Terapija zavisi od klinicke slike i samo od toga.
Generalno T4 ide uvek, on je "skladisni hormon", preko deodinaze se konvertuje u T3, on je zapravo aktivan hormon. Zapravo pravo pitanje je zasto se uopste daje T4
Ali naravno postoji razlog. Jednostavno T3 se jako brzo trosi, pa je tesko odrzati stabilne nivoe samo sa T3 terapijom. T4 zapravo je tu da odrzava stabilnu bazu, omogucavajuci dugotrajan efekat. Kod nekih ljudi dodavanje male doze T3 zapravo pomaze balansu. Tkodje neko tkivo moze koristiti T4 BEZ KONVERZIJE, tako da iako je T3 glavni aktivni hormon, potpuna terapija zapravo lezi u komplementarnosti ova dva hormona. Kombinacija obezbedjuje stabilnost.
Svakako da se uvek pocinje sa T4 i onda gleda koliko je efikasna konverzija, gde se svaka neefikasnost popunjava dodavanjem malih kolicina T3