Svrha ovog texta je da citaoce informise o ovoj sve popularnijoj temi. Tekst nemojte shvatiti kao savet ili uputstvo za koristenje i obavezno se konsultujte sa lekarom pre koristenja bilo kojih vrste lekova!
OGISTRA shop/blog ne podrzava bilo kakvu upotrebu lekova i zabranjenih supstanci.Peptidi (proteini) nalaze se u svakoj živoj ćeliji i imaju niz biomehaničkih aktivnosti. Pojedini se sintetišu u ribozomima prevođenjem mRNA u hormone i signalne molekule. Drugi nastaju spajanjem pre nego prevođenjem, i postaju enzimi sa raznim funkcijama. Peptidi takođe čine strukturu receptora koji obavljaju vezivanje hormona i signalnih molekula.
Peptid predstavlja molekul dve ili više vezanih aminokiselina. Generalno, ukoliko je broj AK u molekulu ispod 50, onda se takav molekul naziva peptidom, dok se oni sa više AK nazivaju proteinima.
Konstrukcija peptida:Aminokiseline su manji molekuli, sačinjeni od atoma. Kao deo strukture prisutni su atom azota (N) vezan za dva atoma vodonika (H). Ovo je poznato kao azotna grupa, a formula je NH2. Drugi deo strukture sačinjene je od atoma ugljenika (C) vezanog za dva atoma kiseonika (O) i jednog atoma vodonika. Ova grupa naziva se karboksilna grupa i njena formula je COOH.
Između ove dve grupe nalaze se atomi i veze prema svakoj aminokiselini.
Aminokiseline:Unutar tela postoji 20 standardizovanih AK koje učestvuju u sintezi peptida. Naša genetika određuje kako će se formirati peptidi i proteini od ovih aminokiselina.
Mogu se podeliti u dve grupe: esencijalne i neesencijalne aminokiseline.
Ove prve se tako nazivaju, jer naše telo ne može samo da ih sintetiše, pa ih moramo unositi ishranom. Ovo su izoleucin, leucin, lizin, metionin, valin, triptofan, treonin, fenilalanin. Kiselina histidin smatra se poluesencijalnom, jer nije uvek neophodno unositi je putem ishrane....
NASTAVAK teksta, procitajte na nasem
BLOGU, klikom na link ispod:
http://wwwogistra-nutrition-shop.blogspot.rs/2013/12/sta-su-peptidi.html