Proces prihvatanja masti u ishrani je prevalio dug put. Ne tako davno, sportisti, bodibilderi i nutricionisti su, ostavljajući međusobne razlike po strani, tvrdili da sve male, prljave, sa 9 kalorija po gramu, masne barabe treba pohvatati i proterati sa lica Zemlje.
Srećom, vremena su se promenila. Brojni stručnjaci danas ističu da mononezasićene masti smanjuju rizik od kardiovaskularnih oboljenja, a esencijalne omega 3 i omega 6 su, po svojoj prirodi, neophodne za život. Čak se i za ranije osuđivane zasićene masti danas kaže da „ipak nisu tako loše”, uzimajući u obzir njihov značaj za funkcionisanje ćelijske membrane.
Ne ograničavajući se samo na fitnes ili velnes, dr Lonnie Lowery tvrdi da dijete koje se baziraju na niskom unosu masti mogu dovesti do pada nivoa testosterona 10 – 15%, ali i povećanja SHBG ( seksualni hormon vezujući – globulin ), proteina koji se vezuje za testosteron učinivši ga manje delotvornim. Dakle, ne samo da se smanjuje sinteza testa, već se smanjuje i efikasnost postojećeg.
To dalje uzrokuje usporavanje metabolizma i svih metaboličkih procesa u kojima testosteron igra značajnu ulogu.
Dakle, može se reći da jedna ili dve supene kašike ulja predstavljaju pravi mali buster testosterona.
Ono što treba napomenuti jeste da je neke masti bolje koristiti prilikom termičke obrade, druge kao preliv ili kroz oralnu konzumaciju . Neke od njih su bogate hranljivim materijama pa predstavljaju prave energetske elektrane.
Hajde sada da definišemo koje izvore masti bi trebalo koristiti i zašto. Rangiraćemo ih ocenama od 1 do 4, ali pre toga, odredićemo nekoliko kriterijuma:
1.POGODNOST PRI KUVANJU:Ukoliko se radi o zasićenim mastima, manje su šanse da užegnu prilikom kuvanja. Što je veći procenat zasićenosti manja je mogućnost kvarenja.Užeglost uopšteno rečeno, znači kvarenje masti kao posledica oksidacije. Konzumiranje upravo ovih masti jeste razlog porasta srčanih oboljenja i ateroskleroze.
Pri kraju teksta se nalazi tabela koja pokazuje procenat zasićenih, mononezasićenih i polinezasićenih masti u različitim uljima koja bi trebalo da vam pomogne u pravom izboru ulja za kuvanje. Primera radi, kokosovo ulje bi bio dobar izbor, jer 91% čini zasićena mast; sa druge strane ulje šafranike bi trebalo izbegavati s obzirom na 75% polinezasićenih masti.
Ne dozvolite da se ulje zadimi prilikom kuvanja! Dim je znak da je ulje dostiglo temperaturu na kojoj počinje brzo da degradira. Ulje može potamneti, postati ređe ili čak početi da smrdi. Shodno tome, birajte ulja za koja znate da ne zagorevaju olako, tj. da dobro podnose uobičajene temperature prilikom kuvanja......
NASTAVAK teksta, procitajte na nasem
BLOGU, klikom na link ispod:
http://wwwogistra-nutrition-shop.blogspot.rs/2011/12/masti-u-ishrani-zasto-da-ne.html
