Zamislite da ste u bliskoj budućnosti. Hodate ulicom, ogladnite i želite da prezalogajite nešto. Na meniju se nudi sveža salata od svežeg laboratorijskog povrća, zatim sveža riba „skoro dopremljena u izlog“ iz lokalnog veštačkog ribnjaka i naravno filet visokokvalitetnog goveđeg mesa, dobijen kloniranjem vlakana kravlje butke. Zvuči li vam blesavo?
Hajde onda da pogledamo šta se u našoj realnosti radi sa hranom koju jedemo.
Postoji pasta bez glutena koja se pravi od zelenih banana. Ubacujemo inulin u skoro sve što stignemo – sir, jogurt, puding, proteinske prahove i čokoladice, kolače itd.
Dalje, uzmimo za primer sok od narandže – obogaćen kalcijumom, bez šećera, ili uz raznorazne zaslađivače, bez pulpe, obogaćen vitaminom D i tako dalje.
Pravimo puter i od jogurta, biljnih sterola i raznoraznih ulja. O posledicama stanola i sterola se itekako može debatovati, a da stvar bude začinjenija, oni se dodaju i u ulja kojima kuvamo, prelive za salate, jogurte, sokove i druge stvari.
Danas takođe imamo i mleko obogaćeno ribljim uljem, kao i jogurt. A sve je popularniji i sladoled obogaćen ribljim uljem.
Danas postoji i veliki broj vrsta genetski modifikovane hrane poput kukuruza, pšenice, ječma itd, a modifikacije idu u tom pravcu da se biljke rastu i sazrevaju brže i bolje.
Skoro da nema prirodne namirnice koja nema svog modifikovanog parnjaka.
Primera radi, u Americi je skoro 88% ukupnog kukuruza modifikovano da bude otpornije na pesticide i herbicide. Postoji i varijacija koja je u stanju da samostalno proizvodi toksine za borbu protiv pesticida i crva (BT kukuruz).
Čak 93% soje nije prirodno. Slično je i sa pamukom. Lista se nastavlja.
Na kraju se može zaključiti da je u SAD uzgajeno više GMO namirnica nego bile gde u svetu. Čak duplo više od Brazila, koji se nalazi na drugom mestu..
Sećate li se priče koju smo ukratko opisali na početku teksta? E, pa upravo pojedini naučnici rade na projektima koji su slični onome što smo napisali. Primera radi, traga se za životinjskim vrstama koje bi u što kraćem vremenskom periodu mogle da daju što veće količine mesa. I naravno, uvek se nađe neka svinja da bude predmet ispitivanja, tzv. envirosvinja.
Enviroprase je modifikovano tako da bolje vari biljni fosfor, usled pojedinih gena dobijenih od miša, što mu omogućava da luči enzim fitaze.
Ovo mu dalje omogućava da razgrađuje fitinsku kiselinu i vari fosfor vezan za nju, koji bi u normalnim uslovima prošao kroz digestivni sistem netaknut.
Ovo je inače dobra ideja, jer bi u praksi umanjilo cenu ishrane svinja, što bi značilo i manju cenu mesa. Ovo bi bilo pozitivno i za strukturu zemljišta koje bi okusilo manje prisustva fosfora na mestima gde svinje borave.
Ipak, iako se ova envirosvinja uzgaja već skoro deset generacija, još uvek nije na tržištu. Razlog je strah prehrambenih kompanija kako bi ljudi reagovali kada bi se zvanično pojavila genetski modifikovana svinja u njihovim mesarama.
Evo i još jedne čudnije činjenice: godine 2003. kineski naučnici su uspeli da stvore vrstu krave koja može da daje mleko identično ljudskom.
Krave su dobile neke ljudske gene i iz vimena je poteklo mleko koje je u 80% sastava identično onom kod naših majki, pogotovu se ovo odnosi na prisustvo proteina i antitela koja su veoma značajna za odojčad.
Plan je da se ovo mleko izbaci na tržište tokom 2014. godine. Da stvar bude još strašnije, trenutno se radi na jednoj vrsti skenirajućeg koda koji bi mogao da odredi naše potrebe za nutrijentima shodno godinama, aktivnosti, zdravlju, kondiciju i genima...U najmanju ruku zvuči interesantno.
Danas se dosta radi i na polju nanotehnologije. Primera radi, pojedini naučnici žele da u namirnice ubace razne nutrijente i supstane. Tako je jedna od želja da se serumi vakcina ubacuju u mleko, kako bi se omogućila situacija da se ogroman broj ljudi lako i bezbolno vakciniše......................
NASTAVAK teksta, procitajte na nasem
BLOGU, klikom na link ispod:
http://wwwogistra-nutrition-shop.blogspot.rs/2013/06/realnost-i-buducnost-proizvodnje.html
