Novembar 24, 2024, 07:07:20 pre podne
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte. Da niste izgubili svoj aktivacioni mejl?
419.373 poruka u 18.767 tema - 20.980 članova - Poslednji član: Ultraviolator
X3MShop banner

Autor Tema: HIDRATI PRED TRENING - MARKETING ILI NAUKA?  (Pročitano 3342 puta)

Van mreže Pedja_Petrovic

  • Admin
  • Super-heavyweight Member
  • ********
  • Poruke: 45.352
  • THE GENERAL OF ARMY
    • Ogistra Suplement Shop
HIDRATI PRED TRENING - MARKETING ILI NAUKA?
« poslato: April 07, 2020, 11:21:20 pre podne »
Ukoliko se makar malo razumete u marketing onda vam je sigurno jasno da ne treba verovati svemu što se čuje, vidi ili pročita.

Mnogi danas zloupotrebljavaju moć medija te plasiraju ideje i zaključke koji nemaju naučnu potporu kako bi zadovoljili svoje interese.

Slična je situacija i sa optimalnim unosom nutrijenata pre treninga.

Danas nam mnogi „savetuju“ da radimo ono što je u suprotnosti od onoga što bi naše telo u tom momentu zaista tražilo.

Pogrešan pristup unosu nutrijenata pre, tokom i nakon treninga direktno utiče na anaboličko okruženje u organizmu i kasnije na mogućnost javljanja mišićnog rasta, tj. hipertrofije.

Ovo posebno dolazi do izražaja ukoliko je trening koji predstoji visokog intenziteta i veoma zahtevan sa aspekta fizičke snage ili izdržljivosti.

Onda kada pred trening unesemo veće količine hidrata ili proteina, ili oba (kao što je to obično praksa i kao što nam to obično savetuju da radimo) mi u velikoj meri ometamo naše skeletne mišiće da iskorišćavaju skladištenu energiju koja je odmah tu u blizini – baš u mišiću.

Sa sposobnošću da skladište unete hidrate kao glikogen i masne kiseline kao trigliceride, mišići figuriraju sa sopstvenim zalihama energije.

Fiziologija po kojoj se pristup ovim rezervama energije odvija je prilično prosta i zasniva se na sposobnosti tela da veoma brzo reaguje na stres koji trening izaziva, a odgovor će biti najintenzivniji ukoliko je prisustvo insulina u tom momentu nisko, bez obzira da li ste to postigli neunošenjem hrane jedno vreme (oko dva sata nakon poslednjeg obrka) ili ste na ketogenoj dijeti.

U ovoj situaciji, kada je u okruženju insulin nizak, mnogi hormoni znatno uvećavaju svoje prisustvo i aktivnosti: glukagon, kortizol i adrenalin/ noradrenalin.

Isprva bi izgledalo da ovako nešto mi ustvari želimo da izbegnemo, ali nauka kaže da je ova kombinacija idealna! Uz nisko prisustvo insulina i šećera u krvi, svaki od ovih hormona ispoljava aktivnosti koje nam zajedno nude izuzetnu dostupnost energetskih rezervi u mišićima.

Glukagon

Stimuliše razgradnju glikogena skladištenog u jetri i njegovog oslobađanja u vidu glukoze u krvotok za periferna tkiva i delove tela, kao i CNS, jer skeletni mišići ne mogu oslobađati njihov glikogen u krvotok (jer im nedostaje glukoza-6-fosfataza koja je odgovorna za poslednji korak u oslobađanju glukoze nazad u krvotok  tokom razgradnje glikogena u jetri).

Kortizol

Stimuloše razgradnju glikogena i triglicerida u glukozu i masne kiseline, obezbeđujući energiju telu dopremljenu iz unutrašnjih energetskih rezervi.

Adrenalin

Neophodan je da mišićnom tkivu omogući pristup unutrašnjim rezervama glikogena i tera masne ćelije u telu da oslobađaju masne kiseline zarad sinteze energije.

Sve ovo se dešava u okolnostima niskog prisustva insulina.

Nastavak teksta, procitajte

https://www.ogistra-nutrition-shop.com/content/317-hidrati-pred-trening-marketing-ili-nauka