Optimizujte svoj program i napredak planiranjem frekvence tj. ucestalosti treninga
KOLIKO CESTO TREBA TRENIRATI?
Misljenja oko toga su jako podeljena. Na jednom kraju su sledbenici Dorijan Jejtsa i Majk Mencera i trening visokog intenziteta i malog obima (High Intensity Training, HIT), koji za govara puno vremena za oporavak izmedu treninga, za maksimalnu realizaciju potencijala misicnog rasta. Treninzi su kratki, a misic se rad ijednom u 7-10 dana. Suprotnost tome su sledbenici principa "vise je bolje".
Oni cesto treniraju svaki misic i do tri puta nedeljno, radeci nekad i po dva treninga dnevno. A negde u sredini su oni koji slede tradicionalniji program, trenirajuci svaku partiju dva puta nedeljno. Dakle, sta je bolje? Istina je u stvari to da oba pristupa mogu imati svoje mesto u znalacki isplaniranom programu treninga. Ali treba znati kako i kada da ih koristite.
PODESAVANJE PRAVE FREKVENCIJE
Za nasu svrhu, frekvenca (ucestalost) treninga moze se definisati kao broj treninga koji u nekom periodu odradimo za odredenu misicnu partiju. Parametri treninga koje vezbaci najcesce menjaju su intenzitet (tezine sa kojima vezbamo), volumen tj. obim treninga (broj serija), kao i izbor vezbi i njihov redosled. Ali, jako mali broj vezbaca - rekreativaca pa cak i onih naprednih - praktikuje da redovno menja ucestanost treninga.
Poput sledbenika nekog religijskog kulta, mnogi bodi-bilderi se cvrsto drze jednog striktno odredenog shvatanja o tome koliko cesto treba trenirati i opiru se bilo kakvim promenama. Time prave ozbiljnu gresku koja itekako moze usporiti napredak.
Ciklusi perioda manje i vece ucestanosti treninga mogu kljucno doprineti rezultatima. Prvo morate definisati gornju i donju granicu na vasoj licnoj skali ucestanosti treninga. Kao generalno pravilo, atletama se preporucuje najmanje jedan dan oporavka izmedju dva uzastopna treninga za datu misicnu partiju, ali ne vise od tri. Ova preporuka zasnovana je na ideji da nedostatak trenazne stimulacije tokom prevelikog broja dana, moze dovesti do efekta detreninga (potpunog ili delimicnog gubitka efekta prethodnog treninga).
Ovaj koncept je podrzan rezultatima vise studija koje su ispitivale uticaj razlicitih ucestalosti na performanse tipa snage........
Nastavak teksta, procitajte
OVDE
