-iako je biohemijski moguće da se uneti protein skladište kao mast, ali samo u situacijama ekstremno visokog unosa, vrlo je verovatno da nikada nećete doći u takvu situaciju
-u praksi prilično je sigurno da možete unositi koliko god želite proteina na dnevnom nivou
-stara priča kako telo može efikasno iskoristiti samo oko 30g proteina po obroku je glupost
Pored toga što učestvuju u izgradnji mišića, proteini obezbeđuju I neophodne aminokiseline koje služe kao gradivni blokovi za druge proteine, enzime i hormone, neophodne za normalno funkcionisanje tela. Ukoliko ne bismo unosili ove bitne nutrijente u dovoljnoj meri, telo onda počinje sa razgradnjom sopstvenih, najčešće iz našeg mišićnog tkiva.
Ipak, u vezi sa proteinima postoji i mnogo zabluda i pogrešnih interpretacija. Tako na primer, postoji priča da unošenje veće količine proteina iz mlečnih izvora može dovesti do njihovog skladištenja kao masti. Čak i oni koji se predstavljaju kao ozbiljni stručnjaci izlaze sa ovim tvrdnjama. Kako bismo vam približili sve ovo, evo i citata iz jedne nutricionističke knjige:
“značajno unošenje proteina tokom perioda optimalnog nivoa glukoze i energije više utiče na stvaranje novih masnih naslaga, nego na mišićni rast. Ovo zbog toga što u ovim periodima optimalnog nivoa glukoze i energije naše telo odvraća aminokiseline od glukoneogeneze i putanja stvaranja ATP i umesto toga ih konvertuje u lipide. Rezultat ovoga jeste telesna masnoća”.
Druga knjiga govori ovo na sličan način:
“u periodima optimalnog nivoa energije, unos proteina zajedno sa unosom hidrata dovodi do toga da ugljenički skelet aminokiselina znatno više učestvuje u sintetisanju masnih kiselina”.
Iako su tekstovi iz kojih su navedeni ovi citati uzimali u obzir i metabolizam osoba, ipak smatramo da ne pružaju dovoljno objašnjenja. I stvarno, danas je potrebno izvršiti mnogo više istraživanja na temu konverzije aminokiselina u masne kiseline. Iako putanje ove konverzije postoje u ljudskom telu, mala je verovatnoća da će se ikada aktivirati, u normalnim okolnostima.
Varenje proteina počinje u stomaku i završava se u tankom crevu:
Iako razgradnja proteina počinje i u ustima, ona se odlaže sve dok namirnice ne stignu do stomaka, kada počinje njihova hemijska razgradnja. Ovo se dešava zahvaljujući hlorovodoničnoj kiselini HCl i enzimu pepsinu (koji se dobija konverzijom neaktivne forme, pepsinogena). Onda kada je denaturizacija proteina i cepanje proteina završeno, proizvodi (polipeptidi) prolaze kroz želudac pa u tanko crevo.
Tanko crevo je mesto gde se odvija najveći deo razgradnje i apsorpcije tankog creva. Ovde se preostali peptidi dodatno razgrađuju posredstvom novih enzima, sve do aminokiselina i di i tri peptida. Onda kada se u potpunosti razgrade, slobodne aminokiseline i di i tri peptidi mogu ući u ćelije tankog creva gde se (kao što je slučaj sa glutaminom) mogu iskoristiti kao energija, dok ostatak prolazi krvnim sudovima sve do jetre.
apsorpcija proteinaPre nego što pređemo na priču o jetri i metabolizmu aminokiselina, bilo bi dobro osvrnuti se na još neke zablude i tvrdnje koje se često mogu čuti. Jedna od njih je da prosečna osoba može efikasno iskoristiti samo oko 30g proteina u jednom oborku. Sve iznad toga će biti skladišteno kao telesna masnoća.
NASTAVAK teksta, procitajte na nasem
BLOGUhttps://wwwogistra-nutrition-shop.blogspot.com/2014/07/moze-li-se-protein-skladistiti-kao.html
