količine konzumiranog alkohola. Brzo se apsorbuje u krvotok iz tankog creva a onda nešto sporije iz debelog creva.
Sa povećanjem koncentracije alkohola u krvotoku povećava se i aktivnost u mozgu i kičmenoj moždini.
Koncentracija alkohola u krvi konzumenta zavisi od više faktora kao što su: količina konzumiranog alkohola u određeno vreme (doba dana/noći, vreme obroka), pol, brzina metabolizma, pristustvo ili odsustvo hrane u želucu, tip i količina hrane u stomaku itd.
Kombinacija alkohola s drugim lekovima može uzrokovati opasne posledice kao i i pojačano dejstvo tih lekova. O drogama da ne pričamo. Kanabis, sedativi, barbiturati i pilule za spavanje, antihistamici se ne smeju upotrebljavati s alkoholom.
Alkohol smanjuje i pogoršava aktivnost svih telesnih funkcija. Male količine opuštaju i daju im samopouzdanje, javlja se subjektivno osećanje opuštenosti, lakoće, povećanje snage. Ali istovremeno dolazi do manje samokontrole, do osećanje sigurnosti u sebe, govorljivosti, opšte raspoloženosti. Veće količine usporavaju reflekse i utiču na moć rasudjivanja kao i koordinaciju pokreta.
U dugotrajne posledice opijanja se svrstava porast telesne težine (alkohol je kaloričan, ali nije hranjiv), zapaljenje sluznice želuca (gastritis) koje dovodi do ulkusa (grizlica, čir), ciroza jetre (tj. propadanju ćelija jetre), oštećenje mozga, bubrega i mišića, uključujući i srce. Suviše velike količine mogu izazvati trovanje i smrt.
Psihička zavisnost je posebna kategorija ....