Poznat pojam među vežbačima. Za one koji ipak ne znaju, superserije predstavljaju naizmenično izvođenje dve različite vežbe za antagonističke mišićne grupe.
I pored činjenice da se radi o veoma popularnoj tehnici, mnogi idalje ne razumeju logiku koja stoji iza ove metode.
Da stvar bude gora, često se dešava da mnogi „treneri“ svojim vežbačima zadaju superserije na treningu, bez ikakve racionalne osnove. Jednostavno odaberu dve vežbe i počnu sa radom. Upravo ovakve stvari i stvaraju zbrku i netačne informacije.
Iako se ne radi ni o čemu revolucionarnom, ovde ipak ima malo više stvari za objasniti.
Klasika:Klasičan pristup bi se odnosio na stimulaciju suprotnih, antagonističkih mišića. Na primer, odradite jednu seriju vežbe koja primarno aktivira biceps, pa odmah pređete na jednu koja aktivira triceps, ili isto to samo za leđa/grudi.
Ono što pravi problem u ovom klasičnom pristupu jeste što nekako zanemaruje faktore poput prethodnog umora, recipročnih inhibitora i stresa na telo i zglobove. Ukoliko ste jedan od mnogih čije telo nije dobro izbalansirano (da uprostimo – neravnomerno razvijene mišićne grupe) ova tehnika može samo nagomilati probleme. Hajde sada da malo popričamo o gorespomenutim faktorima.
Prethodni umor:Ukratko, pod ovim podrazumevamo snagu koju su vaši mišići utrošili na prethodni pokret. E sad, među prvima to jesu mišići lumbalnog dela, jer skoro da ne postoji pokret u kojem oni nisu, bar minimalno, aktivirani. Klasičan primer jeste čučanj: mnogima ni na pamet ne bi palo da čučanj aktivira trbušne mišiće. Realnost je skroz suprotna! ...
CEO tekst, procitajte na nasem
BLOGU, klikom na link ispod;
http://wwwogistra-nutrition-shop.blogspot.com/2014/06/logika-i-nauka-superserija-u-tezinskom.html
