Legendarne priče su deo ljudske istorije. Svako društvo, svaka kultura ima brojne herojske priče koje promovišu najviše vrednosti, uče nas kakvi bi trebalo da budemo.
U sportu, pogotovu takmičarskom, legende jesu veoma inspirativne, ali ponekad nas mogu zaslepiti i odvesti od onoga što smo stvarno želeli da uradimo.
Možemo ovo prebaciti i na priču o fitnesu i bodibildingu. Mnogi i danas veruju da ako žele da budu zategnuti i u formi da treba da trče. Opa, naša greška, upotrebili smo prejak termin, preciznije bi bilo reći da mnogi veruju da samo treba da izađu napolje i da džogiraju.
Mislimo da trčimo, ali ustvari samo džogiramo, i to iz pogrešnih razloga. Smatramo da bi priča o fitnesu i izgradnji tela bila znatno drugačija da su nam neke druge legendarne priče ušle u glavu.
Mi danas trčimo maratone i džogiramo gde stignemo samo zato što su francuske aristokrate u davnom 19. veku gotivile jednu priču.
Priča je bila o jednom grčkom glasniku po imenu Pheidippides, a oni koji su je zgotivili bili su baron Pierre de Coubertin, osnivač modernih Olimpijskih igara i još jedan baja koji je bio zaljubljenik u poeme.
Samom baronu bi trebalo zahvaliti što danas gajimo ovoliku strast prema OI, ali i što priča o slavnom grčkom trkaču i danas živi. Iako postoje brojne verzije, najverovatnije je ovaj baja Pheidippides pretrčao od Maratona do Atine (oko 42 km) kako bi javio pobedu nad Persijancima. Zatim se izvrnuo i umro.
Istoričar Herodot priča nešto drugačiju priču, ali poenta je ista: grčki vojni komadant bira jednog vojnika i kaže mu otprilike ovo: ,,burazeru, očajno se boriš, ajde ti lepo put pod noge, pošto si dobar u bežanju, javi ovima što nisu došli da smo odvalili Persijance’’. Ovaj to posluša do reči, uradi i umre čovek zarad ostvarenje cilja.
Mislim da ćemo se svi složiti ukoliko se ovoj priči o grčkom vojniku doda neki komentar tipa ,,ne pokušavajte ovo kod kuće’’ ili tako nešto.
Možete li zamisliti šta bi se desilo da su baron i ekipa zgotivili neku vikinšku legendu? Svašta bi bilo sa nama danas.
Kao kontrast ovoj priči dolazi jedna iz američkog folklora. Suština ove priče je borba čoveka i mašine. Naime, američki kovač u borbi da sačuva svoj posao i posao svojih ljudi, razbija mašinu za kovanje, ali na kraju umire.
Ako uporedimo ove dve priče, vidimo da se u jednoj čovek suočava sa izazovom, suočava sa neprijateljem, dok drugi beži. U jednoj priči čovek je krupan i jak i može da se nadmeće i sa mašinom, dok u drugoj je sitan, mršav i neupotrebljiv.
Da je gorepomenuti baron zavoleo ovu drugu priču možda bismo svi danas nosili čekić umesto patika.
Verovatno će nekima od vas ovaj tekst delovati dosadno, ili će vas možda i uvrediti. Ukoliko volite džogiranje, ok, lepo za vas. Mnogi vole i opijanje i drogiranje, ali mi ne pišemo ovo da bismo promenili ono što volite, pišemo da bismo vam ponudili našu opciju, izneli naše mišljenje. Ne mora da znači da smo mi upravu, ali tako mislimo.
Šta podrazumevamo pod ,,muškim treningom’’?Najkraće, želimo da ovim stilom treniranja nabacite mišiće, bustujete testosteron i zgrabite svoj prirodni potencijal. To je u ljudskoj prirodi: da radi, da napreduje, da trenira, da se usavršava! Upravo na ovom mestu postaje razumljivo pominjanje dve legendarne priče malopre u tekstu.
NASTAVAK teksta, procitajte na nasem
BLOGU, klikom na link ispod:
http://wwwogistra-nutrition-shop.blogspot.rs/2012/09/pravi-muski-nacin-treniranja.html
