Zašto bismo uopste poželeli imati brži metabolizam? Za taj deo priče zaviriti ćemo malo u svet prirode oko nas i zapaziti što se događa sa sisavcima, u koje i sami spadamo, smenom godišnjih doba, tj., približavanjem hladnijih ili toplijih dana. Svi redom, a kako toplije vreme odmice usporavaju svoj metabolizam pohranjujući višak energije u masnim naslagama. Zbog toga jesen i zima nisu najsretnije rešenje za onoga ko želi tokom cele godine imati vidljive pločice na stomaku jer se priroda pobrinula za zadržavanje rezervi energije.
Gde se one nalaze, na žalost i sami znamo.No, kako nastupaju topliji dani stvar se vidno menja na bolje, pa je odluka o
Rešavanju masnih naslaga prirodno potpomognuta temperaturnim i metaboličkim promenama. Postoji nekoliko efikasnih klasičnih načina kako pokrenuti i ubrzati metabolizam u danima koji nam donose više toplog vremena i kratkih rukava. Odlično je što su ti zahvati gotovo besplatni i u pravilu traze samo čvrstu odluku i volju osobe.
Jedan od od njih je dodatna fizička aktivnost na otvorenom. Iako ste se možda tokom hladnijih dana i bavili nekim sportom, išli u teretanu, na fitness, pilates i sl., dodatnih 35-45 min umerenog do brzog hoda na otvorenom barem 3x ned pokrenuti će u vrlo kratkom roku i one najustajalije metabolizme. Ponekad je to tek 2-3 ned do primećivanja prvih sigurnih znakova željene fizičke promene. Ponekad je i malo duže. Ovisi o dobi, doslednosti i angažmanu pojedinca, ali i o pridržavanju ostalih pravila vezanih za igru. Naravno, kako vreme u rutini prolazi i postajete sve aktivniji, hodanje možete povećati na cca 1h u komadu, ili 5x ned po 35-45 min. Ovo je osnova uvođenja aerobne aktivnosti u dnevnu rutinu.
Drugi bi vrlo efikasan način mogao biti sledeći; kroz budan deo dana pokušajte sto ravnomernije možete raširiti 5-6 manjih do umerenih celovitih obroka, a to znači neka svaki od njih sadrži dovoljno belančevina, kompleksnih UH, vlakana i kvalitetnih masnoća, ili barem da ih se tokom dana sakupi dovoljno.
Nadovezujući se na gore napisano - u odnosu na dosadašnje navike povećajte za određeni postotak namirnice bogate Proteinima (belančevinama), pošto za njihovo
Sagorevanje i pravilno iskorištavanje telo troši nešto više kcal zamenjujući ih za ''originalne'' energ izvore (Uh i masnoće). Ne svodite na nulu unos ova dva poslednja nutrijenta jer ćete vrlo brzo osetiti manjak energije, bezvoljnost, glad te usporavanje metabolizma. Za igranje po pravilima ''keto'' dijete nemojte uletati kao početnik. Također, niti bilo koji drugi nagli pomak u prehrani ili treningu ne mora značiti da ćete naglo jurnuti u željenom pravcu.
Prosečan dnevni unos kcal trebao bi kod žena (zaokružit ću brojku da ne idemo u detalje oko dobi, telesne težine, fizičke aktivnosti itd.) biti 1500 kcal, a kod muškaraca 2000 kcal. Ako oduzmete previše kalorija od tih brojki i poželite ''brže'' smršaviti (''jer 3 obroka daju duplo manje kcal od 6, prema tome ću duplo brže smršaviti'') možete još više zakočiti odgovor tela na izmenu/potrošnju deponovanog goriva za energiju jer će situaciju prepoznati kao ''doba gladi'' i spontano usporiti metaboličke procese čuvajući masnoće kao zadnji izvor. Zato je lakše uzeti potrebne nutritivne elemente i dovoljan broj kcal u više manjih obroka tokom dana. ...
Nastavak teksta, procitajte
OVDE
