Zamislite situaciju u kojoj prosečan Tajlanđanin nalazi čarobnu lampu. Mali srećnik je protrlja i eto duha koji mu nudi da bira između 10kg čistih mišića i štapića za jelo. Šta razmišljate? Pa naravno da će kosooki da izabere štapiće.
Interesovanje za mišićima sigurno nije na nekom visokom nivou na dalekom Tajlandu i u Kini. To naravno, nije slučaj u npr. Severnoj Americi gde bi srećni pronalazač lampe, prekinuo duha u sred rečenice, odmah izabrao mišiće, bez obzira šta bi mu ovaj ponudio kao drugu opciju.
Izgleda da je želja za mišićima oduvek bila interesantna ženskim novinarima i sociolozima. Ne mogu dati tačan odgovor, ali ih to nikako ne sprečava da nas oduševljavaju njihovom drevnom mudrošću i pametnim zaključcima.
Postoje odgovori poput ovog, da je želja za mišićavim telom posledica trenutne mode. Pristalice ove ’’tvrdnje’’ ističu manekene i opasne crne repere i ganstere kao uzore kojima težimo. Istina, manekeni stvarno provode dosta vremena u teretani, jureći savršene trbušnjake, reperi masivne ruke i grudi. Ali, tvrdnja da ostatak sveta želi mišiće zbog nekog 50centa ili izdefinisanog manekenčića može zvučati pomalo uvredljiva.
Ma šta pričamo? Zašto bi se neko uvredio zbog ovakve gluposti, koga je briga šta neka američka feministkinja priča o želji za dizanjem tegova.
S obzirom da je objektivnost veoma bitna crta svake rasprave ( u ovom slučaju teksta koji ćete pročitati) ipak treba reći da stvarno postoje oni bez trunke čvrstine i samopouzdanja, koji su počeli raditi sklekove, odmah pošto su videli novi film o Trojanskom ratu.
Teško se može ostati ravnodušan na mišićava tela holivudskih glumaca, ali da li oni stvarno postavljaju standarde?
Sa druge strane, postoje i oni koji misle suprotno: tvrde da izvajana tela holivudskih junaka, poput Tora, Konana i Kapetana Amerike, ne predstavljaju ’’modnu pomamu’’. Ovde se pojavljuje druga ’’tvrdnja’’: muškarci ne žele mišiće kako bi izgledali kao gorepomenuti superheroji, već zato što se njihova pozicija u globalnom smislu menja, slabi. Gube ekonomsku i društvenu moć, pa stoga žele da poljuljano samopouzdanje povrate kroz ogromne mišiće.
Ajnštajn je stvarno bio u pravu kada je rekao da je ljudska glupost neograničena, da je veća od svemira!
Neki su otišli malo dalje, povezujući ove dve stvari: holivudske mišiće i globalni status muškaraca i došli do sjajnog zaključka: Holivud prepoznaje naš bol, oseća naše nisko samopouzdanje i nezadovoljstvo i upravo zato pred nas stavlja te mišićave, napumpane atlete, kako bi se igrali sa našom nesigurnošću.
’’stručnjaci’’ na kraju zaključuju da se većina ljudi trudi da vežba i ima pravilan režim ishrane, ali da im to ipak ne garantuje da će se osećati moćno i dominantno. Tako npr, žena glumca koji je igrao Konana tvrdi kako i pored ogromnih mišića, njen muž je taj koji pere sudove i iznosi đubre.
Dalje, isti ’’stručnjaci’’ tvrde da uprkos mišićavim superherojima, uprkos njihovom samopouzdanju i dominaciji, nabacivanje mišića neće vam pomoći da se osećate bolje, muževnije, sigurnije, neće vam vratiti poljuljani društveni i ekonomski status...
NASTAVAK teksta, procitajte na nasem
BLOGU, klikom na link ispod:
http://wwwogistra-nutrition-shop.blogspot.rs/2012/02/zasto-dizemo-tegove.html
