MIŠIČNA MASA -SINTEZA PROTEINA I ĆELIJSKA VOLUMIZACIJA

[Pedja_Petrovic]

Zbog VASEG poverenja i 4 mil pregleda na nasem BLOGU,evo jedan FENOMENALAN tekst kao poklon za sve Vas i ukazanu nam cast i poverenje! HVALA jos jednom!


Intenzivan trening u teretani otvara mogućnost za uvećanu proteinsku sintezu, ali samo ukoliko je podržan kvalitetnom ishranom i suplementacijom. Ukoliko ste informisaniji o ovoj temi, verovatno ste upoznati sa značajem tzv. “anaboličkog prozora” (engl. anabolic window) i suplementacije u periodu pre, tokom i nakon treninga.

Ono što se odvija na celularnom nivou u satima nakon treninga jeste ključ za napredak. Snabdevanje našeg tela odgovarajućim nutrijentima u pravo vreme otvara mogućnost za značajan napredak, ali nutrijenti jesu samo jedan deo ukupne slike. Faktor koji se često previća jeste ćelijski volumen. Ćelijska zapremina nije samo neki kozmetički pojam, već je glavni faktor u transportu aminokiseline, pa je zato i veoma važan za mehanizam proteinske sinteze i potiskivanje razgradnje proteina.

Ćelijska zapremina:

volumiziran mišić jeste u snažnom anaboličkom okruženju. Iako duže vremena znamo da volumizirane ćelije umanjuju razgradnju i podstiču sintezu proteina, tek nedavno smo shvatili mehanizam po kojem su povezani ćelijski volumen i proteinska sinteza.
Ono šta sada znamo jeste da se proteinska sinteza kontroliše od strane enzima mTOR, koji se aktivira usled mehaničkog stresa, faktora rasta i leucina.

Iako su ova tri faktora značajna, mTOR je takođe zavisan i od ćelijskog volumena. Ovo otkriće desilo se godine 2005, kada je grupa stručnjaka otkrila da je za aktivaciju mTOR pored leucina potreban i glutamin.

Glutamin je potreban zarad apsorpcije leucina i volumenizaciju ćelija, a obe ove funkcije su potrebne za otpočinjanje proteinske sinteze. Isti istraživači su takođe pokazali da manjak glutamina ne samo da umanjuje i zapreminu ćelija, već i slabi aktivnost leucina za aktiviranje sinteze proteina.
Upravo ovo otkriće predstavlja vezu između glutamina, ćelijske volumenizacije i sinteze proteina.
Bitno je zapamtiti da:

-glutamin omogućava leucinu pristu ćelijama u kojima će otpočeti sinteza proteina
-volumenizacija ćelija zahvaljujući glutaminu neophodna je da aktivira i mTOR i sintezu proteina

kako bi dopremio leucin do ćelija, potrebno je da glutamin prođe “fazu punjenja”.  Ovo takođe zahteva vodu, što dovodi do uvećanja zapremine ćelije. Nakon faze punjenja, glutamin izlazi iz ćelije, a umesto njega u ćeliju ulazi leucin.


Ovo je potvrđeno i u studijama: kada su ćelije tretirane glutaminom i mešavinom esencijalnih masnih kiselina koje sadrže leucin, aktivacija proteinske sinteze usledila je oko 60 minuta nakon tretmana. A, kada su iste ćelije prethodno odradile fazu punjenja glutamina, proteinska sinteza otpočela je samo 1-2 minuta nakon što je leucin ušao u ćeliju umesto napunjenoj glutamina.
Važno za zapamtiti jeste:

-glutamin određuje vreme u kojem će doći do aktivacije mehanizma sinteze proteina po ulasku leucina u ćelije

-ćelije moraju odraditi fazu punjenja glutamina kako bi leucin ušao

sve ovo ipak treba uzeti sa dozom rezerve, jer su studije izvođenje na celularnom nivou gde se proteinska sinteza odvija pod mnogo prostijim uslovima.  Mišićne ćelije su sposobne da sintetišu glutamin po potrebi od drugih aminokiseline, pa pražnjenje glutamina u ćelijama ove vrste nije baš reprezentativno kao u složenijim fiziološkim okruženjima....

NASTAVAK teksta, procitajte na nasem BLOGU, klikom na link ispod

http://wwwogistra-nutrition-shop.blogspot.rs/2014/06/sinteza-proteina-i-celijska-volumizacija.html